субота, 31. децембар 2011.

Kvantna fizika - link izmedju nauke i duhovnosti






      
 "Wouldnt you like to see your life from the widest perspective imaginable? Wouldnt you like to KNOW what is really going on in the Universe and WHAT FOR? Why did it happen? Why it HAD TO happen?"

 "Zelis li da vidis svoj zivot iz najsire moguce perspektive? Zelis li da ZNAS sta se stvarno desava u Univerzumu i s KOJIM RAZLOGOM ? Zbog cega se desava ? Zbog cega to MORA da se desava ?"

                                                                              Thomas Chalko  



" If you want to find the secrets of the Universe, think in terms of energy, frequency and vibration"

 "Ako zelis da otkrijes tajne Univerzuma, razmisljaj na nivou energije, frekvencije i vibracija"

                                                                              Nikola Tesla




Pitanje: u cemu bi mogli da se slazu Maje, Platon i Kvantni fizicari ?
Ostavicu vam da razmisljate o ovome dok citate tekst.


U tekstu koji sledi osnovna tema je duhovnost, a sadrzaj teksta cine naucna saznanja/cinjenice koje nam mogu pomoci da prosirimo perspektivu iz koje gledamo na stvarnost oko nas i uz pomoc toga da naslutimo odgovor na pitanja: ko smo, kuda idemo i sta je svrha svega ?




  Na jednom od simpozijuma kvantnih fizicara, koji je odrzan u Kopenhagenu, jedan Danski institut za ispitivanje javnog mjenja podelio je ucesnicima anketnu listu sa jednim pitanjem: Da li verujete u kosmicku inteligenciju zvanu Bog ?
  Na skupu je ucestvovalo 347 strucnjaka iz celog sveta, svi oni koji nesto znace u kvantnoj fizici, a medju njima su bili 3 dobitnika Nobelove nagrade.
  Svih 347 ucesnika je odgovorilo da veruje u uzviseni um. Takav odgovor je bio logican i ocekivan za one koji znaju cime se kvantna fizika kao nauka bavi, zato sto kvantna fizika, kako cemo vec videti, svojim istrazivackim radom objasnjava prirodu stvarnosti oko nas i dokazuje postojanje boga !

Dakle da krenemo od stvarnosti, onako kako je vidimo/smo je videli, pocev od mikro do makro sfere.
Klasicna fizika je nekada smatrala da je materija neprekinuti medij, koji se odlikuje svojstvima kakva su elasticnost i viskozitet. Sledeci korak je bilo otkrice da materija nije glatka, vec zrnasta i da se sastoji iz sitnih nedeljivih cestica - tako se bar u tom trenutku mislilo (rec atom potice iz Grckog i znaci "nedeljiv"). 
Ubrzo se ustanovilo da se atomi sastoje od elektrona koji kruze oko jezgra, koje se pak sastoji od protona i neutrona (dovde smo mi matorci svojevremeno dogurali u skoli).
 A onda smo otkrili da su cak i protoni i neutroni gradjeni od jos manjih cestica nazvanih - Kvarkovi (proton se sastoji od 2 gornja kvarka sa nabojima +2/3, jednog donjeg sa nabojem -1/3, dok se neutron sastoji od 2 donja s nabojima -1/3 i jednog gornjeg s nabojem +2/3)
  Najnovija istrazivanja u nuklearnoj fizici i fizici visokih energija spustila su nas do velicina koje su manje za jos milijardu puta i stigli do elementa (uslovno receno) koji se zove Plankova duzina.
  
   To bi bilo ukratko o delu price vezanom za strukturu atoma, a sada da predjemo na mnogo interesantniji deo - prirodu atoma ( materije). Tu kvantna fizika stupa na scenu.

    Kao uvod u osnovu kvantne fizike mogao bi da posluzi eksperiment koji je proglasen za najlepsi eksperiment svih vremena u fizici - Jungov eksperiment.
  Thomas Young je krajem 18 veka napravio ovaj eksperiment kako bi dokazao talasnu prirodu svetla. On je svetlosni zrak propustio kroz dva proreza, dobivsi dva koherentna snopa, koji su iza pukotina interferirali pokazujuci na zastoru sliku sa nizom naizmenicnih tamnih i svetlih podrucja







 Poznato je da ce dva talasa koja se preklapaju, a u istoj su fazi (u istom trenutku im nailaze "bregovi" i "doline") rezultirati talasom koji ce imati dva puta vecu amplitudu ("bregove" i "doline"). Tamo pak gde se dva talasa susrecu u protivfazi (breg jednog se preklapa sa dolinom drugog), kao rezultat cemo imati nulti talas = nista. (pogledaj malu skicu u gornjem levom uglu gornje slike)
 Znaci na delu zastora na kojem su padali talasi koji se nalaze u istoj fazi imacemo svetlost jaceg intenziteta, dok ce na delu na kojem se susrecu svetlosni zraci u protivfazi imati - ništa, svetlost + svetlost = mrak !
  Na taj nacin nam je Jung svojim genijalno jednostavnim eksperimentom dokazao talasnu prirodu svetlosti.
  A sada cemo isti eksperiment ponoviti, ali ovaj put umesto fotona (svetlosti) emitovacemo elektrone (materiju)
  Samo pre no sto zapocnemo eksperiment - jedna napomena: Niels Bohr je jednom rekao: "Onaj ko nije šokiran kvantnom teorijom ne moze je razumeti" ! Dakle, da bi potpuno razumeli ovaj eksperiment morate biti   šokirani, a da bi bili šokirani morate uporno i tvrdoglavo istrajavati na predpostavci da se materija (atomi - elektroni, protoni, neutroni) sastoji iz malih tvrdih sačmastih kuglica.
 Pa da počnemo - pre nekih 60g Richard Feynman je prvi izveo misaoni eksperiment (misaoni jer ga u tom trenutku nije mogao prakticno izvesti) nazvan "eksperiment sa elektronom i dve rupice". U eksperimentu (koji je kasnije ekipa strucnjaka iz firme Hitachi potvrdila, jer ga je izvela u praksi), elektroni se ispucavaju duz katodne cevi i propustaju kroz dva uska proreza, cime se razdvajaju na dva snopa, koji se preklapaju i detektuju na ekranu u vidu fluorescentnih bljeskova, onako kako se to odvija u nasim TV prijemnicima. Ako su elektroni zrna (znaci sicusni klikerčići, kako smo ubedjeni da izgledaju) na ekranu bismo trebali videti samo dva podrucja koja oni pogadjaju.
  Ali sledi šok - slika elektrona je valovita, na ekranu vidimo citav niz podrucja - interferentne pruge. Stoga kao i kod Jungovog eksperimenta sa svetloscu, prisiljeni smo na zakljucak da se na tamnim mestima dolazak elektrona pretvara u nista!  elektron + elektron = nista. 
   Nasa dva klikercica su se poništila i nestala bez traga !

   Da li je ovo bili dovoljno Šokantno ?

  Ali idemo dalje. Radoznali fizičari su nakon ovog otkrica postavili sebi sledece pitanje: Šta ako je izvor elektrona toliko slab (usporen) da ispusta jednu po jednu česticu ?  U tom slucaju u jednom vremenskom trenutku kroz rupicu prolazi samo jedan elektron i na zasun ekrana udara samo jedan elektron. Tada interferencije ne moze biti, jer za interferenciju je potrebno dvoje. Ipak i pri izvodjenju eksperimenta u ovim uslovima, nakon sto su se elektroni gomilali dovoljno dugo vremena na zastoru (ekranu, filmu) opet se pojavila ista slika kao i u slucaju kada su svi odjednom nahrupili na ekran ??!!
  Koji je onda zakljucak - sa cim je elektron mogao da interferira ?
  Da ne duzim mnogo - elektron je interferirao sa samim sobom, a to onda znaci da je prosao kroz obe pukotine i da je u istom trenutku bio na dva razlicita mesta ??!!
  Osvrnimo se sada na to kakva je nasa predstava o svetu kojim smo okruzeni ?  Mi celokupnu stvarnost oko nas svrstavamo u dve kategorije: čestice (materija) i talasi (zvucni, elektromagnetni itd)
  Pa koje onda svojstvo ima elektron ? Elektron je jedino ako je bio rasprostranjen kao talas mogao proci kroz obe pukotine istovremeno, ali na ekranu se pojavljuje kao jedno prebrojivo celo - čestica ??!!
  Ili je mozda i jedno i drugo, kako se namece zakljucak ?
  U trenutku kada je ispaljen, elektron je bio čestičan, sa precizno definisanim polozajem u prostoru. Nakon toga se talasno prostire po prostoru, prolazi kroz obe pukotine, interferira u podrucju izmedju pukotina i ekrana i napokon se na ekranu pojavljuje kao cestica - u jednoj tacki nastaje bljesak ??
  U vezi ovoga naucnici do danas nisu mogli da nadju neko zajednicko racionalno objasnjenje. U objasnjenju se ide od koriscenja epiteta "sablasno" (Einstain) do teorija o bezbroj paralelnih svetova (Hugh Everet)


  I ako ste mislili da su to svi šokovi vezani za ovaj eksperiment, varate se :)  - najveci šok tek sledi.
  Sledeci korak u eksperimentu je bio postavljanje uredjaja (kamere/detektora) ispred prepreke sa prorezima, kako bi mogli da registruju u kom obliku ce elektron da se pojavi. Rezultat eksperimenta je bio fascinantan: elektron se pojavio u čestičnom obliku ispred kamere/detektora, ali je tom prilikom rezultat na ekranu bio potpuno drugaciji. Elektron je resio da se ponasa potpuno drugacije, kao da je bio svestan da je posmatran. Na ekranu nije bilo ni traga od interferencije - videla su se samo dva traga tačno naspram proreza. Elektron je poprimio tipicno čestične osobine???

 Pogledajte kako je eksperiment prikazan na YouTube-u








Pre no sto se dotaknemo makrokosmosa, samo da napomenem da se ove osobine ne odnose samo na elektrone, vec generalno na atome i molekule. Profesor Anton Zelinger iz Beča uspeo je sa svojom ekipom saradnika da odradi Jungov eksperiment s velikim molekulom fulerena oblika fudbalske lopte koji se sastoji od 60 atoma ugljenika (C60). Taj molekul je velicine poprecnog preseka DNK !

 A sada idemo malo "gore", u makro kosmos.
 Znate vec kako su se stvari odvijale: Prvo smo mislili da je Zemlja ravna ploca i centar sveta. Zatim smo otkrili da je okrugla i da nije centar sveta, pa zatim nas solarni sistem i nasu galaksiju.
  Za nasu galaksiju "Mlecni Put" se predpostavlja da ima izmedju 200 i 400 milijardi zvezda.  Precnik Mlecnog puta iznosi jedan kvantilion kilometara (broj sa 18 nula). Putujuci brzinom svetlosti trebalo bi nam 100 000 godina da je predjemo sa jednog kraja na drugi ! (da li vam to izgleda beskonacno? Da li bi mogli u svom umu da je sazmete celu na velicinu zrna peska?)
  I sve do skoro (do 1923-ce) zvanicna nauka je cvrsto verovala da se kosmos sastoji od te jedne galaksije. Zahvaljujuci jacim teleskopima (kosmicki teleskop "Habl"), kao i novim naucnim metodama, danas se pouzdano zna da svemir sacinjava najmanje 100 milijardi galaksija (spram toga ova nasa stvarno predstavlja zrnce peska)
  Znaci u nasim saznanjima do sada smo stigli do milijarditog dela atoma u mikro i 100 milijardi galaksija u makro kosmosu.
 Gde je granica?
 Da li uopste postoji granica?
 Da li su mozda sve te galaksije samo deo jednog Planka nekog drugog sveta?

 Pre no sto iznesem citat jednog naucnika evo jos jednog vaznog saznanja u vezi strukture atoma, a koje nam moze pomoci da lakse prihvatimo cinjenicu da je sve oko nas energija. Naime nauka je utvrdila da u okviru atoma jezgro (proton i neutron) i elektroni zauzimaju samo 0,0001%, a da je sve ostalo (99,9999%) prazan prostor ! Radi lakse predstave recimo to ovako:  U atomu cije bi jezgro bilo velicine jabuke, elektroni velicine zrna graska orbitirali bi na rastojanju od 5 m. Znaci u sferi precnika 10m osim jabuke i zrnevlja graska, sve ostalo bi bio prazan prostor!!  Setimo se i za protone, neutrone i elektrone smo vec dokazali da su  samo jedan oblik energije !
 Znaci atom koji je osnovna jedinica materije nije čvrst entitet !  Razmislite malo o ovoj informaciji pre no sto procitate ono sto sledi

  Nemacki fizicar Max Planck, dobitnik je Nobelove nagrade i smatra se osnivacem kvantne teorije. Ovo su njegove reci: "Kao covek koji je posvetio ceo zivot racionalnoj nauci proucavajuci materiju, mogu vam reci ovoliko o rezultatu mog istrazivanja atoma: Ne postoji materija kao takva. Sva materija postaje i opstaje samo zahvaljujuci sili koja održava vibraciju delova atoma i drzi na okupu ove minijaturne solarne sisteme.
 Moramo predpostaviti da iza ove sile stoji svestan i inteligentan um. Ovaj um je matrica sve materije koja postoji."

Sad tek mozemo da naslutimo istinu u recima Nikole Tesle, koje nam je uputio jos pre 100 godina (citat sa pocetka bloga)

Dakle:

Sve oko nas je energija

Mi smo deo te energije!

Kada bi mogli da prebacimo nasu svesnost iz leve mozdane hemisfere u desnu, mogli bismo to i da vidimo. Pogledajte iskustvo koje je imala Dr Jill Tailor nakon otkazivanja leve mozdane hemisfere.





  Sta je onda ta energija koja ispunjava ceo univerzum ?
  Kako nam je Max Planck rekao, inteligentan um je matrica svega, znaci ta energija je Božje biće.
  I mi smo deo te energije, znaci svi mi smo deo Božjeg bića. I sve oko nas je deo bozjeg bića!
 Severnoamericki indijanci i Južnoamericke civilizacije su sunce i planete tretirali kao živa bica i tako se i odnosili prema njima (ovde prvenstveno mislim na nasu planetu). U dokumentima koja su ostala sacuvana,  videli smo da su Maje govorile o tome kako sunce diše i da su utvrdili vreme potrebno za udisaj i izdisaj. Nasi naučnici su skoro ustanovili da se taj ciklus savršeno poklapa sa poznatim ciklusom vezanim za sunceve aktivnosti (solarne oluje). Setite se i Šumanove frekvencije (puls planete) koju sam spomenuo u predhodnom blogu.  Dok su se oni odnosili prema Zemlji kao prema zivom biću i tako je tretirali, mi u njoj vidimo samo objekat za eksploataciju (nadam se da ste pogledali film "Home") te ne treba onda da budemo iznenadjeni njenom reakcijom (vulkani, zemljotresi, poplave,..)

 Poznato je da je i vecina pagana smatrala bogom SVE ŠTO JESTE. Ove nase "savremene" religije su dosle kasnije i postavile boga tamo negde gore i rekle da mu se treba klanjati, voleti ga i istovremeno ga se bojati ???

 Ali dobro, ostavimo religiju po strani, to smo vec ranije apsolvirali - mi se drzimo nauke :))

 I evo jos jednog (poslednjeg u ovom blogu :) ) naucnog otkrića iz oblasti kvantne genetike:
 Grupa naucnika iz instituta za molekularnu biologiju iz Moskve je uspela da prodre u najvece dubine molekula DNK. U unutrasnjosti ovih molekula otkrili su "šifrovane informacije" koje nedvosmisleno potvrdjuju da je čovek smišljeni biološki kompjuter sa slozenim genetskim programima.
  Takvo otkrice je nametnulo zakljucak da je covekov bioloski razvoj programiran na samom početku stvaranja i da čovečanstvo nije nastalo evolucijom, kako to tvrdi Darvinova teorija. 
  Do ovog otkrica nauka je verovala da se DNK molekul sastoji samo od gena koji su odgovorni za stvaranje belancevina, kao i od gena koji oblikuju na primer lice ili boju očiju. Prema najnovijim saznanjima za ovu "funkciju" je zaduzeno samo 1 - do max 5% DNK. U ostalih 95 - 99% nalaze se "sifrovani tekstovi".(ovaj najveci deo DNK naucnici nazivaju DNK junk - genetski otpad, posto im je funkcija tog dela DNK bila potpuno nepoznata)
  Direktor instituta Dr Pjotr Garjajev smatra da je ceo DNK jedan tekst, koji podseca na tekst bilo koje knjige koja bi mogla kao hologram da se cita sa svih strana i da tekstovi sluze da bi iz njih ćelije tela neprekidno "čitale" informacije.
   "Sve ovo", naglasava Dr Garjajev, "nije moglo da nastane kao rezultat evolucije, kako ju je objasnio Darvin. Da bi u tekstovima DNK moglo da bude zapisano ovoliko mnostvo informacija i da je to nastajalo procesima evolucije, bilo bi potrebno vreme koje je mnogo duze i od postojanja vasione" ! 
  Dr Garjajev podvlaci da je ovakvu vrstu programa mogao da nacini samo "supermozak" koji je tako nesto predhodno i isplanirao, odnosno - da tako nesto nije moglo da nastane samo od sebe "igrom slucaja".

   Do istog zakljucka je dosao i Dr Thomas Chalko u svojoj inspirativnoj knjizi "The Freedom Of Choice"
   On je krenuo od konstatacije da je za bilo kakvu kreaciju neophodan intelekt koji ce prvo nesto da zamisli, a zatim svoju zamisao da razvije i ostvari. To vazi kako za jednostavne stvari, kakve su na primer kuća, pa tim pre za daleko komplikovanije - molekul DNK ili svemir, koji je tako precizno podesen, da bi promene od jednog procenta u masi, brzini kretanja ili rastojanju izmedju nebeskih tela, mogle da nacine katastrofalan debalans (ne bi vise da duzim ovaj tekst sa nalazima koji ovo potvrdjuju - dosta informacija na ovu temu imate u knjizi Dragise Milovanovica)
   U razmisljanjima o tome koji bi cilj/svrhu sebi mogao da postavi uzviseni um Dr Chalko je zakljucio da to moze da bude sledece:

  1 Razvoj intelekta (neprestan) do najveceg moguceg stepena.

  2 Razvoj mogucnosti za dozivljavanje najvisih mogucih emocija.

Za ovu drugu stavku je ocigledno neophodna interakcija sa drugim (dovoljno razvijenim) intelektom i to sa nezavisnim intelektom koji ima apsolutnu slobodu izbora (ovo je dovoljno jasno, da nije potrebno dodatno objasnjenje)
 I eto nam objasnjenja i odgovora na pitanje - koja bi mogla da bude svrha postojanja dela bozjeg bica koje raspolaze sa nezavisnim intelaktom i slobodnom voljom ?
  To bi dakle mogao da bude logican odgovor na pitanje kakva bi uopste mogla da bude svrha takve kreacije.
  A koju bi licnu svrhu/cilj mogli imati ti nezavisni intelekti ?

 Pa upravo istu onu koju ima i uzviseni um/intelekt, a to je da ponovim: Razvoj intelekta do najveceg moguceg stepena i razmena najvisih mogucih emocija.

 U zelji da naglasi vaznost ove prve stavke i da istakne da su svi nasi svesni izbori odredjeni (i ograniceni) stepenom razvitka naseg intelekta, Chalko se na pocetku knjige posluzio sledecom parabolom:

  Zamislite prvo psa kome ste ponudili prekrasan dijamant i govno.
  Sad razmislite sta ce pas odabrati od ta dva?

  U pravu ste, na dijamant ce se mozda i popisati.

 I sad mozemo da se zapitamo - da li je nas intelekt dovoljno razvijen da moze da prepozna cinjenicu da su svi i sve oko nas u stvari deo jednog bozjeg bica i da li je dovoljno razvijen da moze da razmeni najvise moguce emocije (ljubav) sa ostatkom Bozjeg bica, samim tim ukljucujuci i njega kao celinu ?

 A kao test mozemo sebi postaviti pitanje - Šta nas vise fascinira: proizvodi materijalnog sveta, ili manifestacija uzvisenog uma - priroda ?



 I na kraju da odgovorimo na pitanje sa pocetka bloga - sta je zajednicko za Maje, Platona (procitaj Pecinu u produzetku) i kvantne fizicare?

 Zajednicko im je misljenje da je svet totalno drugaciji od onoga kako ga mi vidimo i dozivljavamo.

  Maje su za sledecu godinu predvidele da cemo doziveti kolektivnu evoluciju svesti (možda cemo svi moci da vidimo ono sto je doživela Dr Jill Tailor nakon moždanog udara).
 Ljudska svest (intelekt) evoluira vrlo sporo, ali kako kazu, s vremena na vreme dolazi do naglog skoka na prelazu izmedju dva ciklusa. Nesto poput onoga sto dozivljava larva prilikom proboja iz ljušture na putu ka svetu leptira.
 Sam proboj biva bolan i traumatican, ali vredan zbog iskustva koje sledi.

 Niko ne moze pouzdano znati da li ce stvarno naici neki "lift" da nas podigne na visi nivo, ali bez obzira na to treba da budemo svesni jednog: Nerazumevanje univerzuma, svrhe postojanja, naseg mesta i uloge u njemu, predstavlja osnovni izvor patnje - pojedinacne i kolektivne !

 Stoga prihvatimo cinjenicu da je sve oko nas energija i da je najmocnija forma energije u nasim rukama nasa misao - emocije.  Eliminisanje negativnih emocija (strah) i emitovanje pozitivnih (ljubav) moze da ucini promenu u univerzumu - i mi lično i svet oko nas ćemo imati koristi od toga.


 I na kraju jos dva citata od omiljenoga nam naucnika :))


 "Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuca, ono nas vecno privlaci, ja osecam njegovu moc i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odrzava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad hocu da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokusam da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseca se snazan, rad mu cini radost, jer se sam oseca jednim tonom u sveopstoj harmoniji."


 " Radim za buducnost, govorio je, i savremenici me nece razumeti, ali jednoga dana prevladat ce naucni zakoni prirode cije sam tajne otkrio i sve ce se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve ce se promeniti. Nastupit ce nova era covecanske mudrosti, cije ce glavne odlike biti razumevanje vremena, otkrice izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po volji naucnika. Ljudska svest  pomerit ce granice zivota i bit ce moguce razgovarati sa dusama umrlih odvojenim od tela. Ova saznanja dodatno ce pomeriti nase shvatanje o razlici zivota i smrti"


 Nikola Tesla








   Pećina

  
Zamisli neke ljude koji žive u nekoj podzemnoj pećini. Sede leđima okrenuti i vezane su im i ruke i noge, tako da mogu gledati samo u zid pećine. Iza njih je jedan visoki zid, a iza tog zida opet neke spodobe nalik na ljude koje iznad ivice zida podižu neke figure. Pošto iza tih ljudi gori vatra, te figure bacaju lelujave senke na zid pećine. Jedino što stanovnici pećine mogu da vide jeste to “pozorište senki”. Oni su u tom položaju od kako su se rodili i naravno veruju da su te senke jedino što postoji.
Zamisli sada da da jedan od stanovnika pećine uspe da se otrgne iz zarobljeništva. Sve počinje time da se on zapita odakle potiču te senke na zidu pećine. Na kraju krajeva uspe da se izbori za slobodu. I šta misliš šta će se dogoditi kad se okrene prema figurama koje neko drži iznad zida? Za početak će ga naravno zaslepiti jako svetlo. Zaslepiće ga i to što vidi oštre obrise figura – s obzirom da je do tada video samo senke tih figura. Ako bi uspeo da pređe zid i počeo da se vere pored vatri i izašao u prirodu van pećine, još više bi bio zaslepljen. Ali pošto bi protrljao oči, pogodilo bi ga koliko je sve lepo. Po prvi put bi vidjeo boje i oštre obrise. Video bi stvarne životinje i cveće, a ne senke u pećini koje su samo njihove loše kopije. Ali on se i tada pita otkuda potiču sve te životinje i svi ti cvetovi. Onda ugleda sunce na nebu i shvatio da sunce daje život svom cveću i svim životinjama u prirodi kao što je i vatra u pećini činila da je mogao vidjeti senke.
Taj bi srećni čovek iz pećine mogao da istrči u prirodu i raduje se svojoj novostečenoj slobodi. Ali on misli na one koji su ostali dole u pećini. Zato se vraća. Čim se vrati, pokušava da ubedi druge stanovnike pećine da su senke na zidovima pećine samo neke lelujave kopije stvarnih stvari. Ali niko mu ne veruje. Oni mu pokazuju zid pećine i kažu da je ono što oni na njemu vide sve što postoji.


 Na kraju ga ubiju.



 Platon









Literatura:

"Cudesni svijet kvantne mehanike"  Goran Božić

"Svemir u orahovoj ljusci" Stephen Hawking

"Pomiriti se sa sobom" Dragiša Milovanović

"The Freedom of Choice" Thomas Chalco      http://thefreedomofchoice.com/e-book.pdf