Rajsko ostrvo
Negde tamo na Pacifiku ili Indoneziji. Sjajna klima. Svega u izobilju. Prekriveno zelenilom.Tek tu i tamo po neki čist proplanak.
Na jednom od njih svaki dan stoji čovek i gori na suncu. Koža mu je sva u plikovima. Raj na zemlji za njega je pakao. On pokušava nesnosne muke da ublaži tako što se rashlađuje listom palme...
Kako objasniti neobjašnjivo?
Šta je neobjašnjivo? Neobjašnjivo nije nešto što je teško razumljivo, već naprotiv nešto što bi samo po sebi trebalo da bude jasno i logično bez ikakvog pojašnjavanja.
Kako recimo ovom gore pomenutom liku objasniti, ako to on sam već ne vidi, da živi na mestu koje bi moglo da bude raj na zemlji i da je on sam odgovoran za pakao u kome živi ? Kako mu objasniti da je sunce, u kome on vidi samo izvor patnje u stvari izvor života?
Kako ljudima objasniti da se nalazimo upravo u takvoj situaciji - da bi čovečanstvo sada u ovom trenutku na ovoj planeti moglo - tačnije moralo da živi kao u raju i da osnovni uzrok našoj patnji i beznađu ne treba tražiti u nekom spoljnom faktoru (loši političari, društvo, sistem), već u nama - u našoj nesposobnosti da vidimo neke tako očigledne stvari?
Kako uopšte objašnjavati bilo kojoj inteligentnoj osobi svu bezumnost u sukobu dva čoveka zbog različite nacije/vere/boje kože ?
Kako objasniti nekome da sada posla za ljude i ne treba da bude, da sa tehnologijom s kojom raspolažemo uopšte ne bi trebali da radimo za život !?
Kako objasniti koliko je suluda ideja o neophodnosti podsticanja proizvodnje (proizvoda lošeg kvaliteta sa programirano kratkim vekom trajanja) ?
Kako autoritetima objašnjavati nešto u šta bi oni nas trebali da upućuju ?
Kako ekonomisti objašnjavati da je ovaj sistem već odavno prevaziđen/neprimenljiv i kao takav već postao kancerogen, te da ga uopšte i ne treba lečiti !? (uz to možemo dodati da ga je i nemoguće izlečiti. Samo pogledajte rezultate najvećih ekonomskih stručnjaka iz EU i MMF-a u lečenju krize u GR, IT, POR,..., pa će to odmah biti jasno)
Kako prosvetnom radniku pričati o tome šta je najvažnije u životu i kako bi trebao da prosvećuje nas i našu decu ?
Kako recimo ovom gore pomenutom liku objasniti, ako to on sam već ne vidi, da živi na mestu koje bi moglo da bude raj na zemlji i da je on sam odgovoran za pakao u kome živi ? Kako mu objasniti da je sunce, u kome on vidi samo izvor patnje u stvari izvor života?
Kako ljudima objasniti da se nalazimo upravo u takvoj situaciji - da bi čovečanstvo sada u ovom trenutku na ovoj planeti moglo - tačnije moralo da živi kao u raju i da osnovni uzrok našoj patnji i beznađu ne treba tražiti u nekom spoljnom faktoru (loši političari, društvo, sistem), već u nama - u našoj nesposobnosti da vidimo neke tako očigledne stvari?
Kako uopšte objašnjavati bilo kojoj inteligentnoj osobi svu bezumnost u sukobu dva čoveka zbog različite nacije/vere/boje kože ?
Kako objasniti nekome da sada posla za ljude i ne treba da bude, da sa tehnologijom s kojom raspolažemo uopšte ne bi trebali da radimo za život !?
Kako objasniti koliko je suluda ideja o neophodnosti podsticanja proizvodnje (proizvoda lošeg kvaliteta sa programirano kratkim vekom trajanja) ?
Kako autoritetima objašnjavati nešto u šta bi oni nas trebali da upućuju ?
Kako ekonomisti objašnjavati da je ovaj sistem već odavno prevaziđen/neprimenljiv i kao takav već postao kancerogen, te da ga uopšte i ne treba lečiti !? (uz to možemo dodati da ga je i nemoguće izlečiti. Samo pogledajte rezultate najvećih ekonomskih stručnjaka iz EU i MMF-a u lečenju krize u GR, IT, POR,..., pa će to odmah biti jasno)
Autoriteti
Skoro sam na internetu natrčao na dva članka koja bi mogla da posluže kao ilustracija našeg trenutnog stanja svesti.
Prvi je tekst "Ukinuti smo kao ljudi" Gospodje Mirjane Karanović, dramske umetnice i pedagoga - redovni profesor glume i dekan Akademije umetnosti, a drugi "Gorke pilule za budućnost naše dece" Gospodina Saše Radulovića, ekonomskog konsultanta i od skoro ministra u vladi (moram da napomenem da je ovaj članak G. Radulović napisao negde proletos, dok još nije seo u ministarsku fotelju)
Gospodja Karanović u svom tekstu, u skladu sa konstatacijom da nam je pesimizam jedina izvesna opcija, vidi sve nas u položaju sitnih riba koje plivaju u jatu i mogu samo da se mole bogu da ih ne proguta neki kit ili ajkula u prolazu. Kaže - da je mladja sigurno bi zapalila preko. Jedini savet koji je u stanju da da depresivnim i beznadežnim roditeljima je da vole svoju decu, čitaju knjige, šetaju, prestanu da puše i vode računa o zdravlju, jer ako se razbole - nagrabusili su.
Kod G. Radulovića bi bar u naslovu mogla da se nasluti izvesna doza optimizma pošto on nagoveštava ideju uz čiju primenu bi trebali da obezbedimo svetlu buducnost nasoj deci.
A ideja obuhvata sledeće: Povećanje donje stope PDV-a, smanjenje plata, zamrzavanja, ukidanje paušalnog oporezivanja, itd, itd.
Kaže - svi gradjani, penzioneri, prosveta, zdravstvo, poljoprivrednici,..., svi moraju da gutaju gorke pilule, inače smo osuđenj na siromaštvo i bedu.
Pa na sve to kaže još i to da na taj način (stežući kaiš) roditelji investiraju u budućnost svoje dece. ???
I kako sada ti Gospodinu Raduloviću da objasniš, pre svega da je našoj deci potrebna svetla sadašnjost i da do te budućnosti, kako ju je on zamislio, nikada ne može doći!?
Kako mu objasniti da teško može biti bilo šta pozitivno u budućnosti dece koja x godina odrastaju uz depresivne i nesrećne roditelje dok isti stežu kaiš i gutaju gorke pilule.
Kako mu objasniti da posledice davno prevazidjenog sistema ne možeš ispravljati koristeći se metodama istog tog sistema?
Kako mu objasniti da mi i nemamo tih x godina na raspolaganju ?
Kako gospođi Karanović da pričaš o tome da na sistem ne treba gledati kao na višu silu ili božju kaznu, već kao na izazov, na rebus koji nam je dat da rešimo i da je u stvari osnovna svrha tog procesa naš razvoj ?
I što je najvažnije - kako da joj objašnjavaš da je upravo ona ta koja bi o tim stvarima nama trebala da priča ?!
Ali na stranu Gospodja Karanović i Gospodin Radulović - to su samo dva izdvojena razmišljanja. Nije problem u tome.
Problem je u tome što ljudi (velike većina) uopšte ne vidi u tim razmišljanjima koliko je sve to abnormalno, koliko je nenormalna ideja da u 21-vom veku moramo da gutamo gorke pilule radi bolje buducnosti nase dece ili koliko je nenormalno videti toliku dozu pesimizma kod nekog ko bi logično trebao da predstavlja fontanu optimizma. Ljudi takve tekstove lajkuju, šeruju i žive svoje živote u skladu sa tim, ponavljam abnormalnim poimanjem stvarnosti. Prihvataju samonametnuta ograničenja kao višu silu, kao konstantu na koju uopšte nemaju nikakav uticaj.
Ne vidimo šta je uzrok ovakvom stanju, nismo svesni naše uloge, svrhe i moći kojom raspolažemo, mirimo se sa mišljenjem da smo samo pasivni nemoćni posmatrači (jednom rečju žrtve) i na kraju, a ništa manje važno, uopšte nismo svesni brzine kojom se stvari menjaju na ovoj planeti.
Ne vidimo. Idemo kroz život zatvorenih očiju ili ih namerno zatvaramo.
Kako videti ?
Gospodja Karanović u svom tekstu, u skladu sa konstatacijom da nam je pesimizam jedina izvesna opcija, vidi sve nas u položaju sitnih riba koje plivaju u jatu i mogu samo da se mole bogu da ih ne proguta neki kit ili ajkula u prolazu. Kaže - da je mladja sigurno bi zapalila preko. Jedini savet koji je u stanju da da depresivnim i beznadežnim roditeljima je da vole svoju decu, čitaju knjige, šetaju, prestanu da puše i vode računa o zdravlju, jer ako se razbole - nagrabusili su.
"Ako svom detetu mozes da poklonis samo jednu stvar (bilo koju, ali samo jednu), neka to onda bude entuzijazam." Bruce Barton
Kod G. Radulovića bi bar u naslovu mogla da se nasluti izvesna doza optimizma pošto on nagoveštava ideju uz čiju primenu bi trebali da obezbedimo svetlu buducnost nasoj deci.
A ideja obuhvata sledeće: Povećanje donje stope PDV-a, smanjenje plata, zamrzavanja, ukidanje paušalnog oporezivanja, itd, itd.
Kaže - svi gradjani, penzioneri, prosveta, zdravstvo, poljoprivrednici,..., svi moraju da gutaju gorke pilule, inače smo osuđenj na siromaštvo i bedu.
Pa na sve to kaže još i to da na taj način (stežući kaiš) roditelji investiraju u budućnost svoje dece. ???
I kako sada ti Gospodinu Raduloviću da objasniš, pre svega da je našoj deci potrebna svetla sadašnjost i da do te budućnosti, kako ju je on zamislio, nikada ne može doći!?
Kako mu objasniti da teško može biti bilo šta pozitivno u budućnosti dece koja x godina odrastaju uz depresivne i nesrećne roditelje dok isti stežu kaiš i gutaju gorke pilule.
Kako mu objasniti da posledice davno prevazidjenog sistema ne možeš ispravljati koristeći se metodama istog tog sistema?
Kako mu objasniti da mi i nemamo tih x godina na raspolaganju ?
Kako gospođi Karanović da pričaš o tome da na sistem ne treba gledati kao na višu silu ili božju kaznu, već kao na izazov, na rebus koji nam je dat da rešimo i da je u stvari osnovna svrha tog procesa naš razvoj ?
I što je najvažnije - kako da joj objašnjavaš da je upravo ona ta koja bi o tim stvarima nama trebala da priča ?!
Ali na stranu Gospodja Karanović i Gospodin Radulović - to su samo dva izdvojena razmišljanja. Nije problem u tome.
Problem je u tome što ljudi (velike većina) uopšte ne vidi u tim razmišljanjima koliko je sve to abnormalno, koliko je nenormalna ideja da u 21-vom veku moramo da gutamo gorke pilule radi bolje buducnosti nase dece ili koliko je nenormalno videti toliku dozu pesimizma kod nekog ko bi logično trebao da predstavlja fontanu optimizma. Ljudi takve tekstove lajkuju, šeruju i žive svoje živote u skladu sa tim, ponavljam abnormalnim poimanjem stvarnosti. Prihvataju samonametnuta ograničenja kao višu silu, kao konstantu na koju uopšte nemaju nikakav uticaj.
Ne vidimo šta je uzrok ovakvom stanju, nismo svesni naše uloge, svrhe i moći kojom raspolažemo, mirimo se sa mišljenjem da smo samo pasivni nemoćni posmatrači (jednom rečju žrtve) i na kraju, a ništa manje važno, uopšte nismo svesni brzine kojom se stvari menjaju na ovoj planeti.
Ne vidimo. Idemo kroz život zatvorenih očiju ili ih namerno zatvaramo.
Kako videti ?
Grafik
Grafik je sjajna stvar. Potpuno egzaktna. Nema tu nikakve filozofije - jasno ti pokaže kako stvari stoje i intenzitet promena, pa ti onda sam izvlači zaključke gde smo i kuda idemo.
Jedna od stvari, koja verovatno ima najveci uticaj na naše živote, a koje kao da uopšte nismo svesni je razvoj nauke i tehnologije.
Na gornjem grafiku je prikazan razvoj tehnologije kroz vreme.
Tehnologija ne samo da se razvija i postaje naprednija, već i stopa promena strahovito ubrzava. Uporedo sa razvojem nauke i tehnologija se razvija eksponencijalno!
Mi u našim užurbanim životima to kao da uopšte ne primećujemo pošto stvari posmatramo na dnevnoj bazi - na otkriće koje je koliko juče bilo revolucionarno danas gledamo kao na nešto najnormalnije.
Ali - radikalne promene na planeti se dešavaju bez obzira što ih mi ne primećujemo! Ukoliko bi se prebacili unazad 5, 10 ili 20 g jasnije bi videli ubrzan tempo kojim se one desavaju
Šta mislite da vam je neko pre 20 g. rekao da će jednog dana postojati virtualna mreža koja će moći da spoji sve ljude na planeti, ili da će ljudi nositi džepne uređaje (smart phone) uz pomoć kojih će jednim dodirom imati pristup skoro celokupnom ljudskom znanju i informacijama, preko koga ćemo imati satelitsku navigaciju bilo gde da se nalazimo na planeti, koji će služiti kao video telefon, kamera, kompas, TV,..... Da li bi ste mu poverovali ?
Ili da je tada neko rudaru rekao da će postojati mašina koja će moći da iskopa i izbaci 54 tone uglja u minuti (skoro 1 tona u sekundi ! )
Ili da ce jedan čovek moći da proizvede hrane dovoljno za 700 ljudi ! (ovaj podatak je iznet u sjajnom dokumentarcu "Home" pre par godina - u SAD se ukupno 3 miliona ljudi bavi poljoprivredom. Tih 3 miliona ljudi proizvedu hrane kojom bi moglo da se prehrani 2 milijarde ljudi na ovoj planeti !)
Žalosna stvar u toj priči je što su ekonomski stručnjaci izgleda ponajmanje svesni ove promene. Oni na ceo ovaj sistem i ekonomiju gledaju kao da je u pitanju igra "Monopol", kao na nešto što je danas potpuno isto onako kao što je bilo pre 50 godina, a tako ce biti i narednih 500. Pokušavaju da održe sistem koji je imao nekog smisla dok je rad svake radno sposobne jedinke bio neophodan za funkcionisanje zajednice. U tom cilju mi sada podstičemo ludački potrošački mentalitet, izmišljamo nikom potrebna zanimanja i proizvodimo robu sa programirano kratkim vekom trajanja. Suludo zar ne ?
Ali stvari su se potpuno promenile i vrtoglavo se menjaju iz dana u dan. Ljudski rad je sve manje potreban.
Bacite pogled samo na grafik na kome je predstavljen predviđen broj robota
Amerikanci imaju uzrečicu: "obsolete as a horse" - nekoristan / prevaziđen kao konj.
Do relativno skoro konj je imao važnu ulogu, ali ta vremena su kao što znamo prošla.
Istu sudbinu čeka i ljudski rad. To bi trebalo da nas raduje, ili možda ne ?
Sa sve savršenijim mašinama i tolikim brojem robota, koji pored sve moćnijih mehaničkih imaju i kognitivne sposobnosti koje se sve više bliže ljudskim, možemo da kažemo da bi već sada u dobroj meri mogli da funkcionišemo bez ljudskog rada. Kada kažem "bez" u stvari mislim - s vrlo malo ljudskog rada, odnosno s puno slobodnog vremena
Na radost ili žalost ? Pa hajde da vidimo kako stvari stoje na grafiku na kome je na vremenskoj liniji predstavljena količina sreće/entuzijazma pojedinca u društvu.
Ali prvo da se zapitamo kako bi trebao da izgleda taj grafik ?
Složićete se da bi po svakoj mogućoj logici trebali da imamo rastuće grafike. Sa sve moćnijom tehnologijom čovek bi trebao da ima sve više slobodnog vremena i da bude srećniji - zar ne ?
A da li je u stvarnosti tako ?
Prilično sam siguran da bi slika bila obrnuta - sreća i entuzijazam su nam u padu, a strah, briga, depresija u usponu (Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će 2030. godine svaki četvrti čovek na planeti imati neki oblik depresivnog ili anksioznog poremećaja. U Srbiji su ova crna predviđanja odavno premašena.)
I sad - ako su sloboda i entuzijazam u opadanju, a po svakoj mogućoj logici bi trebali da budu u usponu, onda tu postoji neki zajeb i to gadan zajeb.
Taj zajeb direktno utiče na kvalitet našeg života, pa bi logično bilo da svu pažnju usmerimo na to gde se on nalazi.
Na liniji eksponencijalne funkcije
"Najveća mana ljudske rase je naša nesposobnost da razumemo eksponencijalnu funkciju" Dr Albert Bartlett
Šta bi moglo da predstavlja najveću pretnju za ljudski rod ? Klimatske promene? Masivni zemljotresi ? Asteroid iz svemira ?
Verovali ili ne najverovatniji kandidat je:
Verovali ili ne najverovatniji kandidat je:
Eksponencijalna funkcija - kreće tamo negde iz minus beskonačno i donekle ima vrlo blagi rast. Ali ono što nam se činilo da ima linearan blagi rast najednom eksplodira u nebesa. Sve do tog prelomnog trenutka možemo da budemo potpuno opušteni i nezainteresovani.
Bacite pogled na par grafika koje sam izvukao
Broj stanovnika
Americki dug - ova tendencija se normalno ne odnosi samo na Americki dug, vec i na Grcki, Madjarski, Slovenacki,...
Broj prirodnih katastrofa
Potrošnja energije u svetu
broj internet korisnika
Razvoj računarske tehnike
Obratite pažnju - gornji grafik je u eksponencijalnoj razmeri (idealan eksponencijalni rast bi na njemu bio prikazan pravom linijom). Kod idealne exp. funkcije imamo konstantno vreme dupliranja. Brzina kompjutera je pak u periodu 1910 - 1950 duplirala svake tri godine, u periodu 1950 - 1966 svake dve, a sada svake godine, tako da čak i na eksponencijalnom grafiku imamo eksponencijalnu liniju promena !!
brzina prenosa podataka - prikaz na eksponencijalnom grafiku, takodje duplo eksponencijalni rast
broj telefonskih razgovora
koncentracija CO2
.jpg)
Promenu ovih pojava, kao i mnoge druge (potrošnja vode, uništenje riba, gubitak tropskih šuma, trošenje ozonskog omotača, ....) možete videti sve na jednom grafiku ovde
Teško je dovoljno naglasiti koliko je bitno razumevanje eksponencijalne funkcije jer, kao što sam već rekao, nerazumevanje promena čak i kod onih stvari koje bi trebale da nam idu na ruku (kao što je razvoj nauke i tehnologije), na kraju može da nam se obije o glavu.
"Tehnološki napredak nam je samo dao više efikasnih sredstava za nazadovanje"
Aldous Huxley
Stadion
Ovu priču je izneo dr Barlet kao ilustraciju exp funkcije, kako bi nam pomogao da lakše shvatimo njeno delovanje
Zamislite da sedite vezani u poslednjem (najvišem) redu na tribinama najvećeg stadiona na svetu. Stadion je napravljen kao vodonepropustan i može da se napuni do vrha vodom.
Tačno u 12 00 stadion počne da se puni vodom na sledeći način: Kreće se od jedne kapi i po isteku svakog minuta količina vode se udvostručava. Znači u drugom minutu imamo dve kapi, u trećem 4, u četvrtom 8 kapi, ... (sve se odvija po idealnoj eksponencijalnoj funkciji)
Sada razmislite malo, koliko vremena imate da se oslobodite pre no što se stadion napuni do vrha vodom. Jesu li u pitanju dani, meseci ili godine ?
Odgovor je - ukoliko smo poceli da ga punimo u 12 00, stadion će biti pun do vrha u 12 49 istog dana! Do tada bi morali da smislite kako da se oslobodite i pobegnete. Znači za manje od 50 minuta, krenuvši od kapi vode napunili smo ceo stadion.
I sada obratite posebno pažnju na sledeće pitanje: Šta mislite u koje doba dana će stadion biti 93% prazan (iliti samo 7% pun) ?
Odgovor je u 12 44. Znači sedeli smo 44min i nije nam se činilo da se bog zna šta ozbiljno dešava i onda BANG! - u poslednjih 5 minuta kompletan stadion se ispuni do vrha !
Ima li nade?
"Ovo je jedino radikalno mišljenje koje je potrebno da prihvatite. Ali ono je toliko radikalno i toliko teško, pošto smo skloni verovanju da je svet (i svi problemi i sva rešenja) tamo negde izvan nas, nezavistan od našeg iskustva. Potpuno pogrešno! " Dr. Amit Goswami
Svi problemi i sva rešenja nalaze se na jednom mestu - u nama, u našem umu. Sve je tu i nada i beznadje - izbor je na nama.
Mi smo toliko dugo bombardovani da nismo ono što jesmo i da jesmo ono što nismo, da smo na kraju i sami u to poverovali - u to da smo samo pasivni promatrači.
Pasivni promatrači se više i ne trude da posmatraju svet oko sebe. Ne postavljamo pitanja -ni drugima, a ni sami sebi. Sve što nam se servira uzimamo zdravo za gotovo. Bilo da je u pitanju politika ili ekonomija. Strano nam je i da pomislimo da bi trebalo, da bi uopšte moglo da bude drugačije (mnogo bolje) no što je.
Evo jedan mali test za vas:
Svi problemi i sva rešenja nalaze se na jednom mestu - u nama, u našem umu. Sve je tu i nada i beznadje - izbor je na nama.
Mi smo toliko dugo bombardovani da nismo ono što jesmo i da jesmo ono što nismo, da smo na kraju i sami u to poverovali - u to da smo samo pasivni promatrači.
Pasivni promatrači se više i ne trude da posmatraju svet oko sebe. Ne postavljamo pitanja -ni drugima, a ni sami sebi. Sve što nam se servira uzimamo zdravo za gotovo. Bilo da je u pitanju politika ili ekonomija. Strano nam je i da pomislimo da bi trebalo, da bi uopšte moglo da bude drugačije (mnogo bolje) no što je.
Evo jedan mali test za vas:
Ovih dana na internetu se pojavila vest da će na inicijativu organizacije Basic income initiative (grupa na FB-u) Švajcarski parlament glasati o predlogu da svaki punoletni gradjanin mesečno dobija 2500 franaka.
Pitanje: Da li je po vama, sada u 21-vom veku, bliža zdravom razumu ta ideja ili ideja o gutanju gorkih pilula i stezanju kaiša ?
Izbor je na nama, ono u šta verujemo, to ćemo i ostvariti.
Izbor je na nama, ono u šta verujemo, to ćemo i ostvariti.
Ali u svakom slučaju nemamo baš mnogo vremena. U ovom trenutku, gledano iz perspektive onog stadiona, mi smo verovatno u četrdeset i nekom minutu i sada je potpuno sve-jedno da li sedite ispred TV-a i gledate farmu i Velikog Brata ili razmišljate o dugoročnim fiskalnim merama - i jedno i drugo je zabijanje glave u pesak. Nama treba sloboda, sreća, ljubav i kao preduslov svemu razum - sada
Dakle, vreme je za buđenje :)
