Magične Pečurke

Ovde su moja dva posta koja sam objavio na forumu Themajka. Ispod toga je dodatak - uopšteno o entheogenima.

Proslo je 9 ipo meseci od mog prvog iskustva sa pečurkama. Drugo se dogodilo prošle nedelje i sada ću probati da prenesem iskustva sa oba tripa.

Prvo kratak uvod - imam 55 godina i ako ne racunam par povucenih dimova negde sa 16 - 17g. sa, da kazem opojnim supstancama nisam imao nikakvih dodira.Sa druge strane, ceo zivot je kod mene bilo izrazeno interesovanje ka duhovnosti. Tako sam pre nekih 5 - 6g. natrcao na clanak o ayahuaski - DMT molekulu i nakon toga se zainteresovao za psihodelike.

Opet i pored tih novih saznanja najverovatnije je da se nikada ne bi odlucio za direktno iskustvo da mi pocetkom prosle godine sin nije oboleo od kancera (tu pricu sam naceo na forumu u drugoj temi)

Naime, izmedju mnogih informacija koje sam prikupio poslednjih godina bilo je i reci o istrazivanju na Johns Hopkins univerzitetu o koriscenju psilocibina u tretmanu pacijenata obolelih od kancera. Da ne duljim mnogo, nabavio sam 3 X 3g - za V (sina), Z (suprugu) i mene. Naum mi je bio da prvo uzmem ja, zatim Z i da svoja iskustva prenesemo V, te da ga na neki nacin pripremimo i budemo mu podrska tokom seanse.

Pripreme - prvo je trebalo odluciti gde ? Unutra u sobi ili napolju u prirodi ? Ako napolju, opet - gde ? Kosutnjak, gde krajem maja moze biti dosta ljudi ili da odem na Avalu i zavucem se duboko u sumu. Razmisljao sam i o ideji da isplovim jedrilicom i usidrim se na Dunavu negde pored neke sume.

I onda, tih dana bacim pogled sa terase na dvoriste i pomislim - Čekaj, pa zasto ne bi ovde u dvoristu ?"

 Maj mesec, sve u cvecu i zelenilu, a Z je bas par dana pre toga kupila udobnu bastensku lezaljku. Samo još da vidim na koje mesto da je postavim kako bi negde do 10 h bila u senci. Obratim paznju sledece jutro i vidim da se lezaljka vec nalazi na idealnom mestu. Dakle sve je spremno za putovanje.

Dosao je dan D, suncana nedelja. Ustajem nesto pre 5 kako bi sve pripremio do 5 i 30 kada sam naumio da popijem caj od pecuraka (nesto malo vise od 3 g ). Tako i biva. Dejstvo bi trebalo da pocne oko 6, a do 10 bi trebalo da se spustim. 

Muvam se jos malo po kuci i nesto pre 6 silazim u bastu i ležem na ležaljku.

U glavi pitanja i iščekivanje - Da li ce to biti samo halucinacije ili će se desiti prosirenje svesti i duboki uvidi ? Da li covek moze normalno da funkcionise i racionalno razmislja pod dejstvom psilocibina ?

I onda kreće da radi 

Vidim energiju, auru oko svega zivog, oko svakog lista. Ne mogu sada precizno da se setim, ali cini mi se da sam cuo treperenje lisca kao neku muziku.

Vuauuu ! Lezim i gledam zadivljen u grane okolnog drveca. To traje par minuta i onda u jednom trenutku pogled mi privuce jedna grana totalno crna, beživotna. Oblik kao jelenovi rogovi, ali nekako izvrnuti. Prosto bode oci nedostatak zivotne energije oko te grane.

- Aha, izgleda da pocinjem da haluciniram. Nemoguce je da ta, takva grana postoji u mom dvoristu a da je ja do sada nisam primetio. Da li je to mozda pocetak bad tripa ?

Odmahnem rukom i samo pomislim u sebi - moracu ovo da zapamtim, pa da proverim kasnije kada se spustim. (da, upravo je takva - interesantnog oblika, potpuno crna, bez lišća samo ja to nikada nisam primetio)

Nastavljam da uzivam u pogledu na tu energiju, a u meni krece plima emocija. Pogledam na terasu i znam da će se tu u jednom trenutku pojaviti Z kada se probudi i pocinjem da razmisljam o tome na koji nacin da joj prenesem sve ovo sto vidim i osećam. Sta da joj kazem, sta da joj kazem ?

A onda se pojavljuje jasan odgovor - treba samo da joj kazes da je volis, nista vise. Suze.

Ustajem i krecem u kucu, izmedju ostalog da bi uzeo svesku i olovku, ali krecem namerno u suteren ka garazi da, ako mogu tako da kazem, bacim rukavicu niskim emocijama, da se suocim sa strahom oci u oci. Napolju je sunce jos uvek prilicno nisko (oko 6 i 30), tako da je u suterenu prilicno mracno.

Namerno ne ukljucujem svetlo i skrecem u WC u totalni mrak... ... Ništa.

Ulazim u garazu i natrcavam na bicikl kome su deca pre nedelju dana probusila gumu, ali je jos nisu zamenili.

Aha, rađa se ideja - Ovo je prilika da vidim da li covek moze racionalno da razmislja i funkcioniše. Sada cu da zamenim gumu na biciklu. Krecem da trazim alat, rezervnu gumu, sve radim kako treba po protokolu, samo usporeno.

Na kraju treba samo da je napumpam. Pumpa je na dnu prtljaznika, prtljaznik pun do vrha (posto smo juče doterali neke stvari), pa odustajem i ostavljam točak naslonjen na auto.

Penjem se do stana i ulazim u sobu. Z se budi. Posmatram sobu, spustam pogled na tepih i vidim list. 

Razmisljam - otkud ovde list, mora da mi se priviđa. Saginjem se i podižem ga, a Z pita - zasto zuriš u tu novčanicu?

U JBT, a ja sam mislio da je to list.

Z prilazi - čekaj, pa to je stvarno list.

He, he, ipak nema halucinacija  .

Malo pričamo i silazimo u baštu. Sedamo za baštenski sto. Opet me preplavluje energija, lepota, asocijacije - Božja bašta, raj, pa JBT i Eva je tu pored mene.

Sve je puno simbolike, čoveče, pa ovo je neverovatno. 

Jedna grana komšijinog oraha prelazi u nase dvorište i spušta se do iznad stola. Na grani plod tačno meni na dohvat ruke (još samo da je bila jabuka  )

I onda BAM - munjevitom brzinom um vrti film unazad - setim se koliko sam razbijao glavu razmišljanjem o tome gde da odem, a u stvari nigde ne treba ići - baš tu gde si, tu je raj! Sve je idealno i ležalka je bila na idealnom mestu, ni nju nisam morao ni malo da pomerim. Pričam o tome sa Z. Bog nam je pružio baš sve što nam treba. Pogledaj - samo treba da pružim ruku i uberem plod.

JBT, sve je tako, tako duboko i višeznačno! Nešto mi stalno govori - sve je baš onako kako treba da bude, ne treba se brinuti.

Prelazimo zajedno do ležaljke. Pričamo o našim sinovima. Poplava emocija i u glavi se stalno vrti poruka - sve je baš onako kako treba da bude,..

Pričamo još malo i onda valda dolazi vrhunac delovanja.

Ležim, gledam u nebo i sve, baš sve mi je jasno. Uvidi, uvidi, uvidi,..

Gledam gore i samo izgovaram - da,.. ..da,.. ..da,.. ..da,...

Preplavljen sam uvidima.

Z je ušla u kuću, pošto je trebala da dočeka komšinicu, a ja tu ostajem da ležim dok se nisam spustio.

Kada sam se skoro spustio, negde posle 10, ustajem i ulazim u kuću. Šaljem poruku B da sam se upravo vratio sa psilocibinskog tripa ( čovek je verovatno u čudu  )

Odlazim u garažu. U garaži nered, haos. 

Pomislim - Vidi, to ti je zivot, a ne raj kao sto si pomislio u basti pre dva sata. Kao da mi je neko zalepio šamar.

A onda kažem sebi - čekaj, situaciju možeš da konstatuješ, a onda nećeš da kukaš već se pokreni i uradi nešto. Kreni da sređuješ. Od nekud moraš da kreneš pa završi ovaj trip sa onim sa čim si i započeo - sklopi taj bicikl.

BAM !!! - JBT ne mogu da verujem, pa stvarno ne mogu da verujem!!! Onaj odozgo tacno zna kada treba da se javi i kakvu poruku da posalje (bicycle trip, Albert Hofmann).

Nakezim se od uva do uva  i krenem da sklapam bicikl i sredjujem garazu.

_________________________________________________________________________________

    Drugo iskustvo
  

Nesto vise od 9 meseci unapred spremam se za drugi trip. V je potpuno izlecen i taj deo u nasim zivotima je vec proslost.

Onaj pak segment iz baste kada sam primao uvide (kojih kasnije nisam mogao da se setim) me je stalno kopkao. Stoga sam se odlucio za jos jedan trip, ali na nacin kako je to odradjeno u studiji na Johns Hopkins univerzitetu - maska preko ociju, klasicna muzika preko slusalica i jaca doza psilocibina - 6g pecuraka. Ovo bi trebao da bude put unutra, bez ikakvih spoljnih ometanja.

Nedelja jutro, budim se oko 3. V jos nije zaspao. Kao da je ostao da mi pozeli sretan put  . Kuvam caj i cedim pomorandzu kao i prosli put.

Na telefonu je play lista klasicne i meditativne muzike koju sam pripremio. Tu je i tablet, jer sam naumio da ukljucim snimanje tona i postavim ga pored ležaja, kako bi mogao da izgovorim nesto sto bi moglo kasnije da mi pomogne da se setim bitnih stvari (ispostavilo se da nije bilo potrebe za tim).

Odlazim do kreveta, stavljam slušalice i masku bez obzira sto je noc.

Slusam muziku i iscekujem. Uopšte me ne zanima kaleidoskop koji će da usledi. To mi je bitno samo kao pokazatelj da su pečurke počele da rade.

Non stop ponavljam - želim uvid, zanima me samo uvid.

I onda, dok još nisam počeo da tonem, na pamet mi pada SF film koji sam gledao još kao klinac, pre 40 i kusur godina.

Inače me SF i filmovi poput Gospodara prstenova, nikada nisu privlacili. Potpuno sam racionalan, čvrsto stojim na zemlji i interesujem se samo za konkretne ovozemaljske stvari. Ali taj film me je jos onda dojmio. U njemu se junaci šetaju nekim ostrvom i kako šta pomisle, to počinje i da se dešava. Čovek spomene drugi sv. rat i najednom iznad njih nadleću avioni iz pomenutog rata. Seti se svoje žene i ona se stvori ispred njega...

Razmišljanja mi krenu u tom smeru, da ovaj svet kreiraju naši umovi samo na mnogo dubljem nivou i ne tako očigledno. I to je poslednje sećanje iz tog nivoa svesti.

I onda kreću uvidi. Svest se širi, rekao bih fraktalno. Toliku količinu informacija ne bi ni teoretski mogao da zapamtim. Ali jedan trenutak (najvažniji) ostaje u živom sećanju - odvajanje od ega. Spoznaja ko sam ja, pravi ja..... Svest.... I u sledećem trenu uvid da je ta svest ujedno i svest boga!!! (svestan sam da je ovih par recenica gore samo pokusaj da se recima opise nesto sto se ne moze opisati i žao mi je zbog toga)

     Vedski mudraci su govorili - Aham Brahmasmi, što može da se prevede kao "Ja sam univerzum" ili "Ja sam sve". Kada to shvatis onda ti je jasno da ako mrzis ili napadas nekoga to mu dodje isto kao da mrzis i napadas sebe.         

-----------------------------------------------------------------------------------------------

  Naknadno mi je sinulo da su te dve naizgled razlicite stvari - takvo prosirenje svesti i spajanje svesti sa kosmickom inteligencijom/bogom u stvari nesto sasvim prirodno i povezano

----------------------------------------------------------------------------------------------

     Nakon što sam se spustio u jednom trenutku mi pogled pada na tablet i setim se noćašnje scene kada sam pročkiljio ispod maske i video ga kako minimalnom rasvetom svetli u mraku. Na ekranu tajmer odbrojava vreme snimanja. Sećam se kao kroz maglu da sam u tom trenu pojmio i tehnologiju i njenu ulogu i prirodu vremena, rekao bih u par sekundi.

Skoro da sam se sasvim spustio. Z je budna. Malo ćaskamo, ona ustaje i prilazi prozoru.

- Hajde ustaj, evo i sunce ti se vec pojavilo.

Kazem - Nemoguce, za danas su najavili potpuno oblacno vreme. A onda se setim ideje vezane za onaj film i kazem sebi - ne dozvoli da ti bilo šta spolja nametne predstavu o tome šta te ceka.

Ustajem i stvarno vidim sunce na istoku 

Krecemo u pricu, o svemu i svacemu. Z postavlja prava pitanja, a ja pricam kao navijen (oni koji me poznaju, znaju da sam baš škrt na recima).

Pricam o jednoj temi, a misli mi se fraktalno šire i hteo bi istovremeno da pricam još i o pet drugih tema. Pomislim - čovece, skoro potpuno si se spustio, pa šta li je onda tek sve bilo u tvom umu pre 2 - 3 sata ??? Jasno mi je zbog cega su oni inžinjeri iz silikonske doline stalno na microdosingu.

Pada mi na pamet Doors Of Perception, Aldous Huxsley i njegove reci da mozak uopste nije izvor informacija, vec filter koji nam sprecava pristup istim i da uz pomoc enthogena mozemo da probijemo taj filter. I Nikola Tesla - "Our senses enable us to perceive only a minute portion of the outside world.”

Pricam o Allan Wats-u, Bill Hicks-u, ltzak Bentovu, Max Planck,civilizacijama, šamanizmu, umu, šizofreniji.

Na pamet mi pada Kastaneda i njegov skok u provaliju. Imam utisak kao da sam isto to doziveo ove noci.

Sledece - Slika Golden Gate mosta i objava sa Facebook-a, reci jednog od malobrojnih koji su preziveli skok u provaliju: "U deliću sekunde shvatio sam da je sve u mom životu sto sam mislo da je nerešivo u stvari potpuno rešivo - sve osim ovog skoka"

U glavi melodija "The Ballad of Lucy Jordan"

Asocijacije se šire dalje, obracam se deci dok Z snima foto aparatom - Taj covek se bacio možda zbog toga sto je u jednom trenutku skapirao da nikada nece stići do cilja koji je sam sebi postavio, ili mu je društvo postavilo na štapu sargarepu na kojoj pise "Americki san"

V je dva puta bio u USA putem razmene studenata i jednom mi je rekao da je najsretniji u životu bio dok je bio u Americi. Nije onda čudno da je Amerika njegov san i da samo razmišlja o tome kako da ode tamo zauvek.

Obracam se V (Z snima kamerom), ali poruka vazi i za D. Prvo mu kažem da ne bi trebao da juri za šargarepom na kojoj pise "Američki san". Svi mi imamo neku šargarepu ispred sebe. Čak i najveci stvaraoci nisu bili potpuno zadovoljni svojim delima i uvek su težili većem savršenstvu i da bi u takvu neku šargarepu treba da gleda, u šargarepu koja će u njemu da proizvodi pozitivnu energiju i kreativnost.

Rekao sam mu da to sto ga vuče ka Americi i nije sama Amerika, vec energija, entuzijazam koji je on tamo imao, a to nema veze sa okolnostima u kojima se nalazio (jer on je tamo radio kao crnac 16 sati dnevno i živeo u malom stanu sa njih jos 5).

Ali onda sam malo sabrao misli u vezi te šargarepe - uopste nije bitna šargarepa i šta na njoj pise. Može da piše šta god.

Bitno je da covek skapira dve stvari:

Prvo i osnovno - Cilj nije tamo gde je šargarepa!! Cilj je tu gde si u ovom momentu. U svakom momentu svog zivota već si na cilju! 

Šargarepa je samo tvoja projekcija neke tamo budućnosti koja ce se dogoditi, ili mozda neće, sve jedno je. Njena jedina funkcija je da podigne nivo tvog entuzijazma u ovom trenutku, jedinom koji postoji.

Ako primetis da ti entuzijazam pada nemoj juriti za njom kao magarac, vec izaberi drugu koja ce da "radi"

Drugo, takođe vrlo bitno je ono sto je Marko Aurelije govorio pre 2 000 godina: Nemas moc nad spoljnim dogadjajima, ali je imas nad svojim umom. Kada to skapiras i primenis pronaći ćeš snagu.

Na kraju se, bas kao i na pocetku, javlja asocijacija na jedan film sa sjajnom porukom - Zivot je lep (La Vita e Bella)

Dakle ima jedna šargarepa koja ne moze da omane, koja uvek radi. Na njoj pise Ljubav. A poruka ovog filma je - gde god da si, ma u kakvoj situaciji, čak i u koncentracionom logoru mozes da radiš na svom entuzijazmu tako sto ces s ljubavlju podizati entuzijazam svojih bližnjih.

To je ono sto su mi, čini mi se pecurke rekle, a ja samo preneo.

_____________________________________________________________________________________________

Hteo bi ovde još samo da naglasim ulogu muzike tokom korišćenja entheogena.

Pročitao sam negde da je u onim prvim istraživanjima, koje je sproveo Dr Timothy Leary pre pola veka, čak do 30% učesnika prijavilo da je imalo neprijatna iskustva. U ovim skorašnjim koje je sproveo Dr Roland Griffiths taj broj je bio znatno, znatno manji.

Njihov zaključak je da je uloga muzike tokom seanse mnogo važnija čak i od uloge vodiča. Pažljivo odabrana muzika može biti odlučujući faktor u obezbeđivanju psihološke sigurnosti!

Mislim da bi svako trebao tokom priprema da napravi svoju play listu. Kao osnova može da se koristi play lista sa Johns Hopkins univerziteta. Preslusas sve, odbacis sto ti ne prija, a onda je jos dopunis. Ja sam pripremio dva ipo sata klasične i meditativne muzike i stavio na reply. 

Iskustvo fenomenalno. Muzika stvarno može da te digne. A tek glas. Symphony of Sorrowful Songs (drugi deo - Lento e Largo), me je prosto istopila.

Entheogeni / psihodelici

.
Entheogeni su po značenju reči supstance uz pomoć kojih čovek moze da otkrije božansko u sebi. Tek kada sam počeo da pisem ovaj deo o entheogenima video sam da je njen koren u Grčkoj reči νθεος (entheos - bog unutar nas), a ona je ujedno i koren za reč - entuzijazam :)

Psihodelici, ukoliko se koriste u pravom kontekstu, mogu biti entheogeni, efektivni agenti za duhovni razvoj i isceljenje.

Psihodelici ne stvaraju zavisnost i nisu toksični (letalna doza za psilocibin je 1000 puta veća od standardne!).

Njihovo dejstvo se svodi na proširenje svesti. Bar dva dobitnika Nobelove nagrade su priznali da su do svojih otkrića došli pod dejstvom LSD-a. Steve Jobs je izjavio da mu je to iskustvo jedno od tri najvaznijih u zivotu. 

Imaju izuzetnu moć da leče depresiju, zavisnost, post-traumatski poremecaj,.. Za entheogene kazu da mogu da odrade 10 godina psihoterapije u jednoj jedinoj seansi.
.
Na žalost ima vec pola veka kako su stavljeni na crnu listu zajedno sa ostalim opijatima. Stvari su krenule da se polako menjaju proteklih godina i to od kako su krenula istraživanja na dva Americka univerziteta.

Alan Watts je u jednom predavanju dao prigodno poredjenje.
Po njemu psihodelici su instrument isto kao mikroskop, teleskop i telefon, te bi tako trebali da se koriste. Ni jedan biolog nece sedeti permanentno zalepljen za mikroskop, ustace i poradice na onom što je video.  Ako si primio poruku - spusti slušalicu !

Korišcenje entheogena nije jedini put do spoznaje, iako je verovatno najbrži. Do istog cilja covek moze da dodje i tokom (višegodišnje) meditacije ili nekih intenzivnijih metoda, kao sto je holotropsko disanje.
      A trik i jeste bas u tome, prema recima MJK-a (Tool), da tamo odeš jednom uz pomoc psihodelika, a onda koristeci druge metode (ako treba i godinama), da pokušaš da dodjes do iste spoznaje.

  Entheogeni imaju izuzeto veliku moc za isceljenje i duhovni napredak, ali im treba prići sa velikim postovanjem i odgovarajućim pripremama.

Neko ih je jednom prilikom uporedio sa avionom ili svemirskim brodom. Avion te lako može prebaciti na drugi kraj planete, ali ako ga poveriš nekom ko ne zna njime da upravlja poguban ishod je zagarantovan.

Uzimanje ovih supstanci rekreativno u noćnom klubu, medju nepoznatim svetom je dobar recept za bad trip.

Ljudi sa srčanim problemima, kao i oni koji pate od neuroza i psihoza, ne bi smeli da ih koriste bez stručnog nadzora.

Ukratko - set & setting, odabir odgovarajuće supstance i doze su presudni za uspeh seanse.
Mindset - stanje uma, odnosno smiren um i precizna očekivanja - šta ocekujes od biljke, kakvu informaciju da ti pruzi i u čemu da ti pomogne.
Setting - prijatno okruženje i uz to bi dodao obavezno pažljivo odabrana muzika.

  Ako se sve pripreme odrade kako treba, rezultati mogu biti fascinantni. Samo jedna doza Ibogain-a je dovoljna za oslobadjanje od teške heroinske zavisnosti (ali, više se isplati da ih godinama mrcvare na metadonu, zar ne ?)

I stvarno, postavlja se pitanje - ako je sve to tačno, ako su to stvarno tako mocne supstance, zbog čega se ne koriste u medicini, zašto su zabranjene?

Parafraziracu Terence McKennu - Psihodelici su ilegalni ne zbog toga što je brižna vlast zabrinuta da ćes možda skočiti sa vrha zgrade. Ilegalni su zbog toga što razgradjuju kulturoloski uslovljene načine razmišljanja. Oni vas otvaraju za mogućnost da je sve što znate, sve ono o čemu su vas učili (PROGRAMIRALI) pogrešno.

Drugim rečima - osoba koja spozna svoje pravo ja sjedinjeno sa bogom videce isto to u svakome i u svemu. Takva osoba više nije podložna manipulaciji pojmovima kao sto su nacija i nacionalni interes, niti će da trci za šargarepom koju joj postave na dugačkom štapu.

Sve mi se čini da je McKenna bio u pravu.

Više informacija može se naći na:  http://reset.me/ i. Maps.org

Muzika

J Hopkins Play lista:  https://play.spotify.com/user/phillysblunt/playlist/5KWf8H2pM0tlVd7niMtqeU?play=true&utm_source=open.spotify.com&utm_medium=open