Idealan roditelj

   Pre par dana sedimo u društvu I u jednom trenutku se povede razgovor o roditeljstvu. Priča je krenula o mom bratu Milošu za koga njegova deca I svi ljudi koji ga poznaju kažu da je idealan otac. Neko je prokomentarisao da takvog oca literatura još nije opisala. Neću sada da pričam o Milošu (možda nekom drugom prilikom), vec o roditeljstvu uopšteno i o odnosu roditelj - dete, dete - roditelj

   Krenuo bih prvo od jedne narodne, mogu reći - mudrosti, koju sam svojevremeno čuo od Jovana Marića dok je gostovao u jednoj TV emisiji

  Radi se o savetu koji bi trebali da damo nasim ćerkama, o tome kako da procene/biraju svog životnog saputnika

  Priča ide ovako: Najvaznije od svega je to da je dobar čovek. To mora biti na prvom mestu, znači pod brojem 1. Ukoliko je uz to lep i zgodan, onda pored te jedinice odmah možeš da staviš jednu nulu i on automatski deset puta više vredi. Ako je obrazovan, preduzimljiv i znači imućan, dopišeš još jednu nulu I takav vredi 100 puta više. Ukoliko je uz sve to šarmantan I duhovit staviš jos jednu nulu i sada već vredi 1000 puta više. Tako možeš redom da dopisuješ nule i njemu automatski vrednost skače.
  Sada ide najvažniji deo priče - Ukoliko slučajno uslov pod brojem 1 nije ispunjen, brišeš jedinicu I ostaju ti sve same nule.
   Lep, zgodan, mlad, pametan, obrazovan, bogat, šarmantan, psihopata - čovek bez srca ne vredi ni pišljiva boba - čista nula i to velika kao vrata !
   Istinito da istinitije ne može da bude a i široko primenljivo, ne samo za odabir momka/zeta.

   Idemo sada na roditeljstvo. Ko može da da ocenu o tome kakav je ko roditelj ? Prvo, mi sami imamo neko svoje vidjenje na osnovu koga sebe ocenjujemo. Svaka sredina opet ima svoju predstavu na osnovu koje nam daje ocenu o tome kakvi smo roditelji.
   Postoji I treci sudija, ocenitelj - to su sama deca

    Koliko ste puta čuli ovakvu ili sličnu priču... Sve sam mu/joj pružio, nije oskudevao ni u čemu. Garderoba, izlasci, putovanja, školovanje, sve mu je bilo obezbeđeno.
  Uz to - pružio sam mu I vlastiti primer. Ništa od toga što sam mu omogućio ja nisam imao i sve što imam, sam sam stekao svojim rukama. A vidi šta je od njega ispalo !

  Roditelj je mozda krenuo od nule, sa dna a sada je na vrhu, uspešan preduzetnik ili direktor firme, uz to fit I aktivan u sportu u svojim odmaklim godinama. Svom sinu/ćerki je pružio sve što je nabrojao.

   Ali sve to što je nabrojao, uljučujući i vlastiti primer, može biti jedna velika nula ako mu/joj nije pružio ono najvažnije - ljubav, saosećanje i podršku.  Upravo to je broj 1 u porodici a sve ostalo su krasne nule iza te jedinice.

  Psihopata koga malopre pomenusmo će u jednom trenutku kada devojka uspe nekako da se oslobodi iz njegovih kandži reći nešto ovako -  Jel vidite vi kolika je to glupača. Nikada ona više u svom životu nece imati ovakvu priliku - pametnog, lepog, šarmantnog, I t d, I t d, momka. Skoro svi će se sa tim složiti.
     Jedino će devojka u svom srcu znati kako stoje stvari i zapravo - jedino ona može da da pravu ocenu.  

    Isto vazi i za decu. Samo i jedino su deca vlasna da daju pravu ocenu o roditeljstvu !!!

    Idemo sada na idealnog roditelja, idealno dete, momka, devojku...

    Kakav bi trebao da bude idealan roditelj (normalno nakon što je ispunjen obavezan uslov pod brojem 1)? Trebao bi da bude bogat (da olakša i omogući lak život), lep (da bude ponos svojoj deci), obavezno zdrav fizički i psihički (da im ne predstavlja opterecenje sa svojom bolešću ili možda povremenim depresivnim momentima) I t d, I t d
  A idealno dete ? Opet nakon što je ispunjen prvi uslov - da je spokojno, sretno, sa ljubavlju u srcu da je dobar čovek. Trebalo bi da bude i dobar učenik, kasnije preduzimljiv i uspešan u poslu, aktivan i dobar sportista, talentovan za neki muzicki instrument... i t d, i t d.
 

Sve to što sam naveo su krasne nule i lepo je ako su tu. One su te koje čine roditelja, dete, momka, devojku idealnim. Ali sve te nule zajedno u zbiru su daleko manje važne u odnosu na ono što je na prvom mestu. Stoga nikako ne treba napraviti pogubnu gresku, dati im na važnosti i krenuti da ih namećemo kao uslov svojoj deci, roditeljima, momku, devojci. Nule mogu biti krasne i sjajne samo ako stoje iza broja 1. Damo li im na važnosti i stavimo li ih ispred broja jedan, rizikujemo da ugušimo baš ono sto je najdragocenije. Ako su ispred, sigurno više neće biti krasne i sjajne, vec naprotiv mračne i teške na duši

   To možemo shvatiti ranije, na vreme ili kasnije za kafanskim stolom kao Vasa Ladački