Trčanje
(trčanje ili šetnja?)
Ovo pitanje u podnaslovu sam ubacio samo zbog toga što mi ljudi godinama unazad drobe o tome kako trčanje nije zdravo (posebno za zglobove) i da je šetnja daleko zdravija. Kako starim (a već sam poprilično star 👴 ) sve više i više me smaraju sa tom teorijom. Ja ću ovde pričati samo o trčanju a vi sami, kako vam bude drago, izvucite odgovor na ovo pitanje iz podnaslova.
Priča će verovatno biti poduža pa svi oni koje ova tema ne zanima mnogo, mogu samo da odvoje 2 minuta da pogledaju ovaj isečak iz emisije The Truth About Getting Fit sa BBC World kanala (snimak nisam uspeo da postavim na YT, nadam se da ćete moći da ga vidite preko ovog FB linka)
https://www.facebook.com/dragan.stojsavljevic.1/videos/2598167090220917/
Daklem, svi znamo gde je muškarcima kondicija najbitnija i to je svo ovo vreme kod mene bio glavni razlog za trčanje. Na samom početku to je bio i jedan jedini razlog, ali vremenom čovek počinje da sagledava i ostale dobrobiti. Ovih dana smo preplavljeni informacijama o korona virusu pa ću zato da počnem od nečega što sam jasno uvideo unazad tri godine, a to je:
Imunitet
Ja sam inače počeo da trčim negde u dvadeset prvoj - drugoj godini. Trčao sam na otvorenom (u to vreme studentski sportski centar na Kosi i IMT stadion) i to bi tokom godine bilo negde od marta, aprila, do oktobra, samo po toplom i lepom vremenu (okvirno oko pola godine). Pretprošle zime rešim da ne prekidam i da trčim tokom svih 12 meseci (preko zime u teretani na traci)
Negde na proleće ja skapiram da sam progurao celu zimu a da me nije oborio ni jedan jedini virus. Obzirom da radim kao taksista i tokom zime prevezem baš dosta ljudi koji su zaraženi kojekakvim virusima, mene bi grip (ili bar prehlada) zakačio najmanje bar jednom (uglavnom 2-3 puta) tokom zime. To sto sam pregurao celu zimu bez prehlade počeo sam da povezujem sa fizičkom aktivnošću.
Istog proleća sam doživeo kobni pad sa bicikla. Ozbiljne povrede glave (prelom baze lobanje na dva mesta, smrskana temporalna kost), slomljena rebra, rame, operacija uva, 34 dana u bolnici. Doktori su rekli da nisam bio u takvoj kondiciji, teško da bi se izvukao.
Rehabilitacija je trajala mesecima, do kraja godine. Zbog povreda i oštećenog centra za ravnotežu trčanje je otpalo i negde u decembru nakon što je prvo zakačio suprugu i mene dohvati virus. Nakon nove godine, tačnije odmah posle Božića ja odlučim da se vratim u teretanu i do proleća, bez obzira što je Zoricu zakačio još dva puta, ja se provukoh bez ikakve prehlade (uzgred budi receno - i Zorica je nakon toga prihvatila tu teoriju tako da sada trčimo zajedno 😄)
Sada je tek februar mesec, tako da ću za ovu zimu neki zakljucak moći da izvučem možda tek u aprilu.
Sledeće:
Fizička aktivnost (trčanje) je i te kako bitna kada su u pitanju zdravlje i telesna masa. Jedan hormon tu ima izuzetno važnu ulogu - testosteron.
"Muškarci sa hronično niskim nivoom testosterona podložniji su bolestima, kao i povećanjem masnih naslaga, gubitku mišićne mase, umoru, osteoporozi, slaboj motivaciji, problemima sa koncentracijom i pamćenjem…" izvor - Mans Health
Znamo jako dobro koliki uticaj imaju hormoni na naš organizam. Ulaskom u pubertet devojčice dobijaju na oblinama, dok se kod dečaka koji su imali višak masnog tkiva, ta masnoća istopi tako reći preko noći. Pričam iz iskustva sa mojim starijim sinom (bio je bucko do puberteta, a nakon toga, a i dan danas je vitak). Uz to u okruženju imamo još puno poznanika koji su se u to i sami uverili.
Evo kakav savet preporučuju u časopisu Mans Health za odredjivanje nivoa testosterona:
Imam 59 godina i krvna slika mi je pu, pu, pu, dobra. Bez obzira što unosim stvarno abnormalne kojičine belog šećera, glukoza mi je u granicama normale - 5,6. Testosteron sam prvi put proverio pre neke 3, 4 godine i rezultat je bio negde oko 23. Referentne vrednosti su od 6,68 do 25,7 . Pre par dana sam ponovo uradio test i rezultat je bio 24,32 (nivo se menja tokom dana i u jutarnjim satima je najviši). Inače od tridesete godine kod muškaraca se godišnje smanjuje nivo testosterona za oko 1% , tako da bi ja trebao da budem izuzetno zadovoljan i sa rezultatom 18,25 (25,7 - 29% = 18,25) . Pričamo o testosteronu pa je red još da kažem da su najveće ubice testosterona, pored belog šećera (koga kao što rekoh unosim u velikim količinama), još i alkohol, manjak fizičke aktivnosti i manjak sna.
Ja sam inače negde od 25te pa sve do pomenutog pada pre dve godine (preko 30 godina) bio tako reći zakucan sa kilažom na 80 kg (oscilacije možda 1 kg gore - dole). Prvi put kad su me otpustili kratko iz bolnice nakon 10 dana, stanem na vagu i ona pokaže 68 kg 👀 . Masnih naslaga nisam imao ali se mičićna masa tako reći istopila, pogotovo na desnoj ruci koja mi inace zbog povrede ramena par meseci malte ne nije bila u funkciji. To je druga priča, ali opet za mene prava misterija, da se za 10 dana istopim 12 kg a potom nakon tako reći dve godine meni fali jos 3 kg da se vratim na prethodnu težinu iako i vežbam i jedem znatno više no što sam jeo pre pada (od prilike sam mesečno dobijao tek negde oko 400gr)
Hajde na kraju ipak da se ponovo dotaknem one tvrdnje da je šetnja zdravija od trčanja. U vezi toga mogu da kazem samo jedno - bullshit 😀
Ukoliko ne možete da otvorite snimak sa gornjeg linka, ukratko da prenesem rezultate ispitivanja i merenja. Sile koje deluju na kolena i zglobove uopšte, su oko 2 puta veće tokom trčanja, ali su i vremenski dva puta kraće. Uz to i širina raskoraka tokom trčanja je veća no tokom hodanja, tako da je sila koja deluje na zglobove po predjenom metru oko dva puta manja od sile tokom hodanja.
Kada su zglobovi u pitanju, trčanje ne samo da je bezopasno nego je i korisno! Naučne studije su utvrdile da sila tokom trčanja više sabija i oslobadja hrskavicu što je zapravo dobro za zglob. Na taj način se unosi više kiseonika i hranljivih materija što pomaže da se ona bolje hrani i obnavlja. Otud i oni pokazatelji da ljudi koji se bave trčanjem daleko manje oboljevaju od artritisa
Predrag je bio kapetan duge plovidbe do pre 14 godina kada je otišao u penziju. Odlaskom u penziju on počinje da trči prvo polumaratone, zatim maratone, da bi do sada (Predrag ima 60 godina) dogurao do Self-Transcendence desetodnevne trke na 1000 km - 10 dana po 100 km svaki dan. Self-Transcendence trka se inače trči i do 5 000km - 50 dana po 100 km svaki dan. Da li možete to da pojmite?
Da je trčanje štetno za zglobove Predragovi bi se odavno već potrošili.
U donjem videu Predrag negde od 22:30 priča o svojim ultra maratonskim trkama
P.S. Pre 3-4 godine kada sam svojom greškom povredio Ahilovu tetivu par meseci uopšte nisam trčao, vozio sam samo bicikl (što mu tako reći dodje na isto). Ljudi koji imaju veliku kilažu takodje umesto trčanja mogu da voze bicikl ili rolere.
Priča će verovatno biti poduža pa svi oni koje ova tema ne zanima mnogo, mogu samo da odvoje 2 minuta da pogledaju ovaj isečak iz emisije The Truth About Getting Fit sa BBC World kanala (snimak nisam uspeo da postavim na YT, nadam se da ćete moći da ga vidite preko ovog FB linka)
https://www.facebook.com/dragan.stojsavljevic.1/videos/2598167090220917/
Daklem, svi znamo gde je muškarcima kondicija najbitnija i to je svo ovo vreme kod mene bio glavni razlog za trčanje. Na samom početku to je bio i jedan jedini razlog, ali vremenom čovek počinje da sagledava i ostale dobrobiti. Ovih dana smo preplavljeni informacijama o korona virusu pa ću zato da počnem od nečega što sam jasno uvideo unazad tri godine, a to je:
Imunitet
Ja sam inače počeo da trčim negde u dvadeset prvoj - drugoj godini. Trčao sam na otvorenom (u to vreme studentski sportski centar na Kosi i IMT stadion) i to bi tokom godine bilo negde od marta, aprila, do oktobra, samo po toplom i lepom vremenu (okvirno oko pola godine). Pretprošle zime rešim da ne prekidam i da trčim tokom svih 12 meseci (preko zime u teretani na traci)
Negde na proleće ja skapiram da sam progurao celu zimu a da me nije oborio ni jedan jedini virus. Obzirom da radim kao taksista i tokom zime prevezem baš dosta ljudi koji su zaraženi kojekakvim virusima, mene bi grip (ili bar prehlada) zakačio najmanje bar jednom (uglavnom 2-3 puta) tokom zime. To sto sam pregurao celu zimu bez prehlade počeo sam da povezujem sa fizičkom aktivnošću.
Istog proleća sam doživeo kobni pad sa bicikla. Ozbiljne povrede glave (prelom baze lobanje na dva mesta, smrskana temporalna kost), slomljena rebra, rame, operacija uva, 34 dana u bolnici. Doktori su rekli da nisam bio u takvoj kondiciji, teško da bi se izvukao.
Rehabilitacija je trajala mesecima, do kraja godine. Zbog povreda i oštećenog centra za ravnotežu trčanje je otpalo i negde u decembru nakon što je prvo zakačio suprugu i mene dohvati virus. Nakon nove godine, tačnije odmah posle Božića ja odlučim da se vratim u teretanu i do proleća, bez obzira što je Zoricu zakačio još dva puta, ja se provukoh bez ikakve prehlade (uzgred budi receno - i Zorica je nakon toga prihvatila tu teoriju tako da sada trčimo zajedno 😄)
Sada je tek februar mesec, tako da ću za ovu zimu neki zakljucak moći da izvučem možda tek u aprilu.
Sledeće:
KRVNA SLIKA I TELESNA MASA
Fizička aktivnost (trčanje) je i te kako bitna kada su u pitanju zdravlje i telesna masa. Jedan hormon tu ima izuzetno važnu ulogu - testosteron.
"Muškarci sa hronično niskim nivoom testosterona podložniji su bolestima, kao i povećanjem masnih naslaga, gubitku mišićne mase, umoru, osteoporozi, slaboj motivaciji, problemima sa koncentracijom i pamćenjem…" izvor - Mans Health
Znamo jako dobro koliki uticaj imaju hormoni na naš organizam. Ulaskom u pubertet devojčice dobijaju na oblinama, dok se kod dečaka koji su imali višak masnog tkiva, ta masnoća istopi tako reći preko noći. Pričam iz iskustva sa mojim starijim sinom (bio je bucko do puberteta, a nakon toga, a i dan danas je vitak). Uz to u okruženju imamo još puno poznanika koji su se u to i sami uverili.
Evo kakav savet preporučuju u časopisu Mans Health za odredjivanje nivoa testosterona:
"PROVERA SITUACIJE: čak i ako imate 22 godine i na vrhuncu ste svoje karijere u proizvodnji testosterona, vaši testisi možda ne pumpaju dovoljno muških hormona da bi mišići mogli da vam rastu punim kapacitetom, a vi bili u formi za bliske susrete sa ženskim gimnastičkim timom, i još neke druge muževne stvari.
Da biste to otkrili, probajte sa ovim do gole kože mokrim testom: sledeći put kada budete izašli iz kade i posegli za peškirom, zaustavite se i stanite uspravno. Zatim pogledajte na dole: ako možete da vidite svoje testise, čestitamo gospodine Mačo. Ali ako vam stomak zaklanja pogled na vaša dva dragulja, vrlo je verovatno da vam nivo testosterona nije ni blizu onog na kome bi mogao da bude."
Zvuči kao šala ali je u suštini zaista tako. Ko ne veruje može da ode do najbliže laboratorije i tamo proveri.
Ako ste pogledali gornji snimak videli ste da su ljudi koji trče manje podložni artritisu, a ima još dosta toga
Zvuči kao šala ali je u suštini zaista tako. Ko ne veruje može da ode do najbliže laboratorije i tamo proveri.
Ako ste pogledali gornji snimak videli ste da su ljudi koji trče manje podložni artritisu, a ima još dosta toga
"Stručnjaci sa Univerziteta Viktorija proučili su prethodne studije koje su ispitivale vezu između džogiranja ili trčanja i rizika od smrti od svih uzroka, kardiovaskularnih bolesti i raka
Pored smanjenja rizika od smrti sa bilo kojim uzrokom, trčanje je takođe povezano sa 30 procenata nižim rizikom smrti od srčanih bolesti i sa 23 procenta nižim rizikom od smrti od raka." trcanje.rs
Pored smanjenja rizika od smrti sa bilo kojim uzrokom, trčanje je takođe povezano sa 30 procenata nižim rizikom smrti od srčanih bolesti i sa 23 procenta nižim rizikom od smrti od raka." trcanje.rs
Imam 59 godina i krvna slika mi je pu, pu, pu, dobra. Bez obzira što unosim stvarno abnormalne kojičine belog šećera, glukoza mi je u granicama normale - 5,6. Testosteron sam prvi put proverio pre neke 3, 4 godine i rezultat je bio negde oko 23. Referentne vrednosti su od 6,68 do 25,7 . Pre par dana sam ponovo uradio test i rezultat je bio 24,32 (nivo se menja tokom dana i u jutarnjim satima je najviši). Inače od tridesete godine kod muškaraca se godišnje smanjuje nivo testosterona za oko 1% , tako da bi ja trebao da budem izuzetno zadovoljan i sa rezultatom 18,25 (25,7 - 29% = 18,25) . Pričamo o testosteronu pa je red još da kažem da su najveće ubice testosterona, pored belog šećera (koga kao što rekoh unosim u velikim količinama), još i alkohol, manjak fizičke aktivnosti i manjak sna.
Ja sam inače negde od 25te pa sve do pomenutog pada pre dve godine (preko 30 godina) bio tako reći zakucan sa kilažom na 80 kg (oscilacije možda 1 kg gore - dole). Prvi put kad su me otpustili kratko iz bolnice nakon 10 dana, stanem na vagu i ona pokaže 68 kg 👀 . Masnih naslaga nisam imao ali se mičićna masa tako reći istopila, pogotovo na desnoj ruci koja mi inace zbog povrede ramena par meseci malte ne nije bila u funkciji. To je druga priča, ali opet za mene prava misterija, da se za 10 dana istopim 12 kg a potom nakon tako reći dve godine meni fali jos 3 kg da se vratim na prethodnu težinu iako i vežbam i jedem znatno više no što sam jeo pre pada (od prilike sam mesečno dobijao tek negde oko 400gr)
Hajde na kraju ipak da se ponovo dotaknem one tvrdnje da je šetnja zdravija od trčanja. U vezi toga mogu da kazem samo jedno - bullshit 😀
Ukoliko ne možete da otvorite snimak sa gornjeg linka, ukratko da prenesem rezultate ispitivanja i merenja. Sile koje deluju na kolena i zglobove uopšte, su oko 2 puta veće tokom trčanja, ali su i vremenski dva puta kraće. Uz to i širina raskoraka tokom trčanja je veća no tokom hodanja, tako da je sila koja deluje na zglobove po predjenom metru oko dva puta manja od sile tokom hodanja.
Kada su zglobovi u pitanju, trčanje ne samo da je bezopasno nego je i korisno! Naučne studije su utvrdile da sila tokom trčanja više sabija i oslobadja hrskavicu što je zapravo dobro za zglob. Na taj način se unosi više kiseonika i hranljivih materija što pomaže da se ona bolje hrani i obnavlja. Otud i oni pokazatelji da ljudi koji se bave trčanjem daleko manje oboljevaju od artritisa
MLADOLIKOST I DUGOVECNOST
Emisija sa Y T - Get Fit In 6 Minutes! Sveukupno interesantna priča, ali ako nemate 28 minuta da to sve pogledate, izdvojite makar samo jedan minut.
Ukratko - naucnici su genetski modifikovali odredjeni broj miševa tako da su kod njih znatno ubrzali proces starenja. Ishod je bio - slabiji sluh, katarakta, anemia, veće srce, tanji mišići... Životni vek im je bio duplo kraći od normalnog. Ni jedan lek nije mogao da im pomogne, ali naučnici su utvrdili da vežbanje može !!!
Šta su uradili - dali su im da trče, počevši od doba koje je ekvivalent za dvadesete godine ljudskog veka pa do pedesetih godina. Miševi su trčali na traci 3 puta nedeljno po 45 minuta (baš kao Zorica i ja :) ). Na taj način su ih potpuno zaštitili od svih ovih pomenutih patoloških promena! Miševi koji su vežbali izgledali su mladoliko, bili snažni i nisu umirali prerano
Šta su uradili - dali su im da trče, počevši od doba koje je ekvivalent za dvadesete godine ljudskog veka pa do pedesetih godina. Miševi su trčali na traci 3 puta nedeljno po 45 minuta (baš kao Zorica i ja :) ). Na taj način su ih potpuno zaštitili od svih ovih pomenutih patoloških promena! Miševi koji su vežbali izgledali su mladoliko, bili snažni i nisu umirali prerano
Pomenuti deo kreće od 15:07 do 16:07
Predrag Knežević je dobar primer za ove tvrdnje. Prošlog leta, nakon što sam pročitao njegovu knjigu - O Putovanju I Traganju (topla preporuka za knjigu), upoznao sam ovog zaista interesantnog čoveka.
Da je trčanje štetno za zglobove Predragovi bi se odavno već potrošili.
U donjem videu Predrag negde od 22:30 priča o svojim ultra maratonskim trkama
P.S. Pre 3-4 godine kada sam svojom greškom povredio Ahilovu tetivu par meseci uopšte nisam trčao, vozio sam samo bicikl (što mu tako reći dodje na isto). Ljudi koji imaju veliku kilažu takodje umesto trčanja mogu da voze bicikl ili rolere.
