Sve je krenulo pre nedelju dana kada mi je ženica postavila sledece pitanje: zbog cega se ti ne bi prijavio za maraton ?
Ne mogu da kazem da mi ta pomisao bas nikada nije pala na pamet.. i to tamo negde kada sam bio dosta mladji :)
Opet, u to vreme se maraton trcao negde u aprilu mesecu, nedugo nakon sto bi ja nakon duze zimske pauze tek otvorio sezonu trcanja. Prakticno - nisam se osecao spreman za tako nesto. U poslednje 4 sezone nije bilo tih zimskih prekida, ali sto zbog korone, sto zbog mog pada sa bicikla, sto zbog starosti :) (sledeceg meseca ulazim u sedmu deceniju zivota), takva ideja mi vise uopste nije padala na pamet.
Medjutim, kada mi Zorica to rece, proradi neki crvic i ja bacih odma prvo pogled na vremensku prognozu, a potom i na zvanicni sajt BG maratona.
U tom trenutku prognoza je bila da je na dan odrzavanja moguca kisa tek negde u popodnevnim satima.
Na zvanicnom sajtu pak, stoji sledeca informacija: Prijava/uplata na dan trke nije moguća! (logican zakljucak je da je poslednji dan za prijavu - subota)
Cena za ucesce je do 15.02. bila 1990 RSD, a trenutna je 3190 RSD. Kada sam to video, prvo sto sam pomislio bilo je - Pa da sam se za ucesce odlucio jos i pre godinu dana, sigurno se ne bi prijavljivao do poslednjeg trenutka, dok ne vidim preciznu vremensku prognozu. Ako se odlucujem za bilo kakvu slicnu akciju, onda gledam da u tome i uzivam. To podrazumeva idealne vremenske uslove (lepo suncano vreme :) ). Ne bi se sigurno upustao u to po nekom šmrljavom, ne daj Boze kisnom vremenu. Eto sto ti je neiskustvo :) (o tome mozda par reci nesto kasnije).
Znaci, teoretski sam mogao da se prijavim i u subotu, ali ja jos u cetvrtak odlucim da se prijavim na njihovom sajtu. Posto mi to nije poslo od ruke, ja ti sutra odem na njihov stand ispred PC Usce. Devojka kojoj sam rekao zbog cega sam dosao mi rece da sam zakasnio, da je rok za prijavu istekao jos pre nekoliko dana. Ja u cudu ????
Al rekoh sam sebi - moguce da mi je promaklo to obavestenje. Ipak, dok sam bio jos u blizini, bacim ponovo pogled i osim obavestenja koje sam gore naveo, ne videh ni jedno drugo.
Ja ti odmah zapalim na pult za zalbe koji se nalazio tu u nizu. Tamo ista prica - rekose mi da je ta informacija (o poslednjem roku za prijavu - 31.05.) bila objavljena u mnogim sredstvima javnog informisanja. Ja im rekoh da nit citam stampu, nit gledam TV i da je najosnovnija stvar valda bila da tako nesto objave na svom zvanicnom sajtu.
Izvisih ja tako za ucesce u maratonu, al mi vrag nije dao mira i uputim protestnu notu organizacionom odboru :)
Rekoh im da to uopste nije u redu i objasnim zbog cega - da sigurno ima dosta ljudi koji sto zbog godina, sto zbog zdravstvenog stanja ili neceg sasvim treceg ne mogu odluku da donesu nedeljama ranije i sada zbog te njihove graske nece moci ove godine da ucestvuju na maratonu.
Ali sta je, tu je - mozda cu se prijaviti sledece godine,... .. a tako sam se vec opasno bio napalio :)
Odem ti ja kuci i predvece standardno Zorica i ja odemo na breg na trcanje. Kada sam se vratio kuci, vidim da mi je clan iz organizacionog odbora Marko Marinkovic, poslao mail u kome izmedju ostalog stoji i sledece:
"Period od 31.05. pa do same trke, nama daje prostor da ako ima mesta omogucimo nekome da ipak obezbedi sebi učešće.
Da li biste trcali sa tudjim brojem? Ima trkača koji su danas odustali od ucesca, pa bismo mogli da Vam izadjemo u susret u tom smislu jedino."
U jeee, Ja ostah prosto zapanjen. Pa hocu, kako da necu :)
Izadjem ti ja odmah na vremensku prognozu, kad ima sta tamo da vidim
Sa druge strane, procitao sam da 3 dana pred maraton ne bi trebalo da se trenira (trci), a ja se upravo vratih sa trcanja (do pocetka trke mi je ostalo jos samo 18h). U tom trenutku sam pomislio odmah na naseg ultramaratonca Predraga Knezevica. Taj covek trci Self-Transcendence ultramaraton od 1000 km. 100km, 10 dana za redom, dan za dan i to po bas svakakvim vremenskim uslovime.
I onda prelomih i sam sebi rekoh - e Dragane, vreme je da izadjes iz zone konfora, ovo ce biti tvoja Self-Transcendence trka.
Bio je to petak uvece i meni je ostala samo subota da se pripremim. Posto sam video da su sanse za padavine 70 - 80%, , ja ti odem do Dechatlona da uzmem neku prigodnu kabanicu za kisu, ha ha ha, opet cisto neiskustvo :) .
Uzmem odma i osrednji ranac u koga cu moci da smestim tu kabanicu, rezervnu majcu, carape, grickalice (milka sa Ljesnjacima :) ). hanzaplast i sve sto bi jos usput moglo da mi zatreba :D . He, he, kako mi je sada sve to smesno :) . E da - kabanicu sam pred pocetak trke (posto je prognoza bila povoljnija) izbacio iz ranca.
Negde na internetu pronadjem podatak da sorc nikako ne bi trebao da bude crn, teget i sl. I potpuno normalno, ja ti uzmem beli sorc za tenis :D
E to me je toliko oraspolozilo pred pocetak trke, da vam to ne mogu ni docarati. Kada sam stigao na trg, osvrnem se oko sebe i dokle god mi je pogled dosezao nisam mogao da vidim ni jedan jedini beli sorc - 98% njih nosi tamne sorceve, a od toga su 90% crni :) . Kez od uva do uva mi se nije skidao do samog pocetka trke.
Da predjem malo na taktiku :)
Najvaznija stvar tokom trcanja (pogotovo u mojim godinama) je pulsmetar. Ova trka se trci uglavnom po Novom Beogradu, sto znaci da uopste nema mnogo uspona i spustanja. U startu sam resio da povedem racuna o tome da se na usponima ne preforsiram i previse dignem puls. Svi oni koji prate puls tokom treninga znaju da ga mozete brzo i vrlo lako podici, ali spustanje i ne ide bas tako brzo.
I tu dolazimo do sledece stvari, a to je muzika. Pazljivo odabrana muzika stvarno moze da vam podigne elan. Prvi kratak uspon koji me je cekao, nalazio se na kraju Gavrila Principa, ono ukljucenje na Brankov most. Za taj deo sam vec bio resio da skratim korak... ...medjutim...
Kako prilazim mostu, tako sve jace i jace cujem zvuk bubnjeva. Bubnjari stoje ispod samog mosta i onaj eho jos vise pojacava dozivljaj. A tu pored na zidu mural sa likom Dragoljuba Djuricica. Uh Jebote, tu vise nije bila samo muzika i ritam u pitanju, tu su i emocije eksplodirale. Kada sam to cuo i video, kao da sam aktivirao forsaz, izleteo sam uz taj uspon brze no sto sam trcao po ravnom.
I evo jos neki savet od iskusnog trkaca :) pod broj jedan - beli sorc za tenis uopste nije losa ideja :) . Tokom maratona je uglavnom sijalo sunce i ja sam svo to vreme sigurno bio u prednosti u odnosu na ostale trkace u crnim sorcevima.
U vezi toga, u jednom trenutku na nekih 100m ispred mene spazim zensku kako trci u beloj suknji do ispod kolena ???? Odmah sam ubrzao da je sustignem i prenesem joj svoj zakljucak da smo izgleda ipak nas dvoje jedini u ovom skupu doneli ispravnu odluku sto se tice izbora garderobe :) . Kako sam joj se malo priblizio, vidim prvo na majci izpisana Kineska?Japanska?Koreanska slova, a potom da joj je to u stvari bela bluza koju je skinula i svezala oko pojasa, a da ispod ima crni sorc :)
Ako beli sorc i nije tako losa ideja, kabanica za kisu (po toplom vremenu) svakako jeste :)
U vezi trcanja po kisi - maratonci to zapravo i najvise vole (ukoliko nije bas previse hladno). Najbolji rezultati na BG maratonu su i postignuti ne po lepom i suncanom vremenu, nego bas po kisi. Uz stazu su na nekoliko mesta postavili cisterne iz kojih su tusirali trkace u prolazu. Ne mogu vam opisati koliko je to prijalo.
Najveca prepreka/kocnica za dugoprugase je svakako um koji mnogo voli da radi sve ono sto ne bi trebalo da radi. Dakle trebalo bi ga ucutkati ili uposliti na neki nacin. Neki monah sa Tibeta bi sigurno mogao i da meditira tokom celog maratona, a mi mu moramo pronaci neku zanimaciju :)
Erotske misli nisu uopste losa ideja :) . Em mu pronadjete zanimaciju, em podignete nivo testosterona i time dobijete jos vise energije za trcanje. Cini mi se da bi trceci za nekom rasnom guzom i butkama, ladno mogao da istrcim i ceo maraton, samo ukoliko bi dama drzala ovaj tempo kojim sam ja pretrcao ultramaraton
A ja sam ga istrcao za dva ipo sata. Prosecnu brzinu od 8,4 km/h i ne mozete nazvati trcanjem, ali na toj kilometrazi mozemo reci da je u pitanju ozbiljnije dzogiranje. U medjuvremenu je bio jedan odlazak do toaleta i par hodajucih predaha za okrepljenje vodom, sokovima i bananom. Milku nisam pojeo i ranac na ledjima sa carapama, flasterima i ostalim potrepstinama mi uopste nije ni trebao :)
Eto toliko od mene. Dogodine me mozda ponovo vidite na istom mestu. Lako cete me prepoznati po belom sorcu :)
