Vrlo lako možete naslutiti na koje konkretne obrasce mislim.
U romanu „Nož“ Vuka Draškovića, glavni junak Alija saznaje da je kao beba preimenovan i preobraćen u muslimansku veru nakon što su mu roditelji, Srbi pravoslavci, poginuli tokom Drugog svetskog rata.
Ova ideja, koja prožima ceo roman, uvek mi je delovala duboko intrigantno i verujem da može pomoći da jasnije sagledamo određene aspekte našeg identiteta i da sebi postavimo ključna pitanja.
Jednostavno je: svaki čovek treba samo da bude iskren prema sebi. Razmislite o tome kako biste se osećali da saznate da ste, na primer, Srbin koji je u stvari 100% čistokrvni Albanac, muslimanske ili katoličke veroispovesti, svejedno.
Prvo pitanje koje treba sebi postaviti je: Koliko bi vas ta spoznaja potresla? Drugo i važnije pitanje je: Da li biste nastavili da svojim potomcima prenosite iste vrednosti i priče koje ste do sada prenosili?
Ako saznanje o vašem pravom identitetu ne bi promenilo ništa u onome što govorite i učite svoju decu, onda se ova priča možda ne odnosi na vas.
Međutim, ako bi to saznanje izazvalo promenu, možda bi trebalo da preispitate mnoge stvari koje ste čuli od roditelja, medija ili čak škole, koja je često pod uticajem političkih interesa.
Postavljanje ovih pitanja posebno je važno u vremenima turbulencije, kao što su bila nacistička Nemačka ili tragične devedesete u Jugoslaviji. Upravo tada, zdrav razum treba da prevaziđe unapred usađene obrasce mišljenja i vrednosti.
PS Iako su svi moji preci bili Srbi, ja se izjašnjavam kao Jugosloven, upravo iz razloga o kojima govori Krishnamurti.
