„Ako svom detetu možeš da pružiš samo jedan dar, neka to bude entuzijazam.“
— Bruce Barton
Zorica i ja smo prošle subote učestvovali u memorijalnoj trci „Dragutin Tomašević“. Zorica će verovatno napisati nešto više o samoj trci i našem iskustvu, a ja bih se sada osvrnuo na nešto što, po mom mišljenju, danas najviše nedostaje mladim generacijama – entuzijazam, vera u bolje sutra... Zašto je to tako i šta bismo mogli da učinimo kako bismo to promenili?
Pre nekoliko meseci čuli smo dve vesti koje su nas sve ostavile zatečenima, ali u najboljem mogucem smislu. Početkom marta, studenti iz Niša dočekali su svoje kolege iz Novog Pazara s posebnim poštovanjem, naročito imajući u vidu da je tada počinjao sveti mesec Ramazan. Građani Niša su za studente muslimanske veroispovesti organizovali ramazanski iftar i sehur, obezbedili odvojene prostore za molitvu, kao i obroke u skladu s islamskom tradicijom.
Nedugo zatim, studenti iz Novog Pazara su uzvratili gostoprimstvom i priredili sličan doček za kolege iz cele Srbije. Ljudi su komentarisali da se takva ljudskost retko viđa i da je odavno iščezla iz naše svakodnevice. Ali, da li je zaista tako?
Sad dolazimo do razloga zbog kog sam pomenuo trku „Dragutin Tomašević“ u okviru ove priče.
Čubrilo Zoran me već godinama nagovara da se prijavim za tu trku – ne toliko zbog samog trčanja, koliko zbog atmosfere koja vlada tokom te manifestacije. Kada smo nedavno razgovarali o dešavanjima u Nišu i Novom Pazaru, Čubrilo mi je rekao da je takav duh zajedništva tamo sasvim uobičajen. Uveče nakon trke, organizuje se druženje, večera na kojoj se okupe svi učesnici. S obzirom na to da dolaze takmičari iz cele bivše Jugoslavije – iz Makedonije, Bosne, Hrvatske... – svi se okupe oko barskih stolova i uglavnom se sluzi pečenje. Međutim, za muslimanske trkače se pripremi posna hrana, a ukoliko se trka poklopi sa Ramazanom,
postave se posebni stolovi sa stolicama i priprema se hrana u skladu sa islamskom tradicijom.
Čubrilo je svestran čovek i kaže da gde god da se našao – bilo među planinarima, bajkerima, trkačima, čamdžijama, biciklistima – i to širom bivše Jugoslavije, nikada nije naišao na netrpeljivost, već isključivo na uzajamno poštovanje i solidarnost.
Snežana Radojičić je od 2011. godine putovala biciklom po svetu i obišla 53 zemlje na četiri kontinenta. I na tom ogromnom putovanju, suočena sa različitim kulturama, nailazila je – kako sama kaže – samo na ljubaznost, toplinu i ljudsku bliskost.
Pa ako je zaista tako, zašto onda imamo utisak da sve ide dođavola?
I tu dolazimo do Andrzeja Łobaczewskog i njegove intrigantne knjige: "Political Ponerology: Nauka o prirodi zla prilagođena političkim svrhama"
U delu svoje knjige Politička Ponerologija, Andrzej Lobaczewski razmatra fenomen koji mnogi ljudi doživljavaju kao "naopako" stanje društva—situaciju u kojoj se čini da je sve iskrivljeno, nelogično ili čak zlo. Međutim, on tvrdi da pravi uzrok ovog stanja nije inherentna ljudska priroda, već specifičan psihopatološki proces koji on naziva ponerizacija.
Ponerizacija je proces u kojem se patološke ličnosti – prvenstveno psihopate – postupno infiltriraju u društvene institucije, preuzimaju pozicije moći i počinju da oblikuju sistem prema sopstvenim vrednostima. To nisu samo političke strukture – ovaj proces obuhvata obrazovanje, medije, korporacije, pa čak i svakodnevni jezik i kulturu, sve ono što definiše jednu civilizaciju.
Prema Lobaczewskom, ono što se često doživljava kao "naopako" stanje društva rezultat je upravo ovog procesa ponerizacije. Kada patološki pojedinci preuzmu kontrolu, oni nameću svoje vrednosti i norme, koje mogu biti potpuno suprotne zdravom razumu i moralnim principima. Zbog toga se zdravi pojedinci mogu osećati zbunjeno, frustrirano ili čak nemoćno, jer se suočavaju sa sistemom koji se čini nelogičnim i nepravednim. Razumevanje ovih procesa je ključno za obnavljanje zdravih društvenih normi i vrednosti.
I upravo tu leži suština cele ove priče: problem nikada nije bio samo Kurta. Problem je što Murta već čeka – nasmejan, pod jagnjećom kožom, sa izvežbanom empatijom i tašnom punom obećanja. Ako ne shvatimo suštinu tog problema, vrtećemo se decenijama, pa i vekovima, u istom začaranom krugu.
Gde je izlaz? Da li postoji tačka preokreta?
Događaji koje su pokrenuli studenti otvaraju prostor za konkretnu i važnu inicijativu – da se knjiga Andrzeja Lobaczewskog uvede kao obavezna školska lektira.To bi ogolilo istinu i ujedno dalo znak daleko mudrijim ljudima među nama da je došao trenutak da se uključe
Ako želimo da deca razumeju svet u kom odrastaju, moramo im odmah u školi objasniti da oni koji se prikazuju kao heroji – onaj koji „uskače u smetove da spasi decu“ – više liči na vuka iz bajke o Crvenkapi nego na spasioca.
To su stvari sa kojima bi deca trebalo da se upoznaju pre nego što počnemo da im držimo lekcije o patriotizmu. Jer upravo su nacija i religija najjače oružje onih koji žele da manipulišu masama – ne zbog ljubavi prema narodu ili veri, već radi ličnog interesa i kontrole.
Jer kad decu ne naučiš da misle, neko drugi će ih naučiti da ih slepo slede. U protivnom, podizaćemo patriote... za tuđe ratove.
Prošlo je dosta vremena od našeg putovanja po Rumuniji i sada neću pisati detaljan putopis, ali budući da Rumunija zaslužuje posebnu pažnju odlučio sam da ukratko i taksativno opišem mesta koja smo posetili..
Na neki način, ovo putovanje me podseća na jedno drugo o kojem sam pisao u putopisu Jedrenje Egejom i obilazak Zagorija. Zajedničko za oba putovanja je to što su bila dugo željena i planirana, ali i to da su se, u oba slučaja, "više sile" isprečile, ne dopuštajući da na njih krenemo dok se ne stvore pravi uslovi.
No, onog trenutka kada je "odozgo" stigao zeleni signal, sve se složilo na način koji ni u najlepšim snovima nisam mogao da zamislim. Bilo je to putovanje koje je bilo savršenije nego što sam mogao da poželim.
Da skratim uvod, evo mesta koje smo obišli u Rumuniji, hronološki:
1. Rudnik soli Turda
2. Corvin Castle
3. Alba Iulia
4. Transalpina
5. Transfaragasan
6. Brašov
7. Poiana Brașov
8. Dvorac Bran
9. Dvorac Peleș
10. Jezero Snagov
11. Bukurest, Terme
Krenimo redom: Rudnik soli Turda.
Rudnik soli Turda je jedno od najzanimljivijih turističkih odredišta u Rumuniji. U 2010. godini, Rudnik soli Turda je bio proglašen za najlepšu turističku destinaciju prema World Travel Awards.
Ima više od 2.000 godina istorije, počeo je kao rudarski kompleks još u rimskom periodu i bio je u funkciji sve do 1932 godine. Rudnik je pretvoren u podzemni park i muzej, sa brojnim atrakcijama koje uključuju podzemna jezera, zabavne parkove, igrališta, restorane, galerije, čak i mini-golf.
Corvin Castle
Tokom naše posete Rumuniji, obišli smo mnoge prelepe lokacije, ali verovatno je najveći "WOW" trenutak došao drugog dana. Pogled na Corvin dvorac nas je doslovno ostavio bez daha. Proveli smo dosta vremena razgledajući njegovu unutrašnjost, ali dok smo šetali oko dvorca, stalno mi se provlačila jedna misao kroz glavu: Bože, ako sam ja sada, u dvadeset prvom veku, potpuno zapanjen gledajući ovo velelepno zdanje, kakva bi tek bila reakcija mog cukun-cukun... cukun-dede i bake koji su živeli u 15. veku, kada je ovaj zamak sagrađen.
Kako li bi tek oni reagovali da ih je neko tada doveo iz Like (ili, ko zna odakle) da ovo vide?
Corvin Castle je zaista jedno od najlepših i najzanimljivijih istorijskih i kulturnih mesta u Rumuniji. Tokom obilaska unutrasnjosti dosli smo i do kule kojoj su dali Srpski naziv - Nebojsina kula
Čuli smo i priču o tri turska zarobljenika koja su krenula da kopaju bunar u stenama, u potrazi za vodom. Obećano im je da će, ukoliko dopru do izvora, biti pušteni na slobodu. Nakon 15 godina mukotrpnog rada, njihov trud se konačno isplatio – stanovnici zamka su dobili vodu. Međutim, obećanje koje im je dato, nažalost, nije bilo ispunjeno. Zbog toga i danas u bunaru stoje uklesane reči: „Imate vodu, ali nemate dušu.”
Corvin Castle je definitivno remek-delo Transilvanije i sigurno jedan od najlepših zamkova na svetu. Uvršten je u listu "Top 10 European Dream Destinations."
Alba Iulia
Veći deo drugog dana proveli smo u i oko zamka Corvin, a pošto Alba Iulia nije bila daleko od mesta gde smo odseli (Sebes), odlučili smo da posetimo citadelu. Ova citadela je jedan od najvećih utvrđenih kompleksa u Rumuniji i najveća barokna tvrđava u zemlji. Unutar citadele se nalazi Katedrala Velikog Ujedinjenja, mesto na kojem je obavljeno istorijsko ujedinjenje Rumunije 1918. godine. U blizini citadele možete pronaći rimske ruševine, uključujući amfiteatar i forum, koji svedoče o rimskom nasleđu ovog regiona.
Transalpina i Transfagarasan
Nakon rudnika soli, zamka Corvin i Alba Iulie, pred nama su se uzdizali veličanstveni Karpati. U Rumuniji, za prelazak preko Karpata možete izabrati jedan od dva puta – Transalpinu ili Transfagarasan. Pošto smo putovali motorom, bilo je logično da za Karpate odvojimo dva dana. Trećeg dana smo prešli Transalpinu, a četvrtog Transfagarasan.
Zajednička stvar za oba prelaza je, naravno, nepredvidivo vreme. Već sam pomenuo da smo upravo zbog toga prošle godine preskočili Rumuniju, jer je bila kišna.
I pored toga sto je 2024. bila jedna od najsušnijih godina, opet mogu reci da smo imali neverovatnu srecu – jer na Karpatima nikada ne možete biti 100% sigurni. Momci iz Obrenovca, sa kojima smo zajedno krenuli preko Transalpine, prethodnog dana su vozili Transfagarasan i dobar deo puta su proveli u magli, ali hvala Bogu, bez kiše. U ta dva dana i dva prelaska preko Karpata, mi smo na nebu imali samo nekoliko oblaka, koji su, rekao bih, bili tu samo da nam ulepšaju fotke :) Dakle, Bog nas je još jednom pogledao, kao i pre nekoliko godina kada smo u septembru išli preko Alpa.
Oba puta nude nezaboravne vožnje kroz veličanstvenu planinsku prirodu Rumunije. Transfagarasan je verovatno poznatiji zbog svog statusa ikone, dok Transalpina pruža sličnu lepotu i spokojnost u manje poznatom okruženju. Rekao bih da Transalpina ima mnogo više šuma, sve do visine od oko 1800 mnv.
Posebno interesantna stvar na ovom prelazu preko Karpata su... medvedi :D . Ako putujete autom, susret sa medvedima ocekujete sa velikim ushicenjem, dok, kada ste na dva tocka, tu je u pitanju uzbudjenje neke druge vrste, javlja se makar mala strepnja :)
I tako je bilo,... do prvog susreta, kada smo videli da su sve te mede zapravo prave dobrice, već potpuno navikli na ljude. Na dosta mesta smo videli obavestenja da se medvedi ne hrane, ali se tog upozorenja izgleda retko ko pridrzava.
Samo jos da dodam da je Transfagarasan u BBC seriji Top Gear nazvan "najboljom cestom na svetu."
"
Ispod su dva video snimka
Brasov
Već nakon prva tri dana, bili smo prepuni fenomenalnih utisaka, pa smo odlučili da malo spustimo loptu i u Brașovu ostanemo dve noći.
Brașov je jedan od najlepših i najposećenijih gradova u Rumuniji, smešten u Transilvaniji, okružen Karpatima. Crna Crkva (Biserica Neagră) je najpoznatija i najprepoznatljivija građevina u Brașovu. Ova gotička crkva iz 14. veka jedno je od najvećih religijskih objekata u Rumuniji. Crkva je dobila ime nakon požara koji ju je oštetio, zbog čega je njena fasada postala tamnija.
Piata Sfatului je glavni trg u Brașovu, okružen istorijskim zgradama. Trg je živahno mesto koje pruža pogled na brojne kafiće, restorane i trgovine.
Tokom nase posete, na tom trgu se odrzavao tango maraton u trajanju 3 ili 5 dana, vise se ne secam.
Zicarom smo se popeli do vidikovca da pogledamo grad odozgo
I evo jos par fotografija iz Brasova
Najuža ulica u Brašovu je ulica „Strada Sforii“. Ova ulica je izuzetno uska, široka je samo oko 1,3 metra na najužem delu.
Ulica je datira iz srednjeg veka i korišćena je kao prolaz između dve gradske četvrti.
Poiana Brasov
Na samo 12 km od grada nalazi se Poiana Brasov, najveće i najpoznatije skijalište u Rumuniji. Leti se zicarom moze popeti do vrha planine Postavaru, odakle se pruze lep panoramski pogled.
Ovo je nedaleko od podnozja
Bran Castle
Bran, poznatiji kao "Drakulin dvorac", nalazi se u neposrednoj blizini Brasova – tacnije, kako kazu vodici, na samo 30 minuta vožnje. Ipak, u punoj sezoni priča je potpuno drugačija. Zbog ogromne navale turista i kolona dugih i po 10 kilometara, putovanje može da se oduži više nego što biste očekivali. Srećom, mi smo putovali na motoru, ali i s bocnim koferima, pa je brzina bila smanjena.
Kada smo napokon stigli, zapanjila nas je guzva koja je doslovno preplavila sve oko dvorca. Bran Castle, iako izgrađen još u 14. veku kao stratesko utvrdjenje, danas je jedno od najpoznatijih turističkih odredišta, zahvaljujući svojoj povezanosti sa legendom o Vladovom "Drakuli". Zanimljivo je to da Vlad Tepeš, poznat po brutalnosti, nije zapravo nikada boravio u ovom dvorcu, ali mit o Drakuli, naravno, živi i kroz njegove zidine.
Unutra je bila tipična turistička atmosfera: suvenirnice, vodiči koji objašnjavaju detalje iz Vladove prošlosti i na svakom koraku fotografije sa "drakulinskim" rekvizitima.
S obzirom na gužvu, kao i želju da stignemo do glavne destinacije tog dana, nismo se previše zadržavali i krenuli smo dalje
Od Brana smo krenuli dalje u pravcu Sinaije, a odmah iznad Sinaije nalazi se ....
Peles Kastle
Corvin i Peles, dva dvorca koja nikoga ne mogu da ostave ravnodusnim, ali na potpuno drugaciji nacin. Corvin dvorac daje dojam moći i zaštite, dok je Peles dvorac više simbol elegancije i luksuza.
Kada smo posetili Corvin najvise vremena smo posvetili obilasku zamka sa svih strana, jer je kod njega bas taj spoljni utisak najefektniji. Peles, kada smo ga mi posetili je bio dosta okruzen sa skelama, ali se ipak mogla nazreti lepota tog zamka. Svejedno i da nije bilo skela, covek kada poseti to zdanje ostane potpuno zapanjen tek kada udje i vidi sta se sve unutra nalazi.
Unutrašnjost dvorca je prelep spoj tradicije i luksuza. Sobe su ukrašene u različitim stilovima, od francuskog do japanskog i osmanskog stila, što čini svaki deo dvorca posebnim. Zbog svoje jedinstvene arhitekture, umetničkih zbirki i istorijskog značaja, dvorac je pod zaštitom UNESCO-a kao deo kulturne baštine Rumunije.
To gore sto sam postavio je samo jedan sicusan deo. obzirom da dvorac ima 170 prostorija i više od 30 hodnika. Svaki i najmanji detalj je vredan paznje, te ce poseta dvorcu zasigurno trajati mnogo duze od onoga kako ste planirali. Mi zbog toga i nismo videli nesto mnogo od mesta Sinaia, a sto je prava steta.
S druge strane, zbog vremenske prognoze za naredni dan (kisovito na severnoj strani Karpata, a padavine su moguce i na juznoj), odlucili smo da promenimo plan i da se uputimo na jedno mesto o kome do tada uopste nismo ni razmisljali - Terme Bukurest.
Opet,.... ne mnogo daleko od te trase Sinaia - Bukurest nalazi se jezero Snagov, jos jedna tacka koju vredi posetiti na putovanju kroz Rumuniju.
Jezero Snagov
Na zalost, mozemo da kazemo da smo stigli do jezera samo da bi ga overili. Navigacija nas je navela tako da smo prisli jezeru sa potpuno pogresne strane. Prvo smo dosli do neke marine, brodogradilista, potom dalje krenuli putem kroz sumu da bi na kraju udarili u rampu nekog vojnog objekta. Tada je vec bilo jasno da moramo da napravimo krug oko jezera, a posto je vec bilo kasno, uputili smo se odmah ka Bukurestu.
Za ljubitelje prirode i aktivnosti na vodu, Snagov je mesto koje svakako vredi posetiti. Na ostrvu koje se nalazi na sredini jezera nalazi se manastir Snagov, jedan od najstarijih u Rumuniji
Bukurest
U Bukurešt smo stigli uveče, smestili se, a ujutro protrcali kroz stari deo grada i obišli Palatul Parlamentului, verovatno najveću zgradu tog tipa na svetu.
Terme Bukurest
Posle onih u Rimu, terme Bukurest su po velicini na drugom mestu u Evropi, pa zakljucismo da bi to za nas verovatno bilo najbolje mesto da provedemo jedan smrljav dan.
Kompleks se sastoji od tri glavne zone: Eden (wellness i spa zona), The Palm (tropski vodeni park) i Galaxy (zona sa bazenima, toboganima i zabavom). Najviše vremena smo proveli u tropskom parku, gde je opuštanje i kupanje bilo upravo ono što nam je trebalo nakon intenzivnih dana koje smo proveli u spidu
