Nacionalni ponos

Ovo dole je objava koju sam postavio na fejsu nedugo nakon sto je preminuo Djordje Balasevic:

Ovih dana mi se bas dizao želudac na priče o tome kakav je Đjole Srbin i koje je nacionalnosti bila njegova majka.
Moja majka i moj otac su čisti Srbi ali se ja sve jedno izjašnjavam kao Jugosloven. Zbog čega kao Jugosloven kada tako nešto uopšte i ne postoji ? Najviše zbog toga što mi već i samo pominjanje nacije ide na Qrac, upravo stoga što taj pojam već stotinama godina za šačicu psihopata iz vlasti predstavlja savršeno i verovatno najvažnije sredstvo za manipulaciju ovcama koje nisu u stanju da razmišljaju svojom glavom.

Moji sinovi se možda osećaju i izjašnjavaju kao Srbi. Ne znam, to ih baš nikada nisam ni pitao. Ono što im govorim ceo život je sledeće – jedina važna stvar u životu, dakle najvažnija!, je to da budeš dobar čovek i da u svim Hrvatima, Albancima, Sirijcima,... vidiš samo ljude.
Ako si dobar čovek, onda ćeš 1 000 000 % biti i dobar Srbin, Hrvat, Musliman, ... šta god. Ovo prvo garantuje drugo.
Obrnuto, uopšte ne mora da bude slučaj. Ako staviš nacionalni osećaj na prvo mesto, ispred ljudskosti, onda lako možeš da padneš u zamku i prihvatiš društvenu predstavu/sliku o tome kakav treba da bude dobar Nemac, Srbin, Hrvat,... i ta predstava onda vrlo lako može da ubije ljudskost u tebi.
Šta je vama od ta dva na prvom mestu ?

--------------------------------------------------------------------------

Pročitali ste možda knjigu Nož Vuka Draskovica. Glavni junak rodjen u Muslimanskoj porodici, odjednom saznaje da je usvojen i da su njegovi pravi roditelji Srbi Šta mislite, kako bi slicno saznanje uticalo na sve Arkane, Tompsone,... sa ovih prostora i kakav haos bi napravilo u njihovoj glavi ? A vi – zamislite da saznate da ste pripadnik neke druge nacije/vere. Da li bi vas to saznanje jako uzdrmalo ? Da li bi se vasa predstava o Srbima, Hrvatima, Muslimanima,... nesto bitno promenila ? Ili bi ostala ista ? Ukoliko bi vas tako nesto jako drmnulo, onda bi trebali malo da se zamislite o tome sta je to ljudskost i postavite sami sebi pitanje – kakav sam ja u stvari čovek ?

--------------------------------------------------------------------------

Na tu temu, evo slucajno sam natrcao sada na ove reci George Carlin-a:

"Vidite, nikada nisam razumio nacionalni ponos. Nikad nisam razumio etnički ponos. Budući da sam Irac, a obje bake i djed su rođeni u Irskoj, dakle stopostotni Irac, i kad bih kao klinac išao na paradu za Dan sv. Patricka i vidio da prodaju bedž na kojem piše "Ponosan, jer sam Irac", nije mi nikada bilo jasno, jer sam znao da na Kolumbov dan prodaju bedž "Ponosan, jer sam Talijan".
Zatim su došli crnački ponosi i portorikanski ponosi. A ja nikad nisam razumio etnički ili nacionalni ponos, jer za mene bi ponos trebao biti rezerviran za nešto što postigneš sam, a ne nešto što je posljedica slučajnosti rođenja.
Biti Irac nije vještina. To je jebena genska nezgoda. Ne biste rekli: „Ponosan sam jer sam visok metar i osamdeset.“ „Ponosan sam jer imam predispoziciju za rak crijeva.“
Onda zašto biste, dovraga, bili ponosni jer ste Irac ili Talijan ili Amerikanac ili bilo ko? Hej, ako vas to čini sretnim, u redu. Učinite to. Stavite na auto. "Sretan sam jer sam Amerikanac." Budite sretni. Nemojte biti ponosni. Ionako je previše ponosa. Ponos dolazi prije pada."