Voznja hybrida - retrospektiva nakon 50 000 km

- I sta kazes, u maju ti je potrosnja bila 3,7 , upita me kolega pocetkom jula prosle godine.
- Cuj, to ti je tako samo u pocetku dok jos obracas paznju na to kako vozis, vrlo brzo ce ti otici preko 4l.

Godinu dana kasnije, u maju 2022 potrosnja mi je 3,3 sto znaci da sam ipak malo uznapredovao (teeth) . Inace trenutna ocena mi je 88/100 (proslog maja 82) što znači da imam još dosta prostora za usavršavanje (smiley)

Kada su mi pre nesto više od dve godine u Toyoti dali papir na kome je naznaceno da je potrosnja u gradu 3,2 l/100km (za motor 1.8), u neverici sam se prvo nasmejao, a onda se upitao - kako je uopste moguce da vam jedna ozbiljna kuca da informaciju u vezi necega sto je u praksi potpuno neostvarivo ?!
U proteklih godinu dana tri puta mi je dnevna potrosnja bila 3.0 i dosta puta 3,1 (izmereno na polaznoj tacki, znaci na istoj nadmorskoj visini!)

Odmah da napomenem da tu informaciju u vezi potrosnje necete pronaci na njihovom zvanicnom sajtu, taj informator je bio namenjen samo za taksiste. Takvu potrosnju moze da postigne bilo ko, ali samo ako pravi malo vecu kilometrazu po gradu. Ukoliko autom idete samo do posla i nazad (dva hladna starta + mala kilometraza), onda bez obzira koliko se trudili, tesko da mozete da dostignete potrosnju od 3,2 l/100km.

Hajde da izvucem glavne parametre na godisnjem nivou

EV vreme 78%; EV razdaljina 66%; Prosecna potrosnja 3,8 l/100km; Prosecna brzina 24 km/h (radim samo preko dana, nikada nedeljom)

Kao sto vidite moja prosecna potrosnja na godisnjem nivou je 3,8 l/100km i uopste nisam neki rekorder u tome. Kolegi koji je svojim Priusom presao valda vec 120 000km ukupna prosecna potrosnja je tolika, a u njegovom slucaju to obuhvata dve zime i jedno leto (da je obrnuto bila bi verovatno ispod 3,6). Kod njega je na godisnjem nivou potrosnja - 3,7. Zivi na Novom Beogradu i auto ne drzi u garazi.

U vezi potrosnje, spoljni faktori koji imaju bitan uticaj su:

-Broj predjenih km nakon hladnog starta.
-Vezano uz to ide i niska spoljna temperatura (motor kada je hladan trosi znatno, znatno vise goriva sve dok ne postigne radnu temperaturu).
-Sto se visokih temperatura tice, klima u ECO modu ce vam u voznji smesno malo podici potrosnju (mozda 0,1 - 0,2 l) i ona je jako vazna posto se baterija hladi vazduhom iz kabine.
- Guzve, dugacka zakucavanja u saobracaju.

Da ne pojasnjavam sve ovo pojedinacno, verovatno i sami prostom logikom mozete da izvucete zakljucke.

Meni je najveca potrosnja bila u decembru. Novembar, decembar i deo januara sam bio u stanu na Novom Beogradu koji sam sredjivao. Hladni dani, auto parkiran napolju, vise hladnih startova (zbog zezanja sa stanom), prednovogodisnje guzve i zbog svega toga potrosnja je bila 4,5 l/100 km. Ja radim samo preko dana, a neko ko radi nocu, drzi auto u toploj garazi i pokrene ga samo jednom, ce imati dosta bolji rezultat. (normalno ako ne bleji satima na stajalistu nego samo vozi (teeth))

Pouzdanost i troskovi tokom eksploatacije Toyotinih hibrida se uopste ne dovodi u pitanje, već naprotiv hvali:

Taj auto uopste nema: alternator, anlaser, kvacilo, plivajuci zamajac, turbo punjac, DPF filter, EGR, kaiseve - veliki servis (ima lanac koji je vecan). Uz to e-CVT menjac nema nikakvo servisiranje, za njega nije uopste predvidjena cak ni zamena ulja. Kompresor klime i vodena pumpa se pokrecu nezavisno od motora elektromotorima bez cetkica (vecna stvar).
Sa svakom novom generacijom hibridni sklop je sve efikasniji, a to znaci da je potrosnja manja i da se kocnise daleko sporije trose. Kod mene je nakon predjenih 52 000 km debljina obloge na prednjim plocicama 10 mm


Obzirom da ce hibrid u gradu samo 1/3 puta preci benzinskim motorom (sto se vremena tice on ce 4/5 vremena biti iskljucen), onda je i potpuno jasno da necete moci da ga pregrejete ni na +60 C (vodena pumpa moze non-stop da radi, a motor je ukljucen samo 1/5 vremena). Zbog toga cete u Dubaiju i na slicnim mestima na taksiju videti samo Toyotine hibride

Ako se vozi onako kako bi i trebao da se vozi hibrid, motor ce tokom da kazem 85% vremena biti zakucan na 2000 obrtaja (vozis ga po potrebi u eco, normal ili sport modu). To znaci da radi u konstantnom rezimu rada i obzirom da je ukljucen tokom 1/5 vremena i 1/3 puta, uopste nije cudo da ti automobili bez problema prelaze i milion milja (tokom kojih je motor radio 600 000 km).
U vezi toga - meki dizel motori su korisceni i u kamionima i u agregatima i ustanovljeno je da su oni korisceni u agregatima (stabilan rad na istom broju obrtaja) imali daleko veci broj radnih sati u odnosu na iste motore u kamionima. Da dodam jos samo nesto u vezi potrosnje - Interesantna je stvar to da ljudi kada cuju koliko vam je niska potrosnja na hibridnom autu, to odmah povezuju iskljucivo sa sporom voznjom.
Ali ako bi sada pogledali podatke od nekih kolega koji voze isti auto (i rade samo preko dana kao i ja) mogao bi da se kladim da medju njima ima i onih kod kojih je prosecna brzina niža ili slicna a potrošnja osetno veća. Stvar je u tome da ako hoces da izvučeš neki maksimum iz hibridnog auta, onda moras da budes i maksimalno ukljucen u voznju, stalno da procenjuješ i donosiš odluke o tome na kom delu je najbolje da ubrzavaš, a gde da voziš u EV moodu i posebno - kada treba maksimalno isprazniti bateriju. Ako hibrid voziš samo mehanički (kao sto si vozio predhodne automobile) i recimo dodjes do početka dugačke nizbrdice punom baterijom, imaces vecu potrošnju, a više ceš i akati hibridni sklop, motor i kočnice.

Moglo bi stosta da se kaze i u vezi baterija. Direktor Toyote je napomenuo da se od jedne baterije za elektricni auto moze napraviti 70 baterija za hibridne automobile. Te baterije su lakse i jeftinije, a i uticaj na zivotnu sredinu je bitna stvar.
Ali opet, treba imati jednu stvar u vidu. Kako sve ide u tom pravcu, uskoro cemo verovatno imati manje, lakse baterije veceg kapaciteta. Ako umesto postojecih Li-Ion baterija budemo imali baterije 2-3 puta veceg kapaciteta, automatski ce hibridna vozila dobiti na efikasnosti. Na duzoj strmoj nizbrdici meni se baterija napuni vec nakon nekoliko stotina metara. Sa vecom baterijom bi se iskoristila i veca kolicina energije prilikom spusta, sto bi se automatski odrazilo i na smanjenje potrosnje. Ima jedno, da kazem vecno pravilo sa kojim sigurno necete pogresiti u odluci koji cete auto da kupite. Pogledajte po svim svetskim gradovima koji auto taksisti najvise voze. (mozete da pitate svoje poznanike koji zive u belom svetu).
Ako je to Tesla, kupite Teslu. Ako su Toyotini hibridi, odaberite neki od njih. Ako je nesto trece, kupite to trece i sigurno necete pogresiti, bar kada je pouzdanost u pitanju.

Srecan odabir vam zelim (teeth) .

Iskustvo poluiskusnog polumaratonca :)

Prosle godine sam napisao tekst o svom prvom ucescu na polumaratonu - Iskustva "iskusnog" maratonca.

Ovo sada je bilo moje drugo ucesce na Beogradskom (polu)maratonu, tako da vec mogu da skinem znake navoda u naslovu 😃

Ove godine sam resio malo ranije da se prijavim, te to i ucinih nekih mesec dana pred trku. Mesec dana bas i nije dovoljan period za neku ozbiljniju pripremu (pored mog uobicajenog trckaranja), te ja resih da primenim odredjenu taktiku.
Sto se taktiziranja tice, uglavnom sam razvijam u glavi neke koncepte koje bi neki ozbiljniji strucnjaci verovatno saslusali sa osmehom na licu.
Moj koncept je bio da u naredne 4 nedelje produzim vreme i ubrzam tempo (tacnije - puls), da bi tokom trke, mojim uobicajenim pulsom (125 - 135) mogao da istrcim 21km. Resio sam da trcanje produzim sa 50 na 60 - 70 min, puls podignem na 135 - 145 i da trcim baš svaki drugi dan, medjutim,...

Negde desetog dana ujutru sagnem se da se obujem i cap - secne me kitchma. Desavalo se to i ranije, ali ne tako skoro i pretpostavio sam da ce brzo da prodje. Sutra ujutro je bilo vec puno bolje i ja dovece ponovo odem na trcanje. Tokom naredne noci i jutra, problem se vrati i ja zakljucim da sam ipak trebao da napravim malo duzu pauzu. Cekam potom narednih nekoliko dana, al posto ne videh nikakav napredak odlucim da potrazim pomoc kod kostolomca/kiroprakticara. On me posteno iscimao i rekao da vec od sutra mogu da nastavim sa trcanjem.
Sipak. Tek nakon nedelju dana, kada sam vec mislio da odustanem, mene kicma popusti. Ostalo mi je jos samo nedelju dana do polumaratona.
Ici ili ne ici? Ma idem, bice ovo moja jos jedna self transcendence trka :) .

Prvo trcanje je bilo u ponedeljak pred trku, tek da se uverim da je sve u redu. Zbog izmenjenih okolnosti (do trke je ostalo jos samo 5 dana) vreme je da se promeni i taktika (smiley) . Sutra odlazim u Dechatlon da uzmem novi deo opreme

Kupujem tegove za noge i odlazim na trcanje (sa tegovima) u sredu predvece i petak ujutro.

U petak uvece se setim i da potrazim neke savete u vezi ishrane. Necu vas jos i sa tim smarati, samo da kazem da se sve ono sto sam procitao uglavnom ne podudara sa onim kako se ja hranim. U subotu se u vezi toga cujem sa Zoranom Čubrilom koji mi je i inece dao gomilu korisnih saveta i na tome mu neizmerno hvala (teeth) .

NEDELJA

Taktika za trku je sledeca: U samom pocetku trke, prvih nekoliko km cu trcati sasvim lagano, sto zbog zagrevanja, a jos vise zbog ahilove tetive na levoj nozi koju sam dva puta bez zagrevanja prilicno isforsirao i od tada imam takoreci hronicnih problema.
U vezi toga samo da dodam da mi je ona duza pauza zbog kicme dosla jos i kao blagoslov da se tetiva oporavi kako treba. Da sam svih mesec dana trcao onako kako sam isplanirao 1000% bi na polumaratonu (odnosno nakon njega) imao velikih problema sa tetivom.

Ove godine su nas pred start trke podelili u 4 zone: A, B, C I D i podelu su verovatno odradili prema procenjenoj brzini trkaca. Normalno, najsporiji su u grupi D da ne bi kocili ostale.
Ja sam odmah pretpostavio da cu zapasti u poslednju grupu D i zbog svoje taktike, koju sam spomenuo, vec sam video sebe kako na samom repu kaskam iza 8000 maratonaca (teeth)

Medjutim,... ...kada sam dobio startni broj vidim da sam dodeljen u grupu C. Uh... dobro je, necu biti bas poslednja kornjaca u velikoj koloni (smiley)

Nekih pola sata pred pocetak trke stizem i upucujem se ka zoni C u velikom stilu,... u belom sorcu (smiley) . Prosle godine je to bilo, hajde da kazem slucajno i sam sam se sebi smejao kada sam video da sam od ne znam koliko hiljada maratonaca jedini ja bio u belom sorcu (teeth)

I sada sam se smejao, ali ne sebi nego svim ovim pacerima oko mene koji trce maraton po suncu u crnim sorcevima, rekao bih 95% njih, a dosta i u crnim majcama. Ima ih koji trce i u crnim dugackim helankama i to mi tek nije jasno ??? Da li hoce na taj nacin da tope masne naslage, sta li, Boga pitaj.
Ove godine sam doduse video jos dva mladica u belim sorcevima i dve dame u belim sorcevima/minićima (verovatno za tenis)

Nakon starta i ostali trkaci ne krecu bog zna kako brzo, al sam ja sve jedno za nijansu sporiji. Bulevarom stizemo do Beogradske, i odatle krece nizbrdica sve do hotela Beograd u Balkanskoj. Pocetak Gavrila Principa sam vec dobro zagrejan i tu mi se ukazuje prilika da primenim proslogodisnju taktiku. Malo ispred mene udesno, original Brazilska guza trci u ritmu bas kakav meni odgovara (teeth) . Trcim za njom i pevusim mantru - moja si, moja si ... moja si, moja si ,... .
Korist je visestruka - em angazujes um i sprecis ga da vrti nepotrebne misli u glavi, em ti skoci nivo testosterona i dobijes dodatnu energiju za trcanje (smiley)
Medjutim, vec negde pred kraj Gavrila Principa dama prelazi iz trcanja u hod, ja produzavam i ostavljam je iza sebe.
E tu me docekuju bubnjari i mural sa likom Dragoljuba Djuricica. Ovaj put to uopste nije bilo neocekivano, ali su sve jedno, emocije eksplodirale i umesto da malo usporim, ja izletim u ritmu bubnjeva uz onaj kratki uspon.

Na Brankovom mostu malo ispred sebe ugledam moju sledecu vodilju u zelenkastom biciklistickom sorcu. Pored nje trci i neki atleta, ta se ja drzim na bezbednom odstojanju, cisto da ne zavrsim polumaraton pre vremena sa razbijenim nosem :D. Trcim za njima do ugla Kenedija i Pupina, gde oni prelaze u hod.
Ja ne prekidam trcanje. Resio sam da mi na ovom polumaratonu od starta do cilja ni u jednom trenutku obe noge istovremeno ne budu na zemlji. Mogu da usporim ritam i skratim korak, ali cu da ga iztrckaram sve do kraja. Jedina stvar koju svo vreme pratim je pulsmetar ....

Ima tome mozda i cetvrt veka kako je preminuo moj kolega Steva u cetvrtoj deceniji zivota. Strefio ga infarkt u trenutku kada se vratio kuci sa trcanja. Ne verujem da je tada pratio puls tokom trcanja i to mi je stalno na pameti.

Kao sto vec rekoh ranije, ja puls dok trcim uglavnom drzim na nekih 130 - 135. Tokom polumaratona u prvih 10 - 15 km nije bilo nekih odstupanja. Na pocetku mosta preko Ade ja vec primetim da mi puls ukoliko malo ubrzam, brzo ode na 140 - 145 i ja odmah odreagujem - usporim toliko da padne na 120 i onda lagano ubrzam do 130 - 135.
Na silasku sa mosta kod buvljaka, na onoj nizbrdici ja mu dam malo ozbiljniji tempo i nastavim brze da trcim i po ravnom. Pogledam na pulsmetar. ŠTAAAAAAAA - Puls otisao na 175. KOČIIIIIII

Najgore od svega je to sto sam ja i tada trcao subjektivno pod istim (mozda malko vecim) opterecenjem. Da nemam pulsmetar taj tempo bi drzao verovatno duze vreme i ko zna koliko bi mi puls skocio dok mi se ne upali neka crvena lampica. Znaci, ko razmislja o nekom malo duzem trcanju, a u poznijim je godinama, ni u ludilu da ne krece bez pulsmetra !!!!

Prolazim Sava Centar i cilj je vec takoreci na dohvat ruke. Sa sobom sam poneo Snickers i suve urme. Do sada uopste nisam osetio potrebu za tim, ali osecam kako mi je secer pao i na Brankovom mostu uzimam dve urme.

Na Zelenom Vencu primetim jednu ucesnicu sa moje leve strane. Devojka trci kao gazela. Zemlju kao da ne dodiruje, da uzivate samo posmatrajuci je kako trci. Odlucim da je pratim do cilja. Prosle godine sam na ovom delu vec posustajao i ono kratko parce uz Kneza Milosa sam presao hodajuci. Sada imam sasvim dovoljno energije i trcim istim tempom kao devojka ispred mene. Skrecemo u Kralja Milana i malo ispred vidim jednog momka kako mase gazeli (smiley) . Ceka je da bi zajedno prosli kroz ciljnu stazu. Trce zajedno i kako se priblizavamo cilju sve vise ubrzavaju.

Obzirom da sam takoreci svo vreme puls drzao u opsegu 130-135 bez ikakvog problema u dvadesetprvom kilometru ubrzavam i kroz cilj prolazim odmah iza njih. Vreme 2:37:46, vreme na satu 2:40:01, prosecna brzina nesto preko 8 km/h. Mogu slobodno da kazem da sam izdžogirao polumaraton (teeth)

Polumaraton je zavrsilo ukupno 4134 ucesnika, 1453 zena i 2681 muskaraca. Medju muskima ja sam 2360ti, sto i nije tako lose za jednog deku (smiley)

Ko zna, mozda se dogodine ponovo prijavim za BG polumaraton. Moj stav u vezi sporta generalno, je da je on dobar i zdrav jedino ako se covek njime bavi rekreativno. Normalno, ovo se prvenstveno odnosi na ljude u poznim godinama zivota. Rekreativno znaci umereno. Umereni tempo i umerena aktivnost. Za 21km dzogiranja se bas i ne moze reci da je umerena aktivnost, ali zbog nekog posebnog zadovoljstva koje to nosi, bi mogao to sebi da priustim bar jednom godisnje (smiley)

U vezi trcanja sam na blog postavio i tekst - Sve dobrobiti od trcanja
Bas u poslednjih par godina sam neocekivano otkrio mnoge, pa mozete da pogledate i tu pricu, zbog nekih stvari bi i vama mogla da bude interesantna :)

Sve dobrobiti od trcanja

Normalno, ovo sto cu izneti nisu bas sve dobrobiti od trcanja, vec samo neke koje su se meni ukazale u proteklih par godina.

Da krenem od toga da trcim vec pune cetri decenije. Do pre 5-6 godina to je bilo povremeno u periodu od aprila do oktobra, a od 2017te trcim bez prekida tokom cele godine .

Vracam se nazad u zimu 2016/17. Te zime u svojoj 56-toj godini mi se javljaju odredjeni neuroloski problemi na levoj ruci i primetim da sam polako poceo da posustajem u krevetu (smiley) .
Ovo prvo se manifestovalo kao trnjenje leve ruke i to trnjenje koje je u nekim trenutcima moglo da predje i u nepodnosljiv bol. Tokom zime mi je fizijatar pomogao da se resim tog problema, a sa ovim drugim sam se pomirio i to opravdao svojim godinama. Pomislio sam na to da je dosta mojih poznanika potpuno izgubilo interesovanje za takve aktivnosti jos pre pedesete godine i reko, nisam ja ni ovako tolko los za jednog pedesetsestogodisnjaka (teeth) .

Stigne prolece, ja se vratim svojim aktivnostima (trcanje i bicikl) i prvo sto sam odmah primetio je bilo da sam u nekim stvarima ponovo u dobroj formi (smiley) .
U glavi mi se odmah upali lampa - aha, znaci to je to, i resim da od tog trenutka definitivno uopste necu prekidati sa trcanjem 12 meseci godisnje. I tako i bi. Bio je jedan prekid nakon onog kobnog pada sa bicikla, ali i tada, cim sam stao na noge odmah sam krenuo sa setnjom i malo kasnije sa trckaranjem.

Nakon prve sledece zime meni jedna za drugom pocinju da se ukazuju mnoge koristi koje imam od trcanja. Za neke od njih se moze reci i da su ocekivane, ali neke su bile potpuno neocekivane.

Prvo sto sam odmah jasno uvideo (osim onoga zbog cega sam i doneo odluku da trcim 12 meseci bez prekida) je daleko bolji imunitet. Do tada bi me zbog prirode mog posla, tokom zime vise puta zakacio neki virus a tog proleca mi je saznanje da sam celu zimu pregurao bez ikakve prehlade, odmah bio jasan znak da trcanje (fizicka aktivnost) ima direktne veze sa tim. Od 2017 do sad sam imao samo jednu prehladu sa povisenom temperaturom.

Da nastavim sa neuroloskim problemom, iako mi se u vezi toga lampica upalila tek prosle godine.
Dakle, pre malo vise od godinu dana (oko 5 godina nakon sto mi se javio taj problem) razgovaram sa sestrom i ona mi se pozali na svoj problem (isto sa rukom) koji joj se desavao i ranije. Ja se tada setih da sam nesto slicno i sam iskusio i ona mi rece - pa sta se cudis, jel se secas da je i tata imao slicnih problema, kod nas je to izgleda nasledno. Rekoh OK, ali meni se nakon toga isti problem vise nikada nije pojavio.
I u tom trenutku meni se najednom razjasni - da punih 5 godina od kada mi se to dogodilo ja non stop trcim i definitivno mi se zbog toga taj problem vise nije ponovo pojavio.

Sledeca stvar - vrtoglavica/mantanje. Nakon pada sa bicikla i ozbiljnih povreda glave, odmah mi je receno da mi je centar za ravnotezu trajno ostecen.
Ne dao Bog da to ikada iskusite, ja cu ovde najkrace da kazem da sam nakon ozbiljnih povreda glave neko vreme imao osecaj mantanja i nekoliko bas ozbiljnih napada vrtoglavice.
Na sta mislim kada kazem mantanje? To vam je onaj osecaj kada mislite da ce svakog casa krenuti da vam se vrti slika u glavi. I to moze tako da traje danima. Kod mene je na srecu nakon nekog vremena to potpuno iscezlo, ali se prosle godine u martu ponovo pojavilo i to kada? Pojavilo se nakon sto me je zakacio neki virus (mozda korona). Sama prehlada i nije bila bog zna kako ozbiljna, ali posto smo se tada malo vise plasili od korone, ja se izolujem nekih nedelju dana, a i narednih dana obustavim svoje aktivnosti, cisto preventive radi.
To mantanje (bez vrtoglavica) mi se pojavilo odmah na pocetku prehlade. Pripisem to odmah virusu, medjutim i kada je prehlada prosla, ja sam i narednih dana osecao neku nelagodu. Pih reko, a bas sam mislio da sam se toga potpuno oslobodio. Nakon skoro 3 nedelje ja ponovo pocinjem da trcim i cim sam poceo, mantanje nestaje kao rukom da je odneseno :D .

Do vrtoglavice najcesce dolazi usled otkidanja kalcijum karbonatskih kristala iz anatomskog ležišta u unutrašnjem uvu (u mom slucaju nakon pada i povrede glave). Ona se leči uspešno repozicionim manevrima, takozvanim Eplijevim manevrima. Nakon ovog sto mi se desilo, obzirom da mi je problem nestao cim sam poceo da trcim (i do danas se nije povratio), ja sam zakljucio da mi i trcanje isto kao i Eplijev manevar, postavlja te kristale na svoje mesto. Moje licno iskustvo potkrepljuje tu teoriju, a da li je to 100% tacno, to bi morao vec neki strucnjak da kaze.

Zbog svega ovoga ja sada uglavnom samo trcim, a na bicikl sednem tek s vremena na vreme, cisto za dusu (smiley).


MLADOLIKOST I DUGOVECNOST

Emisija sa Y T - Get Fit In 6 Minutes! Sveukupno interesantna priča, ali ako nemate 28 minuta da to sve pogledate, izdvojite makar samo jedan minut - od 15:07 do 16:07
Ukratko - naucnici su genetski modifikovali odredjeni broj miševa tako da su kod njih znatno ubrzali proces starenja. Ishod je bio - slabiji sluh, katarakta, anemia, veće srce, tanji mišići... Životni vek im je bio duplo kraći od normalnog. Ni jedan lek nije mogao da im pomogne da se podmlade i ocuvaju zdravlje, ali naučnici su utvrdili da vežbanje to može !!!

Šta su uradili - dali su im da trče, počevši od doba koje je ekvivalent za dvadesete godine ljudskog veka pa do pedesetih godina. Miševi su trčali na traci 3 puta nedeljno po 45 minuta (interesantna stvar - bas nekako onako kako i ja trcim (smiley) ). Na taj način su ih potpuno zaštitili od svih ovih pomenutih patoloških promena! Miševi koji su vežbali izgledali su mladoliko, bili snažni i nisu umirali prerano. Da ponovim, pomenuti deo krece od 15:07 do 16:07


TESTOSTERON


Prica o testosteronu je zapravo nastavak predhodno recenog, obzirom da fizicka aktivnost ima verovatno najvazniju ulogu za proizvodnju testosterona.
Testosteron ne zovu bez razloga hormonom muske mladosti. Ukoliko padne nivo testosterona, estrogen u telu muškarca (ona mala količina) postaje dominantan, i dešava se šta - pad mišićne mase, pojačano gojenje (visak masti), umor, pad libida, problemi sa cirkulacijom, kostima, raspoloženjem.

"Nizak nivo testosterona kod muškaraca je udružen sa značajno povećanim sadržajem masti u telu, abdominalnom gojaznošću, visokim krvnim pritiskom i predstavlja nezavisni prediktor budućeg razvoja insulinske rezistencije, metaboličkog sindroma, šećerne bolesti (diabetes mellitus) i kardiovaskularnih bolesti"

Na ovo moram da dodam da od uzimanja testosterona putem nekih suplemenata necete imati ama bas nikakve koristi, samo cete sebi napraviti neki zdravstveni problem (proverite to i sami). Testosteron moze da se podigne jedino prirodnim putem, znaci fizickom aktivnoscu.
U vezi toga, da ova prica (samo!) o trcanju ne bi bila nepotpuna informacija, potreban je jos jedan podatak

Pre neki dan citam o studiji kojom je utvrdjeno da je trening najefikasniji ukoliko kombinujete kardio i snagu kao jedan trening. i to - pod obavezno prvo kardio (trcanje, bicikl, plivanje, ...), bar 30 min, a zatim vezbe snage. Rezultati studije su pokazali da je anabolicki hormon (testosteron) imao jaču reakciju ukoliko bi se trening sproveo na takav nacin

Uopste i ne znajuci za ovo, ja vec dugi niz godina nakon trcanja obavezno odradim nekoliko serija zgibova ili sklekova i sl. i krajnji rezultat je:

U proteklih par godina sam nekoliko puta uz krvnu sliku proverio i nivo testosterona u krvi. Referentna vrednost ide od 6.68 do 25.7. Moji rezultati su se kretali od 19.44 do 24,32 (i pored enormnik kolicina slatkisa koje tamanim). Ja sam u sedmoj deceniji, a sa takvim nalazom bi i jedan dvadesetogodisnjak trebao da bude izuzetno zadovoljan. Ravan stomak, nemam nikakvih masnih naslaga. U poslednjih 35 godina skala na vagi zakucana na 80 kg. Krvna slika i pritisak skolski. Pored toga ja uopste ni ne znam sta je to prostata, tu rec cujem samo u reklamama za neke cajeve i tablete i mislim da bas svemu tome mogu da se zahvalim upravo tome sto trcim jos od svoje dvadesete, a u poslednjih 6 godina intenzivno.

Kao sto vec rekoh, ova saznanja o benefitima koje imam od trčanja su mi isplivala tek u proteklih par godina, te sa nestrpljenjem ocekujem i svako sledece :)