Ovo sada je bilo moje drugo ucesce na Beogradskom (polu)maratonu, tako da vec mogu da skinem znake navoda u naslovu 😃
Ove godine sam resio malo ranije da se prijavim, te to i ucinih nekih mesec dana pred trku. Mesec dana bas i nije dovoljan period za neku ozbiljniju pripremu (pored mog uobicajenog trckaranja), te ja resih da primenim odredjenu taktiku.
Sto se taktiziranja tice, uglavnom sam razvijam u glavi neke koncepte koje bi neki ozbiljniji strucnjaci verovatno saslusali sa osmehom na licu.
Moj koncept je bio da u naredne 4 nedelje produzim vreme i ubrzam tempo (tacnije - puls), da bi tokom trke, mojim uobicajenim pulsom (125 - 135) mogao da istrcim 21km. Resio sam da trcanje produzim sa 50 na 60 - 70 min, puls podignem na 135 - 145 i da trcim baš svaki drugi dan, medjutim,...
Negde desetog dana ujutru sagnem se da se obujem i cap - secne me kitchma. Desavalo se to i ranije, ali ne tako skoro i pretpostavio sam da ce brzo da prodje. Sutra ujutro je bilo vec puno bolje i ja dovece ponovo odem na trcanje. Tokom naredne noci i jutra, problem se vrati i ja zakljucim da sam ipak trebao da napravim malo duzu pauzu. Cekam potom narednih nekoliko dana, al posto ne videh nikakav napredak odlucim da potrazim pomoc kod kostolomca/kiroprakticara. On me posteno iscimao i rekao da vec od sutra mogu da nastavim sa trcanjem.
Sipak. Tek nakon nedelju dana, kada sam vec mislio da odustanem, mene kicma popusti. Ostalo mi je jos samo nedelju dana do polumaratona.
Ici ili ne ici? Ma idem, bice ovo moja jos jedna self transcendence trka :) .
Prvo trcanje je bilo u ponedeljak pred trku, tek da se uverim da je sve u redu. Zbog izmenjenih okolnosti (do trke je ostalo jos samo 5 dana) vreme je da se promeni i taktika (smiley) . Sutra odlazim u Dechatlon da uzmem novi deo opreme
Kupujem tegove za noge i odlazim na trcanje (sa tegovima) u sredu predvece i petak ujutro.
U petak uvece se setim i da potrazim neke savete u vezi ishrane. Necu vas jos i sa tim smarati, samo da kazem da se sve ono sto sam procitao uglavnom ne podudara sa onim kako se ja hranim. U subotu se u vezi toga cujem sa Zoranom Čubrilom koji mi je i inece dao gomilu korisnih saveta i na tome mu neizmerno hvala (teeth) .
NEDELJA
Taktika za trku je sledeca: U samom pocetku trke, prvih nekoliko km cu trcati sasvim lagano, sto zbog zagrevanja, a jos vise zbog ahilove tetive na levoj nozi koju sam dva puta bez zagrevanja prilicno isforsirao i od tada imam takoreci hronicnih problema.
U vezi toga samo da dodam da mi je ona duza pauza zbog kicme dosla jos i kao blagoslov da se tetiva oporavi kako treba. Da sam svih mesec dana trcao onako kako sam isplanirao 1000% bi na polumaratonu (odnosno nakon njega) imao velikih problema sa tetivom.
Ove godine su nas pred start trke podelili u 4 zone: A, B, C I D i podelu su verovatno odradili prema procenjenoj brzini trkaca. Normalno, najsporiji su u grupi D da ne bi kocili ostale.
Ja sam odmah pretpostavio da cu zapasti u poslednju grupu D i zbog svoje taktike, koju sam spomenuo, vec sam video sebe kako na samom repu kaskam iza 8000 maratonaca (teeth)
Medjutim,... ...kada sam dobio startni broj vidim da sam dodeljen u grupu C. Uh... dobro je, necu biti bas poslednja kornjaca u velikoj koloni (smiley)
Nekih pola sata pred pocetak trke stizem i upucujem se ka zoni C u velikom stilu,... u belom sorcu (smiley) . Prosle godine je to bilo, hajde da kazem slucajno i sam sam se sebi smejao kada sam video da sam od ne znam koliko hiljada maratonaca jedini ja bio u belom sorcu (teeth)
I sada sam se smejao, ali ne sebi nego svim ovim pacerima oko mene koji trce maraton po suncu u crnim sorcevima, rekao bih 95% njih, a dosta i u crnim majcama. Ima ih koji trce i u crnim dugackim helankama i to mi tek nije jasno ??? Da li hoce na taj nacin da tope masne naslage, sta li, Boga pitaj.
Ove godine sam doduse video jos dva mladica u belim sorcevima i dve dame u belim sorcevima/minićima (verovatno za tenis)
Nakon starta i ostali trkaci ne krecu bog zna kako brzo, al sam ja sve jedno za nijansu sporiji. Bulevarom stizemo do Beogradske, i odatle krece nizbrdica sve do hotela Beograd u Balkanskoj. Pocetak Gavrila Principa sam vec dobro zagrejan i tu mi se ukazuje prilika da primenim proslogodisnju taktiku. Malo ispred mene udesno, original Brazilska guza trci u ritmu bas kakav meni odgovara (teeth) . Trcim za njom i pevusim mantru - moja si, moja si ... moja si, moja si ,... .
Korist je visestruka - em angazujes um i sprecis ga da vrti nepotrebne misli u glavi, em ti skoci nivo testosterona i dobijes dodatnu energiju za trcanje (smiley)
Medjutim, vec negde pred kraj Gavrila Principa dama prelazi iz trcanja u hod, ja produzavam i ostavljam je iza sebe.
E tu me docekuju bubnjari i mural sa likom Dragoljuba Djuricica. Ovaj put to uopste nije bilo neocekivano, ali su sve jedno, emocije eksplodirale i umesto da malo usporim, ja izletim u ritmu bubnjeva uz onaj kratki uspon.
Na Brankovom mostu malo ispred sebe ugledam moju sledecu vodilju u zelenkastom biciklistickom sorcu. Pored nje trci i neki atleta, ta se ja drzim na bezbednom odstojanju, cisto da ne zavrsim polumaraton pre vremena sa razbijenim nosem :D. Trcim za njima do ugla Kenedija i Pupina, gde oni prelaze u hod.
Ja ne prekidam trcanje. Resio sam da mi na ovom polumaratonu od starta do cilja ni u jednom trenutku obe noge istovremeno ne budu na zemlji. Mogu da usporim ritam i skratim korak, ali cu da ga iztrckaram sve do kraja. Jedina stvar koju svo vreme pratim je pulsmetar ....
Ima tome mozda i cetvrt veka kako je preminuo moj kolega Steva u cetvrtoj deceniji zivota. Strefio ga infarkt u trenutku kada se vratio kuci sa trcanja. Ne verujem da je tada pratio puls tokom trcanja i to mi je stalno na pameti.
Kao sto vec rekoh ranije, ja puls dok trcim uglavnom drzim na nekih 130 - 135. Tokom polumaratona u prvih 10 - 15 km nije bilo nekih odstupanja. Na pocetku mosta preko Ade ja vec primetim da mi puls ukoliko malo ubrzam, brzo ode na 140 - 145 i ja odmah odreagujem - usporim toliko da padne na 120 i onda lagano ubrzam do 130 - 135.
Na silasku sa mosta kod buvljaka, na onoj nizbrdici ja mu dam malo ozbiljniji tempo i nastavim brze da trcim i po ravnom. Pogledam na pulsmetar. ŠTAAAAAAAA - Puls otisao na 175. KOČIIIIIII
Najgore od svega je to sto sam ja i tada trcao subjektivno pod istim (mozda malko vecim) opterecenjem. Da nemam pulsmetar taj tempo bi drzao verovatno duze vreme i ko zna koliko bi mi puls skocio dok mi se ne upali neka crvena lampica. Znaci, ko razmislja o nekom malo duzem trcanju, a u poznijim je godinama, ni u ludilu da ne krece bez pulsmetra !!!!
Prolazim Sava Centar i cilj je vec takoreci na dohvat ruke. Sa sobom sam poneo Snickers i suve urme. Do sada uopste nisam osetio potrebu za tim, ali osecam kako mi je secer pao i na Brankovom mostu uzimam dve urme.
Na Zelenom Vencu primetim jednu ucesnicu sa moje leve strane. Devojka trci kao gazela. Zemlju kao da ne dodiruje, da uzivate samo posmatrajuci je kako trci. Odlucim da je pratim do cilja. Prosle godine sam na ovom delu vec posustajao i ono kratko parce uz Kneza Milosa sam presao hodajuci. Sada imam sasvim dovoljno energije i trcim istim tempom kao devojka ispred mene. Skrecemo u Kralja Milana i malo ispred vidim jednog momka kako mase gazeli (smiley) . Ceka je da bi zajedno prosli kroz ciljnu stazu. Trce zajedno i kako se priblizavamo cilju sve vise ubrzavaju.
Obzirom da sam takoreci svo vreme puls drzao u opsegu 130-135 bez ikakvog problema u dvadesetprvom kilometru ubrzavam i kroz cilj prolazim odmah iza njih. Vreme 2:37:46, vreme na satu 2:40:01, prosecna brzina nesto preko 8 km/h. Mogu slobodno da kazem da sam izdžogirao polumaraton (teeth)
Polumaraton je zavrsilo ukupno 4134 ucesnika, 1453 zena i 2681 muskaraca. Medju muskima ja sam 2360ti, sto i nije tako lose za jednog deku (smiley)
Ko zna, mozda se dogodine ponovo prijavim za BG polumaraton. Moj stav u vezi sporta generalno, je da je on dobar i zdrav jedino ako se covek njime bavi rekreativno. Normalno, ovo se prvenstveno odnosi na ljude u poznim godinama zivota. Rekreativno znaci umereno. Umereni tempo i umerena aktivnost. Za 21km dzogiranja se bas i ne moze reci da je umerena aktivnost, ali zbog nekog posebnog zadovoljstva koje to nosi, bi mogao to sebi da priustim bar jednom godisnje (smiley)
U vezi trcanja sam na blog postavio i tekst - Sve dobrobiti od trcanja
Bas u poslednjih par godina sam neocekivano otkrio mnoge, pa mozete da pogledate i tu pricu, zbog nekih stvari bi i vama mogla da bude interesantna :)
Нема коментара:
Постави коментар