Da bih pojasnio neke delove teksta koji sledi, važno je da napomenem da autor u svojim izlaganjima najveći akcenat stavlja na trening snage, govori dosta o suplementima, testosteronskoj terapiji, kao i o svojim problemima sa naglim promenama telesne težine nakon prekida aktivnosti. Upravo zato sam poželeo da se osvrnem na neke stvari o kojima se danas mnogo manje govori nego što bi trebalo.
-----------------------------------------------------------------
****** već neko vreme pratim tvoj istraživački rad i, pošto sam dosta stariji i imam više životnog iskustva, kroz jedno pitanje i nekoliko zapažanja osvrnuću se na tvoja izlaganja.
Pitanje je — kako to da neki ljudi mogu da jedu šta hoće i koliko hoće, a da se uopšte ne ugoje?
Odgovor je obično: takav im je metabolizam.
Ali onda se prirodno postavlja pitanje — da li je moguće da čovek dovede svoj metabolizam u takvo stanje?
Kroz to pitanje želeo bih da iznesem tri stvari i jedan predlog za dalji rad.
1. Prioriteti
Svi znamo šta je važno za zdravlje — ishrana, aktivnosti, zdrav san, hidratacija itd.
Ali postoji jedan mnogo veći problem na koji se malo obraća pažnja, a to je poremećaj prioriteta — davanje velike važnosti stvarima koje nisu presudne, a zanemarivanje onih koje jesu.
Po mom mišljenju, najvažnija stvar, ne samo za mentalno nego i za fizičko zdravlje, jeste upravljanje stresom i mentalnim stanjima (kontrola uma) i to ne kao jedna od stavki, nego kao temelj.
Ako zbog nekog problema odete kod šamana, on neće krenuti od tela, već od uma — i tu će tražiti koren problema. Razgovaraće sa vama o percepciji stvarnosti i potrazi za smislom u životu.
Ako pak odete kod lekara zbog gojaznosti ili nekog drugog zdravstvenog problema, on će vam kratko reći da morate da se čuvate od stresa, a onda će nadugačko pričati o ishrani i suplementima.
Svi mi znamo da je ishrana važna i to se ne dovodi u pitanje.
Ali kod ljudi koji imaju uređene osnovne parametre (stres, san, aktivnosti), njen značaj je znatno manji nego što se uobičajeno predstavlja.
Moja ishrana nikada nije bila „idealna“ - ima tu dosta odstupanja... burek svakodnevno, slatkiši u velikim količinama, pivo 360 dana uz ručak — i to nije ostavilo značajnije negativne posledice na moje zdravstvene parametre pu, pu, pu 🙂 .
Od suplemenata samo - cink od korone i sad od decembra sam poceo nakon treninga da uzimam whey protein
Navešću ti svoje najvažnije parametre (vezane za metabolizam):
VO2 max 41.3; BMI 22.24; masti 15.5%; mišići 47.29%; HDL 2.14; LDL 2.81; trigliceridi 0.68; testosteron 24.7 (6.68–25.7); HOMA index 0.6; pritisak 120/80; jutarnji puls 50, bez ikakve terapije i lekova.
Ono što smatram posebno važnim jeste da su svi ovi parametri stabilni godinama, bez terapije i bez rigoroznog režima ishrane.
2. Aktivnosti
I kod aktivnosti se prioriteti često postavljaju pogrešno. Svi znamo šta je važno — vežbe snage, kardio, seks…
Međutim, o nekim stvarima se uopšte ne priča jer su tabu tema, a neke se forsiraju — trening snage je „najbolja prirodna terapija” za sve.
Svi dobro znamo da je VO₂ max ključni pokazatelj fizičke kondicije, direktno povezan sa zdravljem srca i metabolizmom.
Ljudi sa visokim VO₂ max žive značajno duže — to je jedan od najjačih prediktora dugovečnosti i kvaliteta života!
Takođe znamo da je kardio sa povremenim kratkim HIIT intervalima primarni i daleko, daleko efikasniji način za podizanje VO₂ max u odnosu na vežbe snage.
Zar nije onda logičnije reći — nabavite štapove za nordijsko hodanje ili počnite da džogirate — umesto da se stalno ponavlja “držite se tegova”?
Naravno, važno je i jedno i drugo — ne postavlja se pitanje ili-ili, nego šta je prioritet.
Za mene je to oduvek bio kardio (trčanje i bicikl), a vežbe snage radim uzgred kod kuće. Sve to redovno, ali umereno!! Jednom godišnje istrčim polumaraton, čisto promene radi.
Što se kvaliteta života i sklonosti gojenju tiče, ukoliko čovek ima izuzetno dobre parametre — visok VO₂ max, dobru insulinsku osetljivost (nizak Homa-IR), zdrav hormonski status, uredan krvni pritisak i povoljan lipidni profil — njegov organizam ima značajnu „rezervu” i može da podnese povremene periode neaktivnosti ili neumerenosti bez posledica na telesnu težinu i zdravlje. I da naglasim — ovo važi podjednako i za muškarce i za žene!
Pre tri godine nam je istrcao povoljan last minute aranzman za Egipat (all inclusive). Izbor slatkisa da ti pamet stane, jeo sam duplo više nego kod kuće.
Prošle godine smo imali veliku akciju i sto zbog priprema, sto zbog putovanja, tri meseca sam bio potpuno neaktivan.
U oba slučaja nisam se ugojio ni jedan kilogram. (ovo ne znači da je takav način života preporučljiv, vec samo ilustruje koliko dobar metabolicki status moze da "amortizuje" lose navike)
3. Hormoni
Imam dva sina i već duže vreme im govorim da je za zdravlje (mentalno i fizičko) dovoljno usmeriti se na jednu stvar — testosteron.
Najefikasniji dokaz za tu tvrdnju je licno iskustvo starijeg sina, koji je kao mali bio pravi buca debeljuca. Kako je usao u pubertet, masne naslage su se istopile takoreci preko noci. Niti je poceo bilo sta da trenira, niti je promenio nesto u ishrani.
U mladosti to priroda regulise sama po sebi, a kada zadjes u godine, odgovornost prelazi na tebe.
Da bi podigao nivo testosterona moras da se posvetis sledecim (najvaznijim) stvarima: 1. kao sto vec rekoh, na prvom mestu je kontrola uma/stresa, 2. na drugom je zdrav san, 3. i na trecem su sve one aktivnosti koje sam spomenuo.
Jedino tako!
Podizanje testosterona uz pomoc tableta, ili jos gore injekcija, odluka je koja nosi ozbiljne posledice ako nije medicinski opravdana i ne radi se uz strucni nadzor.
Uzimanje testosterona spolja dovodi do toga da organizam smanjuje ili prestaje sa sopstvenom proizvodnjom, povecava se rizik od steriliteta, kao i od drugih ozbiljnih posledica.
Pomenute stvari (um, san, aktivnosti) ne utiču samo na testosteron, već istovremeno regulišu i kortizol, hormon rasta, IGF-1, VO₂ max, insulinsku osetljivost, i kardiovaskularnu efikasnost. Testosteron tu nije izolovan faktor — on dodatno utiče na raspoloženje i otpornost na stres, pa zajedno sa ostalim mehanizmima čini jednu zaokruženu celinu.
Moram i ovo da dodam: da bi sve to imalo efekta, kljucno je da covek ima jasan smisao u zivotu i posebno u ovim turbulentnim vremenima - siru percepciju stvarnosti, a sto direktno utice na kontrolu uma.
Uz to, vazane su i emocije i odnos prema drugima - ono sto Andrej Kurpatov naziva "pozitivan egoizam": da bi tebi bilo dobro, moras da vodis racuna o tome da bude dobro i ljudima oko tebe!
Sa pravilno postavljenim prioritetima čovek može imati veliki uticaj na metabolizam, do te mere da ishrana prestaje da bude dominantan faktor.
Ako bih morao da pojednostavim — fokus na VO₂ max i hormonski balans daje najveći efekat.
Na kraju, imam jedan predlog za tvoj istraživački rad: mogao bi da uradiš analizu — trening snage vs kardio — na realnim zdravstvenim podacima.
U protekle 3 godine ja sam dva puta obavio pregled u Zavodu za medicinu sporta i jednom na klinici Vernermed. Mogu da ti posaljem te nalaze, kao i sve laboratorijske nalaze iz proteklih 9 godina. Tvoj i moj pristup bi mogao da se uporedi kroz podatke i analizira uz pomoć AI. U obzir uzmi i razliku u godinama izmedju nas. (mozemo zajedno da odemo i do Zavoda za Medicinu Sporta i obavimo pteglede)
Mislim da bi takva analiza mogla da bude zanimljiva i korisna i za tvoju publiku.
Vratimo se na pitanje sa početka: odgovor sigurno ne može da bude samo: „takav im je metabolizam“.
Tačno je da genetika ima svoj uticaj I verovatno mogu da zahvalim genima što kao mlad nisam imao problem sa viškom kilograma.
Ali kako godine prolaze, uticaj genetike slabi, a uticaj sopstvenih odluka postaje presudan.
Danas, sa 65 godina, rezultati koje sam naveo zasigurno nisu posledica „srećno dobijenog metabolizma“, već prioriteta koje sam postavio i kojih se dosledno držim.
Drugim rečima — metabolizam nije nešto što nam je samo dato. U velikoj meri, to je nešto što vremenom sami gradimo !
PS - o onome što smatram najvažnijim prioritetom nisam ovde detaljno pisao, jer bi to zahtevalo poseban tekst. O tome sam nesto vise napisao na svom blogu, pa evo prosledjujem link:
https://popaj-commonsense.blogspot.com/2026/01/kontrola-uma.html
Srdacan pozdrav ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
To je poruka koju sam mu poslao.
Odgovorio je ljubazno, ali nije prihvatio predlog da kroz konkretne analize i preglede u Zavodu za medicinu sporta uporedi dva različita pristupa.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada završim neki tekst, obično ga prvo dam supruzi i sinovima da ga pročitaju.
Supruga mi je nakon čitanja rekla:
„Neki ljudi će u ovome videti samo kako se hvališ.”
Odgovorio sam joj da će zaista biti i takvih.
Neki će pažnju usmeriti na psihološki profil autora, a neki na informacije koje su iznete.
Ovi drugi će možda zastati upravo kod zdravstvenih parametara koje sam naveo i postaviti jednostavno pitanje: koliko ljudi sa 65 godina uopšte ima takvu kombinaciju rezultata bez terapije i lekova?
AI procena bila bi da se takvi parametri pojavljuju kod približno 0,1% do 0,3% populacije tog uzrasta — otprilike kod jednog od 500 njegovih vršnjaka.
A kada nešto toliko odstupa od proseka, teško je sve objasniti samo genetikom.
Zbog toga verujem da metabolizam, zdravlje i fizička stabilnost nisu samo nešto što nam je dato — već u velikoj meri posledica prioriteta koje sebi postavimo i načina na koji živimo.
Na kraju, sve se možda svodi na ovo:
Kvalitet vašeg života najviše određuju prioriteti koje postavite i način na koji percipirate stvarnost.
Нема коментара:
Постави коментар