U kakvoj vezi mogu da budu politika i emocije, ili - koliko su emocije uopšte bitne kada pričamo o politici ?
Postavimo sada samo kao hipotezu tvrdnju da su emocije nepogrešiv i najvazniji pokazatelj u proceni političara
Da bi to dokazali hajde da krenemo od kraja, od onoga čemu tezimo, a to je idealan političar.
Kakav bi trebao da bude idealan političar ?
Ili da proširimo pitanje - kakav bi trebao da bude čovek koji ce da raspolaze našim novcem (od poreza), kome cemo da damo moc da donosi odluke o ratu i miru i ono najvažnije, koji ce kroz obrazovni sistem vaspitavati našu decu (ili im ispirati mozgove) ?
Kakav bi jednom rečju on trebao da bude ?
Ako ga opisujemo sa jednom reči, onda je ta reč sigurno - mudar
Kako ga prepoznati ?
Koja je to karakteristična osobina pored visoke inteligencije koja ga krasi i nepogrešivo razdvaja od miliona isto tako visoko inteligentnih freak-ova ?
Razmislite o čemu su pričali i čime su zračili Lao Ce, Buda, Hrist, ....?
Pričali su o ljubavi i zračili su pozitivne emocije. Znači - visoka inteligencija i najviše moguće emocije su dve stvari po kojima možemo da prepoznamo mudrog čoveka.
A šta bi onda bila suprotnost tome ? Suprotnost bi logično bio čovek niske inteligencije koji ispoljava negativne emocije.
Koja bi za nas bila opasnija suprotnost ? Opasniji bi svakako bio inteligentan čovek koji ispoljava negativne emocije.
A sada razmislite malo o sledećem pitanju: koja bi bila najopasnija i najpogubnija kombinacija po zajednicu?
Apsolutno najopasnija i najpogubnija kombinacija bio bi izuzetno inteligentan čovek bez ikakvih emocija. Mozda niste znali ili razmisljali o tome, ali ima i takvih ljudi - kao što daltonista ne raspoznaje boje, on nije u stanju da shvati, oseti ili iskaže bilo kakvu emociju.
Ovde pričamo o ljudima za koje medicina ima naziv - psihopate.
Zbog čega sam rekao najopasnija kombinacija?
Pre svega zato što vam na postavljeno pitanje taj odgovor verovatno uopšte nije ni pao na pamet. Zbog cega nije? Zbog predrasuda - normalno pogresnih
Koja je vasa prva asocijacija na pojam "psihopata" ?
Veroatno Hannibal Lector - lik iz filma "Kad jaganjci utihnu"
Koje su nase predrasude o psihopatama?
Mi taj pojam vezujemo uz masovne i serijske ubice, mislimo da ih ima jako malo, da se uglavnom svi već nalaze u odgovarajucim ustanovama i da je mala verovatnoća da neki takav lik stigne do visokog položaja u društvu i politici.
Apsolutno sve pogresno
Samo da napomenem - do informacija koje ću ovde izneti došao sam uglavnom iz sledećih knjiga: "The mask of sanity" Harvey Cleckley" i "Political ponerology" Andrew Lobaczewski.
Da krenemo od broja psihopata u drustvu. Prema najnovijim istraživanjima (Robert Hare, Martha Stout, Stalekin Trobst, Krioukova, ...) smatra se da ih ima vise od 6% !
I to, obratite paznju na sledeci podatak: medju ženama jedna na svakih sto, a medju muškarcima jedan na svakih deset. Znači 1% medju ženama i čak 10% medju muškarcima !!
Od ukupnog broja (6% populacije) veoma mali broj počini neka teža krivična dela.
Najveća od svih zabluda je da bi tako poremećene ličnosti mogli lako da prepoznamo i samim tim da oni nemaju nikakve šanse da stignu do nekog visokog položaja u politici, biznisu, školstvu,...
Da li stvarno možemo lako da ih prepoznamo možete da vidite iz sopstvenog iskustva - statistički svaka stota žena i svaki deseti muškarac su psihopate. Koliko ste ih vi prepoznali u vašem okruženju?
Gore spomenuti Andrew Lobaczewski posvetio je vise decenija proučavajući korene - genezu zla u društvu. U svojoj knjizi je pokazao koliko veliki (normalno poguban) uticaj na društvo ostavlja taj relativno mali broj poremećenih ličnosti.
Ostatak od 94% normalnih ljudi samo vidi da je nešto strahovito pogrešno na ovoj planeti. I ne videći pravi uzrok sveg tog zla jednostavno misle da je ceo svet poludeo i da u vezi toga ništa ne može da se promeni. I sve to samo zbog toga što nismo u stanju da vidimo srž problema !
Pre no što pokušamo u najkraćim crtama da se upoznamo sa profilom osobe hendikepirane potpunim nedostatkom emocija, hteo bi nešto važno da napomenem. Osnovna tema ovog bloga su emocije i to pozitivne emocije. Kada pričamo o psihopatama treba da imamo u vidu da se tu radi o genetskom poremećaju i da bi velika greška bila ako bi iz te priče prema njima razvili negativne emocije! Ti ljudi su za svoj poremecaj krivi isto onoliko koliko su krivi Daltonisti za svoj hendikep. U celoj priči najvažnije je da se upoznamo sa ovim socioloskim fenomenom. Eventualno bi mogla da se otvori tema o tome kako bi drustvo trebalo da reaguje - da se na neki način zaštiti (ako je moguće da im se ograniči delovanje na određenim pozicijama kao sto se Daltonisti ograničava pravo na upravljanje motornim vozilom).
Hajde sada zajedno da probamo da im uđemo u dušu.
Pokušajte da zamislite, ako možete, kako niste u stanju da osetite baš nikakvu emociju, a samim tim ne posedujete nešto što se zove savest. Nema osećaja krivice ili žaljenja bez obzira šta učinili. Nema osećaja brige za čovečanstvo, prijatelje, pa čak i za najuže članove porodice.
Nikada u životu niste osetili ni trunčicu stida bez obzira koliko su sebični, uvredljivi ili nemoralni bili vaši postupci. Uopšte ne možete da shvatite šta je to žaljenje ili saosećanje prema drugom ljudskom biću.
Isto tako nikakav osećaj krivice ili stida ne stoji kao prepreka ka ostvarenju vaših najbizarnijih poriva.
Takvom sklopu ličnosti dodajte sposobnost da prikrije svoju različitost. Obzirom da sve normalne osobe podrazumevaju da su emocije i savest univerzalne za sva ljudska bića, sakriti činjenicu da ste vi bez savesti i emocija uopšte nije teško.
"Drugim rečima vi ste potpuno oslobođeni unutrašnjih kočnica i imate neograničenu slobodu da činite što god vam je volja bez griže savesti, a da pri tom spoljnji svet uopšte nije svestan toga." (Martha Stout)
Kako je Harvey Cleckly rekao - Psihopate su ljudi u svakom pogledu, ali totalno bez duše. Nedostatak duše je od njih načinio ekstremno efikasne mašine.
I ono što je najinteresantnije - za normalnog čoveka prema soljašnjim manifestacijama oni predstavljaju idealnu sliku svega onoga čemu teži obična normalna osoba.
Šta mislite koja bi bila, da kažem najjača vrlina osobe koja nema nikakvih unutrašnjih kočnica, ne zna šta je stid, kajanje, savest, osećaj krivice?
Logično - neograničeno samopouzdanje. Dodajte tome činjenicu da oni nikada ne pate od psihoza i neuroza i onda su jasne reči Laure Knight: "Njihova samouverenost deluje kao prirodan magnet za normalnu osobu koja čita knjige o samopomoći, ide na savetovanje kako bi poboljšala komunikaciju sa okolinom i ima osećaj griže savesti i kada recimo samo uzme poslednji kolač sa tacne".
Nakon više stotina slučajeva sa kojima se susreo u svom profesionalnom radu Harvey Cleckly ih je opisao ovako: Oni su inteligentni, samodopadljivi, samouvereni, šarmantni, arogantni, cinični, pričaju jako puno ali o potpuno nebitnim stvarima i imaju veliki uspeh kod žena.
Od ranog detinjstva oni razviju sposobnost da prepoznaju druge individue slične sebi i svet im je podeljen na dva dela - "mi" i "oni". Emocije kod "onih vide kao slabost, hendikep i tu "slabost" znaju jako dobro da iskoriste. Sve dok delaju prikriveno pod maskom oni su gospodari situacije.
Najviše što može da ih pogodi je demaskiranje. Onaj ko to uradi im je najgori neprijatelj i tada se ponašaju kao ranjene zveri u klopci.
"Takva ličnost na visokom političkom položaju može da dovede do epidemije psihopatologije i kod ljudi koji u osnovi nisu psihopate". (Laura Knight)
Oni nemaju emocija, ali izgleda kao da se hrane patnjom i negativnim emocijama kod drugih ljudi.
"Psihopata kao virus u telu napada najslabije -najpodložnije manipulaciji i uvlači ih u začaran krug mržnje, a što onda neminovno vodi užasu i tragediji na širem nivou" (Lobaczewski)
Sada kad smo se malo upoznali sa profilom ovakvih ljudi zamislimo sebe u sledećoj situaciji - Ispred sebe imamo dva čoveka (političara) i treba da se odlučimo za jednog od njih.
Prvi je, da kažem reinkarnacija Gandija i on vam priča o ljubavi, kako smo svi mi jedno - deo božjeg bića i kako nemamo nikakvog razloga za strah.
Pored njega je psihopata, koga vi činjenica uopšte niste u stanju da prepoznate, ali zato on vas čita kao knjigu i zna kako sa vama da manipuliše. Kao veoma inteligentan čovek, on vam potpuno smireno i neostrašćeno (setite se na tren lika Hanibala Lektora) objašnjava da to što priča Gandi sigurno lepo zvuči, ali da je potpuno neprimenljivo u stvarnom životu.
Objasniće vam kako ste u opasnosti i ugroženi od pripadnika druge nacije, ili od pripadnika druge religije, ili međunarodnog terorizma, ili iluminata, ili vanzemaljaca, ili ......., a sve u zavisnosti od toga kako će da proceni vaš profil i vaše fobije.
Posmatrajući njih dvojcu, koga bi vi izabrali ?
Kome bi od njih dvojce ostavili odrešene ruke da donosi odluke o ratu i miru ?
Kome bi prepustili da kroji obrazovni sistem i vaspitava vašu decu ?
" Sve se svodi na izbor između straha i ljubavi. Gledajući očima straha ti želiš da staviš veće katance na svoja vrata, da se naoružaš i izoluješ od sveta . Gledajucu očima ljubavi, umesto toga, videćeš sve nas kao deo jednoga" Bill Hicks
Ljubav ili strah ?
Koji je vaš izbor ?
Možete da odaberete strah i mržnju mnogo lakše nego ljubav. Izbor je veliki. Političari vam nude strah od terorizma, sveštenici strah od boga i "krivovernika", nacionalisti strah i mržnju prema drugim nacijama, ....
Za bilo koju opciju da se odlučite u svakoj varijanti će te sačekati jedan psihopata koji će podržati i opravdati tvoje strahove.
Ali vi ćete možda reći: " Ma daj, ja sam iznad svih tih gluposti, vidim ja jasno o čemu se ovde radi i kuda sve to vodi. Ujedinjenje Evrope, globalizacija, INDECT, SOPA, PIPA, GMO, sve je to u stvari put ka ostvarenju novog totalitarnog režima"
I ti si izabrao strah. I za tvoj strah će sigurno da se nađe neki psihopata, koga ti definitivno nećeš biti u stanju da prepoznaš, koji na sve to gleda potpuno isto kao i ti, inteligentan je i jasno vidi šta dalje.
A šta dalje ? Koji je sledeći korak nakon sprovođenja totalitarnog režima ? Sledeći korak je rušenje istog - normalno u krvi.
I tako u krug. Kroz celu ljudsku istoriju psihopate nas vrte u večitom krugu patnje. Ta patnja koju iniciraju u svetu im je kao duševna hrana. Mi ih u datom trenutku vidimo samo među onima koji su na vlasti, a uopšte nismo svesni da ih ima svugde - i u vlasti i među onima koji tu istu vlast ruše i da samo čekaju priliku da proizvedu patnju i da se s njom nahrane.
Ljubav ili strah, mudar čovek ili psihopata ?
Ono što odaberemo to ćemo i privući. Od naših emocija, od onoga što nam je u srcu zavisi da li ćemo privući psihopatu ili mudrog čoveka.
Ako imate strah u srcu onda će inteligentan psihopata koji podržava vaše strahove, za vas biti mudar čovek, a mudrog čoveka ispred vašeg nosa vi nećete ni prepoznati. Što će reći - da bi se mudar čovek pojavio potrebno je prvo pripremiti teren. Ko ? Nema ko drugi nego mi. Kako? Iskljucivo, jedino i samo sa pozitivnim emocijama.Kada u našim srcima bude samo ljubav, kada mi budemo spremni, on će se sam pojaviti.
Znači emocije su i jedina stvar uz pomoć koje možete da napravite razliku izmedju mudrog čoveka i psihopate. Ljubav ili imaš ili nemaš. Ljubav nikako ne možeš da isfoliraš, za nekoga da je imaš, a za drugoga ne. Ako je imaš, onda u srcu imaš mesta samo za nju i imaš je za sve.
Nisam religiozan ni najmanje, ali mi sve-jedno uvek kao prva asocijacija na reč - ljubav, dolaze Hristove reči sa krsta: "Oprosti im bože, ne znaju šta rade". To je pravi primer za srce puno ljubavi, bez i jedne trunke mržnje.
Ali šta ako nam se zalomi neki negativan lik ili pojava ?
Pa ništa - "its just a ride" (opet Hicks :)) Nismo izašli iz raja i ovde došli da bi uživali, već da bi nešto naučili - zato i postoje iskušenja. S druge strane nismo došli ni da bi samo patili, već da uz pomoć znanja koje smo stekli učinimo ovaj svet lepšim no što jest
A na nedaće treba gledati kao na prolazne nepogode. Ugledajmo se na mornara koji je stekao mudrost nakon bezbrojnih oluja. On se ne ljuti i ne plaši je se. On zna da je oluja samo još jedno iskušenje koje će da ga ojača i koje će da pojača ukus sreće, radosti i slobode koji ce da uslede.
I na kraju mislim da možemo da kažemo da smo uspeli da potvrdimo hipotezu sa početka bloga, da su emocije najvažniji pokazatelj u proceni političara.
Pored toga u celoj ovoj priči došli smo do jednog važnijeg zaključka: Da bi čovek mogao da procenjuje političare na osnovu emocija, neophodno je da u svom srcu i sam gaji najviše moguće emocije !
To je u stvari prvi i osnovni korak - naše emocije. Jedina stvar na koju možemo da utičemo i koju možemo da promenimo i jedina stvar uz pomoć koje možemo da učinimo ovaj svet lepšim nego što je sada.
Ne verujete ?
Pokušajte da zamislite, ako možete
Ovde sam ukratko rekao nesto o jednom sociološkom fenomenu o kom se tako reći ništa ne zna, pa je samim tim još pogubniji po zajednicu
Ponoviću stoga još jednom naslov i autora knjige u kojoj je ta tema obrađena s puno više detalja:
Andrew Lobaczewski POLITICAL PONEROLOGY A science on the nature of evil adjusted for political purposes
Druga knjiga se bavi uopšteno problemom psihopatologije
Harvey Cleckley THE MASK OF SANITY
Obe knjige možete pronaci na internetu u PDF-u
