Kukanje je zarazno

Kukanje je zarazno. Šta god da pogledaš, gde god da se okreneš, svi se na nesto žale i kukaju. Imam utisak da je tako na celoj planeti. To je uzelo vec ozbiljne razmere i mislim da bi već mogli da proglasimo i svetsku pandemiju.

Juče u viber grupi našeg društva iz srednje škole, dva drugara su krenula u priču o belosvetskim prevarama i zlocinima, chemtrail, vakcinama,...
Ukljucio sam se u temu sa nesto drugacijim pogledom na celu tu pricu. Prenosim ovde ceo moj post:

-------------------------------------------------------------------------------------------------------- Auh Peco i Nauka, alaj ste ga vi zaglibili :D .
Sada bi mi mogli 7 dana i 7 noci da pricamo o ovoj stvarnosti koja nas okruzuje, al' eto, ja cu ipak gledati malko da se suzdrzim :) , samo cu reci jedno (nesto o cemu stalno pricam svojim sinovima, pogotovo starijem), a to su dve stvari :) :

1. Prva je misao Marka Aurelija - ti nemas moc nad spoljnjim desavanjima, ali imas (tacnije - mozes imati !!!) moc nad svojim umom. To kada skapiras dobices snagu (malo perafraziram jebiga :) )
2. To o cemu vi pricate je samo jedan od nivoa realnosti i tu, bas takvu celokupnu realnost kakva je, je izrezirao (sa odredjenim ciljem, t j svrhom) inteligentan um (ako ste religiozni nazvacete ga - Bog)

Elem, gde god da pogledam na netu, ljudi samo pricaju o ovome što ste vi gore spominjali. Ako covek u svom umu vidi samo taj nivo stvarnosti i samo o tome razmislja (znaci um mu je pun smeca), on je pun negativne energije I emocija. Tesko onda mozemo da kazemo da takav covek moze da ima moc nad svojim umom, pogotovo ako se uopste ne nalazi u ovom trenutku, vec u toj nekoj projektovanoj crnoj buducnosti.
Pa JBT mi smo vec na pragu sedme decenije zivota. I pored svih sranja kroz koja prodjosmo, mozemo ipak reci da smo u nasem zivotnom veku ipak imali bas, bas lepa razdoblja.
I da li mi sada zbog toga treba da smo zahvalni ili da budemo potpuno u Qrcu zbog neke zlehude sudbine koja nas (mozda!) ceka u buducnosti ?
Ili se mi to sada kao brinemo zbog onog sto ceka nasu "jadnu" decu ?
Kada smo kod toga, jedno pitanje - da li vi, ako vec mislite o tome, kada ste sa vasom decom pricate o belosvetskim prevarama, zlocinima, porobljavanjem ljudi, Gejtsu, Sorosu,... ili pokusavate na neki nacin da im objasnite to, da bi na stvarnost trebali da gledaju iz daleko sire perspektive?
E, to sto bi ste voleli vasoj deci da objasnite, to je nesto o cemu bi I sami trebali vise da razmisljate, a manje o zaverama, iluminatima, 5G I ostalim sranjima :) Ono sto bi sada u ovom trenutku bilo najblagotvornije celoj ovoj civilizaciji, nije vakcina, vec kako to rece McKenna - herojcka doza psilocibinskih pecuraka za svakog pojedinca :) . Zvuci kao sala, ali ja to ozbiljno mislim.

Ako vec niste, skinite knjige Michael Newtona o hipnotickoj regresiji u prosle zivote I u zivot izmedju dva zivota. Jos bi bolje bilo da, ako pronadjete dobrog hipnoterapeuta, I sami prodjete kroz to iskustvo.

Takodje, jako dobra knjiga (isto moze da se skine u PDFu) - "Man's search for meaning" od Viktor Frankl-a. Covek je Jevrej, napisao ju je cim je izasao iz logora. Za 3 godine koliko je tamo proveo, upravo je o tome razmisljao - o potrazi za smislom. Smisao svoga zivota je video u pomaganju drugima - kako da vide/pronadju smisao u svojim zivotima. U Auscwitcu zivot im je bio nesto malo tezi no sto je nama ovde sada, pretpostavljam da cete se sloziti sa tim.

Auh, al sam se raspisao. Eto vidite sta se desi kada dokoni taksista uzme pero u svoje ruke :D
----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Drugar mi potom rece da su sve to o cemu oni pricaju itekako vazne stvari, da treba da ih budemo svesni, da ih bolje shvatimo i dokucimo motivaciju ljudi koji stoje iza svega toga.
Ovo je moj odgovor:

--------------------------------------------------------------------------------------------------------- Nauka, ja uopšte ne mislim da sada treba da zabijemo glavu u pesak i da se odnosimo kao da nas se neke stvari uopšte ne tiču. Samo kažem da uvek treba da imamo jedan izdvojen deo svesti koji će da razdvaja ovu našu stvarnost na, sa jedne strane sve ovo što se dešava izvan nas (i što treba da pratimo) i sa druge - posebno da obrati pažnju na ono unutar nas, na našu reakciju na sva ta spoljnja dešavanja.
Ako se samo žališ i kukaš, to je onda jako zajebana stvar. Kukanje je zarazno ! To je kao bolest i to bolest koja se sada raširila planetom gore nego covid i mislim da nam je vakcina za tu bolest sada potrebnija od vakcine za virus.
Zapravo i ne treba reći ono "kao", to i jeste prava mentalna bolest. Ako na fejsu, medju prijateljima, u svojoj porodici, pričaš samo o svim tim problemima iz ovog nivoa realnosti, ti onda prenosis negativnu energiju (emocije) i na njih.
Ko što već rekoh, svojoj deci pogotovo ne treba pojašnjavati ovu realnost, oni to, moguće je, vide sada jasnije od nas. Mnogo je bolje i zdravije da ih usmerimo/zainteresujemo da skrenu pogled na onaj deo stvarnosti koji nije dostupan nasim ograničenim čulima, da sami istražuju ko smo mi u stvari, odakle smo, kuda idemo iz ovog nivoa itd, itd.
I normalno, da obuzdavaju monkey mind da ne jede mnogo govna, da ga ućutkavaju. Meditacija je za to sjajna stvar.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Znaci sve sto nam treba je da podignemo pogled u daljinu, ali i u sirinu :)

"2020 has actually been the best year of your life. You've faced challenge, you've adapted, and you've overcome. 2020 has forced you to grow exponentially. Don't take that for granted" Dolores Cannon  

Ovo je voda, ovo je voda,...

David Foster Wallace je 2005' održao interesantan govor* na ceremoniji dodele diploma na Kenyon koledžu. Govor započinje sledecom kratkom pričom:
--- Kroz vodu, jedan pored drugog plivaju dva mlada šarana i desi se da se mimoilaze sa starijim šaranom koji im je naišao u susret. Stari šaran je klimnuo i u prolazu im se obratio - "Dobro jutro momci. Kakva je voda?"... Mladi šarani produžavaju dalje i nakon nekog vremena jedan od njih pogleda drugoga i upita - "A šta je to kog vraga voda?"
Suština njegovog govora je bila da mlade ljude usmeri na to, kako da lakše klize kroz svakodnevne dosadne, kako on kaže - day in, day out situacije, kako da uspostave kontrolu nad svojim umom, kako da razumeju svrhu iskustava kroz koja prolaze i kako da ih iskoriste, te kako da sagledaju stvarnost iz šire perspektive i shavate konačno šta je to voda.



VR TERAPIJA... kao uvod možete samo malo da pogledate kako je odradjen ovaj spot (pustite muziku malo glasnije ako vam prija :) )

Tu za sada prekidamo priču o Dejvidu, pošto je upravo to početak i osnova ove moje priče - sagledavanje stvarnosti iz neke šire perspektive :D . Najbolje bi bilo da krenem od mog percipiranja stvarnosti. Mogu ga kratko nazvati - VR terapija. Već dugi niz godina razmišljam o tome, a prvi put sam ovde u blogu to spomenuo pre nešto više od 9 godina u tekstu Jedna Religija .
Dakle šta je to VR terapija? (VR - virtualna realnost) Kao što rekoh, u to vreme sam razmišljao o tome kako će jednoga dana verovatno postojati ordinacija u koju kada odete zbog nekog emotivnog, psihičkog, itd, isl problema, dobićete VR kacigu koju stavljte na glavu i onda prolazite kroz razne životne situacije.
---Situacije u mnogim slučajevima nisu ni najmanje prijatne, ali vi ste na terapiji zbog nekog problema - psihičke ili emotivne prirode i potpuno ste svesni da vam je baš takvo iskustvo potrebno da bi mogli da poradite na svojim emocijama i da kažem, generalno - unutrašnjoj energiji. Ne stavljate glavni fokus na samu radnju. Prvenstveno pratite šta se dešava unutar vas, kakve su vaše reakcije i kakve poteze treba da vučete (ili da ne vučete) u tom VR filmu. (uzgred - čuo sam skoro da su nedavno već počele u SAD da se primenjuju VR terapije).
---Dakle, ma kakva da je radnja filma koja se vrti ispred vas, svesni ste da je istu režirao neki inteligentni um i da bas sve što se odvija u scenariju ima neku tačno odredjenu svrhu.
U kakvoj je to vezi sa mojim shvatanjem stvarnosti?
Ja ovu stvarnost doživljavam upravo tako - kao VR film (terapiju) koju je izrežirao (baš sve, do poslednjeg detalja) inteligentni um (mnogi će ga nazvati Bog). Ako prihvatiš takav stav, u tvojoj podsvesti permanentno će se kao podsetnik vrteti informacija:"ovo je VR film (koji je režirao Bog!), ovo je VR film (koji je režirao Bog!),..". Sa takvim stavom, malo po malo tvoja pažnja i ponašanje u ovoj "realnoj" realnosti će sve više i više biti nalik onome kako bi se ponašao na nekoj VR terapiji.
U osnovi ove ideje, i jedna i druga stvarnost su virtualne, samo nam je malo teže da to i osvestimo :)



DJOVANI....
Jedna od stvari koju teško možemo da shvatimo u ovoj "realnoj" realnosti i gde pravimo veliku grešku je to što smo ubedjeni da nivo naše unutrašnje energije mora biti uparen (upravno srazmeran) sa spoljnim iskustvom (filmom koji se vrti ispred nas). Ako me je nešto (spolja) drmnulo, ja obavezno moram (unutra) da potonem. I to je nešto što se prihvata po defaultu. Na VR terapiji daleko lakše skapiraš, da bez obzira što nemaš direktan uticaj na radnju filma, imaš mogucnost kontrole nad svojim reakcijama i svojim emocijama. Pojedinim duhovnim tragaocima je to već potpuno jasno. Kod nekih se pak dogodi spontani uvid i desi se obrnuto srazmerna reakcija unutarnje energije u odnosu na spoljnju promenu.
Djovani, moj dobri kolega iz Žutog taksija (294) mi je sada na pameti dok pričam o ovome. Njegova životna priča (deo) ide ovako: Jedan je od mnogih privatnih preduzetnika koji vuku dug prema državi i stoga je ušao u petogodišnji reprogram. U trenutku kada je doživeo nezgodu i auto mu je već bio dotrajao a o zameni za nešto noviji/bolji nije mogao ni da sanja. I onda jedne subota pre podne ispred pijace do koje je krenuo sa suprugom, na nekih 10 m od njega padne jedna baka. Djovani instiktivno odmah potrči ka njoj da joj pomogne, ali se saplete, padne nezgodno baš na ivičnjak i polomi kuk. Potrebna je hitna operacija, ali u bolnici vide da mu je krvna slika loša. Otkriju da ima hepatitis C. Da skratim maksimalno - vrlo brzo je bilo jasno da je veliko pitanje - da li će ikada moći da operiše kuk? Uspeo je da nabavi neki novi generički lek iz Indije i da se izleči od hepatitisa, ali čekajuci transplataciju jetre, organizam ipak nije izdržao i nakon 5 godina borbe Djovani nas je napustio :( .
Možda samo par nedelja nakon nezgode (kada su prognoze već bile potpuno jasne) sedim sa Djovanijem i vidim spokoj u njegovim očima. Ono što je ispričao, mi je u tom trenutku zazvučalo pomalo čudno. Ogromno breme koje je nosio na grudima, nakon nezgode je jednostavno otpustio. Ta nesreca, kao da mu je donela neko olakšanje. Svi ti stari "veliki" problemi su i dalje tu i uvecavaju se svaki dan. Dugovi se povećavaju, auto se troši. Pored njih sada je suočen sa nečim kudikamo ozbiljnijim. Uz to, sam kvalitet života mu je totalno srozan. Zbog nemogućnosti kretanja sada je sprečen i u tome da može da odlazi na Adu Medjicu gde je provodio svoje slobodno vreme. Shvatio je svoju situaciju i skapirao da na sve te probleme on više nema ama baš nikakvog uticaja, prihvatio je svoju karmu i jednostavno otpustio breme. Oni koji su ga vidjali tokom tih 5 godina mogu da potvrde to da je Djovani imao daleko viši nivo unutrašnje energije od većine nas zdravih koji stalno brinemo zbog nekih naših "velikih" problema.



ZNAK ODOZGO.... Djovaniju je bio zacrtan takav put. Rodjen je mozda petog - šestog dana Usudovog cikluca. Ali čak i oni srećnici koji su rodjeni prvog dana, s vremena na vreme dobiju neki znak odozgo.
Ceo tvoj život može da se kreće uzlaznom linijom. Iz dana u dan sve više napreduješ :D . Uspeo si da se popneš do samog vrha i iz te pozicije, odozgo gledaš na ceo svet ispod sebe. I onda jednom prilikom, zamahneš reketom i lopticom pogodiš linijskog sudiju u grlo. Zbog čiste gluposti gubiš neki novac - vec osvojenih 250 000 i jos potencijalnih 3 miliona dolara. Ali bitnije od novca ti je prilika da se izdigneš još malo, na jos veće visine.
U tom trenutku možete da puknete, bukvalno da eksplodirate unutra I danima da se jedete zbog tog nemilog "slučajnog" dogadjaja. Ili pak, ako ste stvorili tu neku širu I jasniju sliku stvarmosti kroz koju prolazite, ...samo da pogledate unutra ili gore visoko, kako to već Nole čini, nasmešite mu se I zahvalite na poruci koju vam je poslao.



NE PITAJTE ... Tako započinje jedna od najčuvenijih rečenica na ovoj planeti, a nastavlja se -...šta vaša zemlja može da uradi za vas - pitajte šta vi možete da uradite za nju. Izgovorio je Dzon F. Kenedi, a kako se kasnije ispostavilo, zapravo je pozajmio od svog profesora koji ju je često koristio u nekom sasvim drugom kontekstu. Ja bi je pak preformulisao u jedan još bitniji savet: Nikada se ne opterećuj isuviše sa tim šta možeš i šta ćeš na kraju uspeti da uradiš u VR filmu kroz koji prolaziš. Usmeri pažnju više na to kakav će trag tvoje delanje (ili ne delanje!) ostaviti na tvoju dušu.
Pre par dana sam ponukan ne baš ružicastim pretpostavkama o budućnosti taxi preduzetništva ispisao više postova u nekim grupama na netu. Videvši to supruga me upita - pa zar ti ne shvataš da sâm baš ništa ne možeš promeniti i da li ti je uopšte jasno šta sa tim želiš da postigneš? O da, shvatam da ja sâm teško da mogu nešto da pomerim i potpuno mi je jasno šta želim da postignem. Sve što želim je to da sutra mogu da se osecam kao čovek, a ne kao govno zbog toga što sam se iz ne znam ti kog razloga uzdrzavao da iznesem svoja razmišljanja o tome. E to što želim da postignem, postigao sam već u onom deliću sekunde kada sam kliknuo na Enter i poslao poruke u etar.
Za neki dan - 18 oktobra će biti 23 godine kako je svirepo u centru Beograda ubijen Dušan Jovanović(14g.) od strane sinheads-a. To je nešto što nikada ne smemo da zaboravimo. Kao nastavak ovog predhodnog što sam rekao, pokušaj sada da zamisliš sledeću scenu kroz koju prolaziš u sklopu VR terapije ili u ovoj realnosti. Gledaš kako skinsi na ulici šutiraju dečaka. Osim tebe i njih u ulici više nikog nema. Šanse da ih savladaš su 1:1000 , samo rizikuješ da i tebi cokulama izlome rebra. Sa jedne strane u spoljnom svetu (filmu) ništa nećeš uspeti da promeniš (nečeš pomoći dečaku), a sa druge pred sobom imas izbor - da li ćeš se do kraja svog života osećati kao čovek ili kao govno. Šta ćeš izabrati?



AYAHUASKA....Jos samo par reči o iskustvu koje sam imao pre i tokom Aya ceremonije i onda možemo da izvučemo neki zaključak :) ..... Jutro pre odlaska na ceremoniju sam otišao u prirodu da trčim. Želeo sam naime baš da vidim da li mogu da istrčim mojih 6 km nakon 7 dana veganske ishrane (sastavni deo priprema za ceremoniju). Negde na pola puta odjednom shvatim da ja uglavnom gledam u zemlju dok trčim (verovatno zbog toga što sam jednom prilikom tu zbog neke rupe uganuo nogu i pao). Medjutim u tom trenutku sam se zapitao - Zbog čega gledaš dole ispred sebe u crnu zemlju (trčim zemljanim kolskim putem), digni glavu, pogledaj u daljinu i u širinu, upijaj energiju iz prirode i to će ti dati i snagu za trčanje....... Tokom same ceremonije u jednom trenutku glas (to definitivno nije bila moja misao nego glas koji sam čuo sa strane!) mi kaže: "To što si jutros pomislio u vezi trčanja, to ti vazi i za život. Digni pogled sa tih crnih informacija koje su ti servirane ispred nosa. Pogledaj u daljinu i u širinu i to će ti dati snagu da lakše kliziš kroz život"






ZAKLJUČAK :)
3 godine nakon što je održao pomenuti govor David Foster Wallace je izvršio samoubistvo u svojoj 46 godini života :( .
Da li nije pogledao dovoljno visoko i široko ili mu je bila takva karma, ko će to znati... U celoj ovoj priči ja sada ne pokušavam da vam uvalim ovde ni moju ni Dejvidovu ni bilo čiju percepciju stvarnosti. Osnovna poruka je da, kao što je malopre rečeno, treba malo skrenuti pažnju sa radnje filma i informacija koje vam se serviraju (korona dešavanja, 5G, chemtrails, iluminati,...), usmeriti je više ka unutra, ka tome šta se dešava unutar tebe i pokušati da pojmiš šta je sa druge strane, šta je ono što se jasno ne vidi, te da formiraš vlastitu širu sliku stvarnosti. To do čega si došao držiš stalno na umu. U pitanju je stvarnost koja je nedostupna nasim čulima. Tu je, ali se ne vidi, te stoga stalno moramo da se podsećamo
- Ovo je voda
- Ovo je voda
- Ovo je voda
..................


U svakom slučaju Dejvidov govor* je vrlo inspirativan pa možete da ga preslušate
*Magazin Time ga je rangirao medju najboljim commencement govorima izrečenim ikada u SAD.

Šta se krije ispod žita, šta se valja iza brda

Ovo je naizgled samo priča o taxi službi, ali je zapravo daleko šire od toga. Čak i ako nemate baš nikakve veze sa tom službom bilo bi dobro da ispratite šta će se sve dešavati u narednim mesecima, pošto će vam to tačno pokazati kakva je država u kojoj živite i za čiju korist ovi političari rade. Da li rade za korist svojih gradjana ili za korist pojedinih bolesnih umova koji sa vec jako puno para u svojim džepovima i na svojim računima, razmišljaju samo o tome kako će da satru još hiljade porodica i pretvore ih u svoje robove, ne bi li jos više uvećali svoje bogatstvo. U ovom trenutku to mogu biti taksisti, a već sutra to možete biti i vi. Dole prenosim postove koji sam postavljao na jednom taxi forumu.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovo pod navodnicima je deo poruke iz prepiske dva člana - Ace i Neše: "Vama cu rucak platiti iz zadovoljstva cim ga ugase (CarGo). Mozete sada i da malo gladujete jer cete rucak ubrzo dobiti. 28/08/2020"
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Kazu da čovek bez hrane može da preživi 40 dana. Ako je Neša krenuo sa gladovanjem onomad kada mu je Aca obećao ručak, neko bi trebao već da proveri da li čovek mrda I diše pošto je od onda prošlo već više od četrdeset dana 😃
Ali šalu na stranu. Nakon Acinih reči ubrzo se stvarno nešto I dogodilo - najavljeno je gašenje CG aplikacije 09/09
BRAVO!!! eksplozija oduševljenja medju taksistima.
Interesantno - tako reći u narednih par sati, taman kada se euforija rasplamsala, ministarstvo izbacuje obaveštenje da se dodela rešenja za subvencije za taksi vozila zamrzava do daljnjeg.
A sa druge strane - CarGo (na dalje - CG) mrtav hladan, sve im je potpuno ravno do Kosova.
Nekako se samo po sebi nametne pitanje - da nije možda ona prva bombastična objava izbačena samo zato da bi mi lakse progutali ovu drugu?
Sebi sam postavio to pitanje, ali pošto nisam hteo odmah da mračim, ovde sam napisao samo ovo: "... Ima tu jos nekih simptomatičnih stvari u vezi svega ovoga - jedna za drugom, ide prvo najava gašenja CG, a odmah nakon toga zamrzavanje taksi subvencija. Neko tu gore reče da se cg uopšte ne oglašava/buni i da mu je to čudno" 11/09/2020 5:58
To je rekao Bane : "pre su kukali za mnogo manje stvari sad ćute bas čudno" 10/09/2020 15:28....... Sećate se onih okupljanja na Dorćolu i protesta ispred skupštine na početku prošle godine kada su tražili smenu ministarke Zorane Mihajlovic. U ovom trenutku, sa mnogo više vozila i većim obimom posla, imamo najavu da će vrlo brzo biti ugašeni. Ako su onda tražili smenu ministarke, čovek bi očekivao da će sada garant zahtevati smenu samog predsednika, pošto nam je gospodin Vučić lično prilikom okončanja prošlogodišnjeg štrajka obećao gašenje nelegalnih prevoznika i dodelu državnih subvencija za kupovinu novih vozila. Oni će biti ugašeni a mi ćemo voziti nove automobile.
Godinu dana kasnije CG radi sa još više novih automobila a mi smo od subvencija dobili samo mrvicu. Izdavanje novih rešenja za iste je zamrznuto, dok se recimo subvencije za hibridna vozila izdaju bez ikakvog zastoja, onako kako je predvidjeno uredbom (tako mi je bar rečeno u Toyoti)

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pored ovih dešavanja u vezi CG i subvencija ima još jedna poprilično čudna stvar, zapravo najbitnija - smanjenje broja taksi vozila u Beogradu, na osnovu studije prema kojoj je za Beograd predvidjen broj manji od 4300 taksi vozila. "...broj nas treba da bude ispod 4300" Aleksandar Bjelic 24/09/2020/14:54 (poredjenja radi Podgorica ima 1000 taksi vozila a deset puta manje stanovnika)
Pokušajte sada prvo da se prisetite koliko smo imali posla pred početak pandemije. Sada nas ima oko 6500 i kada još uzmete u obzir i CG vozila koja su prevozila odredjeni (ne mali!) broj putnika, zapitajte se da li ste tada imali utisak da na ulicama ima preko 50% taksi vozila više nego što je ovom gradu potrebno? Pritom imajte u vidu da sokolovo oko tada nije postojalo i da su ljudi daleko opuštenije parkirali automobile i obavljali svoje poslove.
Kako stojimo sada nakon pola godine? Sa jedne strane CG je u maju nabavio novih jos 50 Camry-ja (i primio ko zna koliko novih partnera), a sa druge strane, zbog pandemije je potreba za taksi prevozom dosta smanjena. Čini li vam se, čak i u ovakvim uslovima da trenutno ima 50% taksi vozila više nego što je potrebno?
Rekoh da je trenutno potreba za taksi prevozom dosta smanjena. U kompaniji Bosch u Beogradu zbog pandemije 10% sluzbenika radi iz kancelarije a svi ostali od kuce. Ponovo cu ovo da naglasim - trenutno samo 10% sluzbenika radi iz kancelarije a 90% od kuce!!! Zaredjajte na Novom Beogradu po poslovnim centrima i videćete da je situacija slična i u ostalim firmama!
I sta će se desiti vec sutra kada se sa jedne strane ugasi CG (trenutno ipak jedna od opcija za prevoz), a sa druge, kada onih 90% službenika koji trenutno rade od kuće ponovo krenu u kancelarije, zatim kada se ponovo drasticno poveca broj putnika na aerodromu, broj stranaca/gostiju u hotelima i vrati se noćni život?
Koliko će se povećati broj poziva, a i zbog veće gužve, koliko će se produžiti vreme potrebno da stignemo do stranke i da je uslužimo? Imajte u vidu i to da će i zbog Sok. Oka ljudi više koristiti taksi usluge.
Zapitajte se - da li će nas biti previše?
A neko tamo u gradu hoće sada da smanji broj taksi vozila (preduzetnika!!!) za vise od 2000 ??? Potpuno nenormalno i suludo, zar ne? Da li je sada to u pitanju samo nečiji zdrav razum i nesposobnost ispravnog procenjivanja ili je možda nešto sasvim drugo po sredi? Taj neko je mozda Aci i obecao da ce se CG ugasiti...

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CG inovativne usluge i pomoć na putu će mozda stvarno uskoro biti ugašen. Samo nešto se bojim da slavlje u vezi toga neće dugo trajati i da ćemo možda nakon toga sva ta vozila ubrzo gledati na stajalištima pored nas sa taxi oznakama na krovu. To je nešto što bi, čini mi se, najviše trebalo da nas brine. Više i od ubera i svih ostalih inovativnih usluga Ako smo već sigurni da će CG svaki čas biti ugašen, zar ne bi trebali da se potrudimo da sa liste čekanja za izlazak na taksi već bude pušteno bar onoliko vozila koliko sada opslužuje CG ? Mnogi od tih mladih ljudi koji su na listi, upravo vec voze za CG i ako bi ih povukli napravili bi CG jos jedan problem. Čuli ste već XX puta kroz kakva sve šikaniranja prolaze ljudi koji voze u CG. Kada bi im se pružila prilika da i za dosta manju zaradu predju na taxi i oslobode se svakodnevnog CG pritiska/šikaniranja, oni bi to oberučke prihvatili. Sa druge strane, ti mladi ljudi bi se daleko srčanije borili za svoju budućnost na nekim budućim protestima koje budete organizovali, više od većine nas koji smo na par koraka do penzije.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U vezi subvencija za taxi vozila imamo ispred sebe dve moguće opcije razvoja dogadjaja - A i B. A - brižna država i B - šargarepa za magarce.
Opcija A je ono sto će se najverovatnije i desiti: subvencije će se deliti naredne dve godine, baš onako kao što je i obecao predsednik Aleksandar Vučić. Tako reći baš svakom taksi preduzetniku u Srbiji se pruža prilika da kupi novo vozilo. Obzirom da je uredbom uslovila da se tim vozilima mora obavljati taksi delatnost minimum 3 godine (u protivnom si u obavezi da vratis 8000 € koje si dobio), država će zasigurno narednih 5 godina učiniti sve da taksi preduzetnicima omogući idealne uslove za poslovanje. Sjajno 😃
Opcija B je daleko manje verovatna: subvencije su bile samo sjajna priča za prikupljanje glasova za izbore. Nakon što su odradile ono što su trebale da odrade, sada već privatni preduzetnici (glasači) ukoliko zasmetaju mogu slobodno da se počiste. Izmenom zakona na to tržiste uleće baja sa xxxx novih vozila i samo skuplja kajmak. Svaki auto mu radi 24h, bez problema odplaćuje ratu za lizing i pravi profit. Novih automobila može da uzme koliko god misli da može da angažuje, ako treba i 10 000. On sa svojim automobilima preuzima aerodrom i hotele a milicija i inspekcija zagorčavaju život preostalim preduzetnicima kako bi ih što ranije i efikasnije počistili i napravili baji prostor da se jos više širi. Zbog bezbednosti se zabranjuje obavljanje javnog prevoza licima starijim od 65g.
U takvim uslovima teško da bi bilo kome od preduzetnika uopšte više moglo pasti na pamet da uzme subvenciju za novi auto, da uzme kredit i prihvati dug prema državi od 8000€ naredne 3 godine. Iz čiste brige prema taksistima država je još ranije odlučila da zamrzne izdavanje subvencija jer su svesni da će ti malobrojni srećnici koji dobiju subvenciju biti u ozbiljnom riziku da zbog stresa (kredit + dug 8000E) u najboljem slučaju dobiju čir na želucu ili navuku neku malignu bolest. Znači subvencije su zamrznute iz čistog altruizma :)
Od 144 miliona € koliko je država velikodušno obećala (8000€ × 6000sub. × 3g. = 144 000 000€) taksisti će dobiti samo jednu sitnu mrvicu.
Ja sam iskreno mislio nakon početka pandemije da će sve subvencije za kupovinu automobila (taksi i hibridnih vozila) biti zamrznute ove godine. Pred izbore nam je rečeno da država ima para i da nisu odustali od istih. Nastavili su sa davanjem, ali odnos države prema ove dve subvencije prosto bode oči i upravo bi u tom pravcu trebali da gledamo.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I samo da kazem nesto u vezi svih kolega koji nas predstavljaju. Tim kolegama se zaista divim. Ja se baš ni u ludilu ne bi prihvatio tolike odgovornosti. To nije odgovornost samo prema hiljadama kolega, nego i prema hiljadama njihovih porodica. Ukoliko bi postojala neka sasvim, sasvim mala naznaka da nešto može da krene po zlu (ka opciji B) ne bi mogao samo da posmatram, ćutim i sutra da kazem - ijuuu, šta se ovo desi, ma ko bi se uopšte ovome nadao??? Ukoliko ne bi krenuo da uzbunjujem, ne samo kolege, nego i javnost, mogao bih odmah da skočim u septičku jamu i da se zatrpam govnima. Dunav i Sava zajedno ne bi mogli da saperu sa mene ljagu i sramotu do kraja mog života.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dakle, šta nam je sada činiti?
Pod broj 1 - Tražiti da se obznane sve predvidjene izmene u zakonu koji reguliše taxi delatnost.
2 - Ma koliko da je mala verovatnoća da nešto krene naopako, već sada treba skrenuti pažnju, ne samo kolegama vec i široj javnosti na dešavanja oko taxi službe
Zatim - skupiti informacije: Koliko TX vozila trenutno ima u Beogradu i bar otprilike koliko stranki dnevno opsluži CG. Uzevši u obzir to da će ubrzo biti ugašeni, napraviti realnu procenu - koliko će taxi vozila nedostajati i primiti nove isključivo sa liste čekanja (na kojoj se neki nalaze već godinama)
Sledeća informacija - koliko je izdato subvencija za hibridna, a koliko za taxi vozila, procentualno prema odgovarajućim uredbama.
I jedna i druga su donete sa istim ciljem - zaštita životne sredine. Na poredjenje te dve stvari korona ne može da ima ama baš nikakav uticaj! (svojevremeno sam napisao da ipak možda postoji razlika izmedju tih subvencija u tome što se za jedne sredstva daju iz državnog budžeta, dok su za druge izdvojena iz EU donacija. Na to mi je Aca rekao da se takvom pretpostavkom spuštam na nivo nekih pojedinaca koji nisu dostojni naše struke. Znači i tu opciju možemo potpuno da odbacimo. Uzgred 01/09 sam vas zamolio da u ime svih nas koji smo u prvom kvartalu podneli zahtev za taxi subvenciju, a odlučili se za hibridna vozila, dakle da pitate nadležne - da li mi opušteno možemo da čekamo državnu subvenciju i gledamo kako se kruni fond namenjen za hibridna vozila?
I onda bi baš strašno voleo da mi neko od odgovornih iz vlasti objasni jednu stvar. Ako mora da se napravi neki prioritet izmedju ta dva (a vec rekosmo - i jedna i druga subvencija se daju u cilju zaštite životne sredine), sa jedne strane taxi vozila koja godišnje prelaze 50 000km gradske vožnje i sa druge strane vozila koja prelaze mozda oko 15 000 u mešovitim uslovima, koja bi vozila mogla biti prioritetnija ?
Ako cifre pokažu (sada ću da izkarikiram) da je za taksi subvencije izdvojeno samo 1% od predvidjenog, a za hibride recimo 60%, onda će biti potpuno jasno da tu nesto ne štima. Podjednak tretman (podjednak, ne povlašćen!) u tome je nešto što bi mogli da tražimo bez imalo griže savesti. Samo to i ništa više.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Koeljova alhemija

Podje li ti od ruke da grumen olova pretvoris u grumen zlata mozes za sebe reci da si alhemicar. Ali ako u ruci drzis dijamant koji si uzeo u juvelirnici, ne bi trebao da kazes da si ga stvorio od grumena olova i da je tvojih ruku (ili uma) delo.

Masnavi je dijamant. Prema mnogima najznacajnije delo napisano na Persijskom jeziku, masterpiece koga je Rumi stvarao od 1258 do 1273, punih 15 godina.

Samo jedna ova poema je dublja od cele Koeljove knjige. Ista je Koelju najverovatnije I bila glavna inspiracija za pisanje knjige koja ga je proslavila. Ali i to je potpuno O K,.. ...ukoliko je to negde I istakao. Ukoliko nije, onda se za njega najblaze moze reci da je samo obican plagijator.

5 minuta je potrebno da se procita ova Rumijeva poema, ali je za kontemplaciju o onom sto je napisamo potrebno vise vremena no za citanje Koeljove knjige

U BAGDADU, SANJAJUĆI O KAIRU:

U KAIRU, SANJAJUĆI O BAGDADU

Dosta je bilo prigušenih bubnjeva!

Udri iz sve snage!

Pobodi svoju zastavu na otvorenom!

Dosta je bilo plašljivog virenja!

Ili ugledaj svoga voljenog,ili izgubi glavu!

Ako ti grlo nije spremno za to vino, prereži ga!

Ako ti oči ne žude za savršenim sjedinjenjem,

neka pobele od bolesti.

Ili će predmet ove moje duboke žudnje

biti pronađen na ovom putovanju,

ili kada se vratim kući!

Možda zadovoljenje koje tražim

zavisi od čina mog odlaženja, pa ću ga,

kad se na kraju puta vratim, pronaći kod kuće.

Tragaću za Prijateljem sa svom svojom strašću

i energijom, sve dok ne spoznam da nema potrebe da tragam.

Prava istina ostaje zapečaćena dok se ne prođu mnoge okuke i skretanja na putu.

Kao u algebarskom metodu ''dve greške'',

tačan odgovor dolazi tek nakon dve zamene,

nakon dve zablude. Tada tragalac kaže:

»Da sam samo znao pravo stanje stvari,

prestao bih sa svim tim zveranjem naokolo.«

Ali to znanje zavisi upravo od tog vremena provedenog u zveranju!

Baš kao što šeikov dug nije mogao da bude isplaćen pre dečakovog plakanja, u priči koju smo ranije ispričali.

Bojiš se da ćeš izgubiti neki istaknut položaj.

Nadaš se da ćeš ućariti nešto iz njega, ali to nešto dolazi s druge strane.

Život voli te lukave preokrete, pruža ti nadu iz jednog izvora, a ondazadovoljenje iz drugog. Drži te zbunjenim i začuđenim, i tera te da poveruješ u nevidljivi razvoj stvari.

Naumiš da zarađuješ za život od krojenja,

a onda ti novac nekako stigne od zlatarstva,

koje ti nije bilo ni na kraj pameti.

Ne znam da li će sjedinjenje koje želim doći

pomoću mog napora, ili odustajanja od napora,

ili od nečeg potpuno različitog

od svega što radim ili ne radim.

Čekam i vrpoljim se i lupam krilima

poput pileta odsečene glave, znajući da

duh života mora da napusti ovo telo

u svoje vreme, nekako!

Ova žudnja će pronaći pukotinu!

Bio jednom jedan čovek

koji je nasledio mnogo para i zemlje,

ali je veoma brzo sve to proćerdao.

Oni koji naslede bogatstvo ne znaju koliko je rada trebalo da se ono stekne.

Isto tako, ni mi ne znamo vrednost naših duša,

koje su nam bile date za džabe!

Tako je taj čovek bio prepušten sam sebi, bez namirnica, buljina u pustinji.

Prorok je rekao da istinski tragalac mora da bude potpuno šupalj poput laute da bi proizveo umilnu muziku Gospode, Gospode.

Kada ta praznina počne da se puni koječim,

onaj ko svira na lauti odlaže je i uzima drugu.

Ne postoji ništa tananije i zanosnije od stvaranja te muzike.

Ostani prazan među tim prstima, tu gde se gde opija od nigde.

Taj čovek bio je ispražnjen, i suze potekoše.

Njegova uobičajena svojeglavost rastopila se u njima. To je slučaj sa mnogim tragaocima.

Jecaju dok se mole, a mirisni dim te jadikovke

diže se u nebo, te anđeli kažu: »Odazovi se

na ovu molitvu. Ovaj obožavalac ima samo tebe

i ništa drugo u šta bi se uzdao. Zašto prvo

odgovaraš na molitve onih manje odanih?«

Bog kaže:

»Odlažući dobročinstvo ja mu pomažem.

Nevolja ga je uhvatila za kosu i dovukla do mene.

Ako uklonim tu nevolju, on će se vratiti

nekom zaludnom provodu. Slušajte samo kako je vatren!

Taj razdirući krik je način na koji bi trebalo da živi.«

Slavuje stavljamo u krletke jer uživamo u njihovim pesmama.

Ko je ikada čuo za držanje vrane?

--------------------------------------------------------------------------------

Tako je ovaj čovek bez ičega, koji je sve nasledio

i proćerdao, nastavio da jadikuje: Gospode, Gospode!

Najzad je u snu začuo glas: »Tvoje blago se nalazi u Kairu. Otiđi tamo na to i to mesto i kopaj, i naći ćeš ono što ti treba.«

I tako je on krenuo na dugo putovanje,

a kada je ugledao tornjeve Kaira

osetio je kako ga obuzima nova smelost.

Ali Kairo je ogroman grad,

i pre no što je mogao da nađe naznačeno mesto

morao je da luta naokolo.

Nije imao para, naravno, pa je prosio

među građanstvom, ali se zastide što to radi

i odluči: »Izaći ću na ulice noću

i vikati poput noćnih prosjaka da bi mi ljudi

bacili novčiće na ulicu.«

Stid i dostojanstvo i glad

gurali su ga napred i nazad i u stranu!

Iznenada, uhapsila ga je noćna patrola.

Mnogo ljudi je u poslednje vreme

bilo noću opljačkano u Kairu, pa je kalif naložio policiji da svakog ko lunja kad padne mrak tretira kao lopova.

Ne sme se dozvoliti da izgrednici prođu nekažnjeno.

U suprotnom će zatrovati celo telo društva.

Odseci prst koji je ujela zmija! Ne budi saosećajan prema lupežima. Umesto toga pomisli na stradanje naroda. U to doba

pljačkaši su bili vešti i brojni!

Tako je noćna patrola ščepala čoveka.

»Čekajte!

Objasniću!«

»Govori.«

»Ja nisam kriminalac.

Ja sam novi u Kairu. Živim u Bagdadu.« Ispričao im je o svom snu i o zakopanom blagu,

i pričao je toliko uverljivo da je noćni policajac zaplakao. Miris istine uvek tako deluje. Čežnja može da obnovi isceliteljsku moć, i da orezivanjem pruži novi život osušenim granama. Energija čežnje je svemoćna!

Ima zadovoljstava koja obmanjuju i izdaju se za čežnju.

Hladnog su i divnog ukusa,

ali te samo ošamućuju i ometaju

u traganju. Ona kažu:

»Ublažiću ti patnju.

Uzmi me. Uzmi me!«

Beži od lažnih lekova

koji ti umanjuju snagu. Očuvaj je obilnom i mirišljavom.

Noćni policajac reče: »Jasno mi je da ti nisi lupež.

Dobar si čovek, ali pomalo i budala.

I ja sam jednom sanjao isto.

Rečeno mi je u snu

da me blago očekuje u Bagdadu,

zakopano u određenoj gradskoj četvrti

u toj i toj ulici.«

Naziv ulice koji je rekao beše naziv ulice u kojoj je ovaj čovek živeo!

»I glas u snu mi reče: ''I nalazi se u toj i toj kući.

Pođi tamo i uzmi ga!''«

Ništa ne sluteći,

precizno je opisao kuću

i naveo ime ovog čoveka!

»Ali ja nisam uradio ono

što mi je san rekao da uradim, a pogledaj sebe,

koji jesi, kako se potucaš po svetu, iznemogao,

i prosjačiš po ulicama!«

I tako je tragaocu sinulo,

mada to nije glasno rekao:

»Ono za čime žudim nalazi se u mojoj kući u Bagdadu!«

Obuzela ga je radost. Neprekidno je tiho slavio Boga.

Najzad reče: »Voda života je tu.

Ja je ispijam. Ali morao sam da pređem

ovako dugačak put da bih to doznao!« Muhamed Dzalaludin Rumi