Ovo je voda, ovo je voda,...

David Foster Wallace je 2005' održao interesantan govor* na ceremoniji dodele diploma na Kenyon koledžu. Govor započinje sledecom kratkom pričom:
--- Kroz vodu, jedan pored drugog plivaju dva mlada šarana i desi se da se mimoilaze sa starijim šaranom koji im je naišao u susret. Stari šaran je klimnuo i u prolazu im se obratio - "Dobro jutro momci. Kakva je voda?"... Mladi šarani produžavaju dalje i nakon nekog vremena jedan od njih pogleda drugoga i upita - "A šta je to kog vraga voda?"
Suština njegovog govora je bila da mlade ljude usmeri na to, kako da lakše klize kroz svakodnevne dosadne, kako on kaže - day in, day out situacije, kako da uspostave kontrolu nad svojim umom, kako da razumeju svrhu iskustava kroz koja prolaze i kako da ih iskoriste, te kako da sagledaju stvarnost iz šire perspektive i shavate konačno šta je to voda.



VR TERAPIJA... kao uvod možete samo malo da pogledate kako je odradjen ovaj spot (pustite muziku malo glasnije ako vam prija :) )

Tu za sada prekidamo priču o Dejvidu, pošto je upravo to početak i osnova ove moje priče - sagledavanje stvarnosti iz neke šire perspektive :D . Najbolje bi bilo da krenem od mog percipiranja stvarnosti. Mogu ga kratko nazvati - VR terapija. Već dugi niz godina razmišljam o tome, a prvi put sam ovde u blogu to spomenuo pre nešto više od 9 godina u tekstu Jedna Religija .
Dakle šta je to VR terapija? (VR - virtualna realnost) Kao što rekoh, u to vreme sam razmišljao o tome kako će jednoga dana verovatno postojati ordinacija u koju kada odete zbog nekog emotivnog, psihičkog, itd, isl problema, dobićete VR kacigu koju stavljte na glavu i onda prolazite kroz razne životne situacije.
---Situacije u mnogim slučajevima nisu ni najmanje prijatne, ali vi ste na terapiji zbog nekog problema - psihičke ili emotivne prirode i potpuno ste svesni da vam je baš takvo iskustvo potrebno da bi mogli da poradite na svojim emocijama i da kažem, generalno - unutrašnjoj energiji. Ne stavljate glavni fokus na samu radnju. Prvenstveno pratite šta se dešava unutar vas, kakve su vaše reakcije i kakve poteze treba da vučete (ili da ne vučete) u tom VR filmu. (uzgred - čuo sam skoro da su nedavno već počele u SAD da se primenjuju VR terapije).
---Dakle, ma kakva da je radnja filma koja se vrti ispred vas, svesni ste da je istu režirao neki inteligentni um i da bas sve što se odvija u scenariju ima neku tačno odredjenu svrhu.
U kakvoj je to vezi sa mojim shvatanjem stvarnosti?
Ja ovu stvarnost doživljavam upravo tako - kao VR film (terapiju) koju je izrežirao (baš sve, do poslednjeg detalja) inteligentni um (mnogi će ga nazvati Bog). Ako prihvatiš takav stav, u tvojoj podsvesti permanentno će se kao podsetnik vrteti informacija:"ovo je VR film (koji je režirao Bog!), ovo je VR film (koji je režirao Bog!),..". Sa takvim stavom, malo po malo tvoja pažnja i ponašanje u ovoj "realnoj" realnosti će sve više i više biti nalik onome kako bi se ponašao na nekoj VR terapiji.
U osnovi ove ideje, i jedna i druga stvarnost su virtualne, samo nam je malo teže da to i osvestimo :)



DJOVANI....
Jedna od stvari koju teško možemo da shvatimo u ovoj "realnoj" realnosti i gde pravimo veliku grešku je to što smo ubedjeni da nivo naše unutrašnje energije mora biti uparen (upravno srazmeran) sa spoljnim iskustvom (filmom koji se vrti ispred nas). Ako me je nešto (spolja) drmnulo, ja obavezno moram (unutra) da potonem. I to je nešto što se prihvata po defaultu. Na VR terapiji daleko lakše skapiraš, da bez obzira što nemaš direktan uticaj na radnju filma, imaš mogucnost kontrole nad svojim reakcijama i svojim emocijama. Pojedinim duhovnim tragaocima je to već potpuno jasno. Kod nekih se pak dogodi spontani uvid i desi se obrnuto srazmerna reakcija unutarnje energije u odnosu na spoljnju promenu.
Djovani, moj dobri kolega iz Žutog taksija (294) mi je sada na pameti dok pričam o ovome. Njegova životna priča (deo) ide ovako: Jedan je od mnogih privatnih preduzetnika koji vuku dug prema državi i stoga je ušao u petogodišnji reprogram. U trenutku kada je doživeo nezgodu i auto mu je već bio dotrajao a o zameni za nešto noviji/bolji nije mogao ni da sanja. I onda jedne subota pre podne ispred pijace do koje je krenuo sa suprugom, na nekih 10 m od njega padne jedna baka. Djovani instiktivno odmah potrči ka njoj da joj pomogne, ali se saplete, padne nezgodno baš na ivičnjak i polomi kuk. Potrebna je hitna operacija, ali u bolnici vide da mu je krvna slika loša. Otkriju da ima hepatitis C. Da skratim maksimalno - vrlo brzo je bilo jasno da je veliko pitanje - da li će ikada moći da operiše kuk? Uspeo je da nabavi neki novi generički lek iz Indije i da se izleči od hepatitisa, ali čekajuci transplataciju jetre, organizam ipak nije izdržao i nakon 5 godina borbe Djovani nas je napustio :( .
Možda samo par nedelja nakon nezgode (kada su prognoze već bile potpuno jasne) sedim sa Djovanijem i vidim spokoj u njegovim očima. Ono što je ispričao, mi je u tom trenutku zazvučalo pomalo čudno. Ogromno breme koje je nosio na grudima, nakon nezgode je jednostavno otpustio. Ta nesreca, kao da mu je donela neko olakšanje. Svi ti stari "veliki" problemi su i dalje tu i uvecavaju se svaki dan. Dugovi se povećavaju, auto se troši. Pored njih sada je suočen sa nečim kudikamo ozbiljnijim. Uz to, sam kvalitet života mu je totalno srozan. Zbog nemogućnosti kretanja sada je sprečen i u tome da može da odlazi na Adu Medjicu gde je provodio svoje slobodno vreme. Shvatio je svoju situaciju i skapirao da na sve te probleme on više nema ama baš nikakvog uticaja, prihvatio je svoju karmu i jednostavno otpustio breme. Oni koji su ga vidjali tokom tih 5 godina mogu da potvrde to da je Djovani imao daleko viši nivo unutrašnje energije od većine nas zdravih koji stalno brinemo zbog nekih naših "velikih" problema.



ZNAK ODOZGO.... Djovaniju je bio zacrtan takav put. Rodjen je mozda petog - šestog dana Usudovog cikluca. Ali čak i oni srećnici koji su rodjeni prvog dana, s vremena na vreme dobiju neki znak odozgo.
Ceo tvoj život može da se kreće uzlaznom linijom. Iz dana u dan sve više napreduješ :D . Uspeo si da se popneš do samog vrha i iz te pozicije, odozgo gledaš na ceo svet ispod sebe. I onda jednom prilikom, zamahneš reketom i lopticom pogodiš linijskog sudiju u grlo. Zbog čiste gluposti gubiš neki novac - vec osvojenih 250 000 i jos potencijalnih 3 miliona dolara. Ali bitnije od novca ti je prilika da se izdigneš još malo, na jos veće visine.
U tom trenutku možete da puknete, bukvalno da eksplodirate unutra I danima da se jedete zbog tog nemilog "slučajnog" dogadjaja. Ili pak, ako ste stvorili tu neku širu I jasniju sliku stvarmosti kroz koju prolazite, ...samo da pogledate unutra ili gore visoko, kako to već Nole čini, nasmešite mu se I zahvalite na poruci koju vam je poslao.



NE PITAJTE ... Tako započinje jedna od najčuvenijih rečenica na ovoj planeti, a nastavlja se -...šta vaša zemlja može da uradi za vas - pitajte šta vi možete da uradite za nju. Izgovorio je Dzon F. Kenedi, a kako se kasnije ispostavilo, zapravo je pozajmio od svog profesora koji ju je često koristio u nekom sasvim drugom kontekstu. Ja bi je pak preformulisao u jedan još bitniji savet: Nikada se ne opterećuj isuviše sa tim šta možeš i šta ćeš na kraju uspeti da uradiš u VR filmu kroz koji prolaziš. Usmeri pažnju više na to kakav će trag tvoje delanje (ili ne delanje!) ostaviti na tvoju dušu.
Pre par dana sam ponukan ne baš ružicastim pretpostavkama o budućnosti taxi preduzetništva ispisao više postova u nekim grupama na netu. Videvši to supruga me upita - pa zar ti ne shvataš da sâm baš ništa ne možeš promeniti i da li ti je uopšte jasno šta sa tim želiš da postigneš? O da, shvatam da ja sâm teško da mogu nešto da pomerim i potpuno mi je jasno šta želim da postignem. Sve što želim je to da sutra mogu da se osecam kao čovek, a ne kao govno zbog toga što sam se iz ne znam ti kog razloga uzdrzavao da iznesem svoja razmišljanja o tome. E to što želim da postignem, postigao sam već u onom deliću sekunde kada sam kliknuo na Enter i poslao poruke u etar.
Za neki dan - 18 oktobra će biti 23 godine kako je svirepo u centru Beograda ubijen Dušan Jovanović(14g.) od strane sinheads-a. To je nešto što nikada ne smemo da zaboravimo. Kao nastavak ovog predhodnog što sam rekao, pokušaj sada da zamisliš sledeću scenu kroz koju prolaziš u sklopu VR terapije ili u ovoj realnosti. Gledaš kako skinsi na ulici šutiraju dečaka. Osim tebe i njih u ulici više nikog nema. Šanse da ih savladaš su 1:1000 , samo rizikuješ da i tebi cokulama izlome rebra. Sa jedne strane u spoljnom svetu (filmu) ništa nećeš uspeti da promeniš (nečeš pomoći dečaku), a sa druge pred sobom imas izbor - da li ćeš se do kraja svog života osećati kao čovek ili kao govno. Šta ćeš izabrati?



AYAHUASKA....Jos samo par reči o iskustvu koje sam imao pre i tokom Aya ceremonije i onda možemo da izvučemo neki zaključak :) ..... Jutro pre odlaska na ceremoniju sam otišao u prirodu da trčim. Želeo sam naime baš da vidim da li mogu da istrčim mojih 6 km nakon 7 dana veganske ishrane (sastavni deo priprema za ceremoniju). Negde na pola puta odjednom shvatim da ja uglavnom gledam u zemlju dok trčim (verovatno zbog toga što sam jednom prilikom tu zbog neke rupe uganuo nogu i pao). Medjutim u tom trenutku sam se zapitao - Zbog čega gledaš dole ispred sebe u crnu zemlju (trčim zemljanim kolskim putem), digni glavu, pogledaj u daljinu i u širinu, upijaj energiju iz prirode i to će ti dati i snagu za trčanje....... Tokom same ceremonije u jednom trenutku glas (to definitivno nije bila moja misao nego glas koji sam čuo sa strane!) mi kaže: "To što si jutros pomislio u vezi trčanja, to ti vazi i za život. Digni pogled sa tih crnih informacija koje su ti servirane ispred nosa. Pogledaj u daljinu i u širinu i to će ti dati snagu da lakše kliziš kroz život"






ZAKLJUČAK :)
3 godine nakon što je održao pomenuti govor David Foster Wallace je izvršio samoubistvo u svojoj 46 godini života :( .
Da li nije pogledao dovoljno visoko i široko ili mu je bila takva karma, ko će to znati... U celoj ovoj priči ja sada ne pokušavam da vam uvalim ovde ni moju ni Dejvidovu ni bilo čiju percepciju stvarnosti. Osnovna poruka je da, kao što je malopre rečeno, treba malo skrenuti pažnju sa radnje filma i informacija koje vam se serviraju (korona dešavanja, 5G, chemtrails, iluminati,...), usmeriti je više ka unutra, ka tome šta se dešava unutar tebe i pokušati da pojmiš šta je sa druge strane, šta je ono što se jasno ne vidi, te da formiraš vlastitu širu sliku stvarnosti. To do čega si došao držiš stalno na umu. U pitanju je stvarnost koja je nedostupna nasim čulima. Tu je, ali se ne vidi, te stoga stalno moramo da se podsećamo
- Ovo je voda
- Ovo je voda
- Ovo je voda
..................


U svakom slučaju Dejvidov govor* je vrlo inspirativan pa možete da ga preslušate
*Magazin Time ga je rangirao medju najboljim commencement govorima izrečenim ikada u SAD.