Čuli ste verovatno da su antropolozi u nekim potpuno izolovanim zajednicama uočili da pripadnici nekih plemena uopšte nisu patili od depresije. U njihovom jeziku nije ni postojala reč koja bi opisala takvo stanje. Ukoliko bi pak postali deo ovog savremenog drustva, njihovi članovi bi se brzo odali alkoholu i padali u depresiju. Primeri Severno Američkih Indijanaca i Aboridžina to najbolje potvrdjuju. Toliko o "naprednoj" civilizacii
Znači neki tamo (možda) Bušmani nemaju ni predstave o tome šta je to, a mi pored svih ovih blagodeti i napredne medicine ne znamo kako da se izborimo sa depresijom! I to ne da ne možemo da je savladamo, depresija je u savremenom društvu uzela takvog maha da već preti da će uzeti razmere globalne pandemije...
-----------------------------------------------
---------------------------------------------
Sve je počelo kao slučajno, a zapravo potpuno je jasno da slučajnost ne postoji. Prvo je Zorica u viber grupi postavila interesantnu priču o vozu i životnom putu. Meni odmah padne na pamet sjajan nastup Bill Hicksa - It's Just A Ride, i ja ga prilepim ispod. Potom odem do TVa. Retko ga gledam, ali kada se to desi uglavnom uključim BBC World pošto tamo mogu da nadjem neke teme koje mi privuku pažnju. Bacim pogled i vidim da u tom trenutku ide emisija: Depresija i ja (Depression and Me).
- WAU čoveče, pa ovo je baš interesantno!
Da krenem od toga da u mom životu nisam imao nekih ozbiljnijih problema sa depresijom ali, ako pričamo o depresiji zapravo pričamo o umu a to je upravo ono što meni privlači posebnu pažnju - razmišljanja o ljudskom umu.
Pomenuti klip (It's Just A Ride) je pak priča o poimanju stvarnosti, a to opet ima direktnu vezu sa osecanjem depresije.
Zadržimo se sada na ovoj emisiji. Ako imate opciju gledanja starijeg programa imate fore do 28/29tog marta, a sigurno će je pustati i u nekom narednom periodu.
Neću mnogo pričati o samoj emisiji, ali bi u startu napomenuo nešto na šta većina gledalaca verovatno nije obratila pažnju, a to je - ko priča o svom problemu sa depresijom ?
U ovom slučaju to je Alastair Campbell. Moglo bi puno ovde da se piše o njegovom životu i ako vas to više zanima najbolje je da izadjete na wiki. Ja ću samo reći da je bio uspešan novinar i kasnije savetnik mnogih poznatih političara, izmedju ostalih i Tony Blair-a. Po njegovim rečima, nije imao baš nikakve traume u mladosti, ima sjajnu porodicu i postigao je velike uspehe u svemu sa čime se bavio.
Sam Blair je Campbell-a opisivao kao genija. U svakom slučaju Campbell je natprosečno inteligentna osoba, pa ipak pati od depresije i to ozbiljne depresije.Vise od 30 godina on je na antidepresivima - svaki božji dan! Ali i pored tih, nazovi lekova, on redovno prolazi kroz napade depresije!
Kako to da se inteligentan čovek, koji je u zivotu postigao sve što može da se postigne, iako nema nikakvog racionalnog osnova za depresiju, leči od iste vec 30 godina i još nije pronašao rešenje za svoj problem? Da li to onda znači da rešenja uopste i nema ?
DEPRESIJA I PSIHODELICI
Negde u drugom delu emisije Campbell se dotakao nečega što se zove duboka terapija i sastoji se od jedne jedine veoma intenzivne seanse. Opet, ta terapija uključuje nešto prema čemu on ima baš veliku averziju, a to su - psihodelici. Konkretno - psilocibin, osnovni sastojak magičnih pečuraka.
Od Campbella smo čuli da je na Londonskom univerzitetu sprovedena studija u kojoj su dvadesetorici pacijenata koji su patili od hronične depresije, dali jednu dozu psilocibina. Rezultati su bili fascinantni.
Sama seansa nije prijatna. Jedan od učesnika te studije je rekao da se tokom seanse susreo sa svojim demonima, ali je shvatio da te stvari uopšte nisu tako strašne kao što je mislio. Nakon seanse puna tri meseca je bio potpuno oslobodjen od depresije i nije pio antidepresive. Kod ostalih učesnika rezultati su bili slični.
Campbell još nije probao taj metod, ali ko zna, možda se jednog dana i odluči...
---------------------------------------------------
Johns Hopkins je najstariji istraživacki univerzitet u SAD i oni su na tom polju otišli najdalje. Prvo su odradili studiju u kojoj su ljudima obolelim od kancera dali jednu dozu psilocibina. Rezultati su bili fantastični. Već u tom istraživanju je odmah bilo jasno uočljivo da su se kod tih pacijenata anksioznost i depresija skoro potpuno izgubili. Nešto više o toj studiji možete da pročitate ovde
U naslovu piše sledece (moj prevod): Nova studija je upravo otkrila da psihodelici pomažu ljudima koji su teško oboleli od kancera i da bi to mogao biti novi čudesan lek u psihijatriji - to je nešto što ne bi smeli da ignorišemo!
Aktivni sastojak magičnih pečuraka je dat ljudima obolelim od kancera: 80% je imalo trenutno smanjenje anksioznosti i depresije i to je trajalo 6 meseci i duže. (a sada posebno obratite pažnju na nastavak!) "MI MISLIMO DA JE TO ZBOG TOGA ŠTO PSIHODELICI MOGU DA PROMENE UKORENJENE NAČINE RAZMIŠLJANJA, NEŠTO ŠTO LJUDI INAČE NE BI BILI U STANJU SAMI DA POSTIGNU".. (zapamtite tu rečenicu)
Nakon studije koja je odradjena sa ljudima obolelim od kancera na J. Hopkins su nedavno sproveli jos jednu studiju u kojoj su učesnici bili ljudi koji pate od teškog oblika depresije. Psilocibin je i kod njih imao trenutne i dugoročne efekte. Većina tih ljudi je pozitivno dejstvo osećala i do godinu dana. O tome možete pročitati ovde
U ČEMU JE ONDA KVAKA?
Imamo sada sledecu situaciju: Ljudima koji imaju ozbiljnih problema sa depresijom prepisuju se pilule - antidepresivi. Piju ih svakodnevno, iz dana u dan, mnogi sve do kraja života. Sa druge strane imamo već naučne dokaze da samo jedan tretman (eventualno dva) sa psilocibinom, osobu može potpuno da oslobodi od depresije i anksioznosti (u slučaju obolelih od kancera - straha od smrti) čak i do godinu dana.
Shamani širom planete već stotinama godina uz pomoć psihodelika pomažu ljudima u rešavanju njihovih problema. U Rusiji su to magične pečurke, Afrci Iboga, Meksiku Pejotl, Juznoj americi Ayahuaska i pečurke,...
I onda se normalno nameće logično pitanje: zbog čega se forsiraju antidepresivi, a psihodelici su (u tretmanu lečenja!) zabranjeni ? Nekome kao da ide u prilog, ne da izlece ljude od depresije, nego samo da im produzavaju simptome...
Kao odgovor, najbolje je da parafraziram Terence McKennu - Psihodelici su ilegalni ne zbog toga što je brižna vlast zabrinuta da ćes možda skočiti sa vrha zgrade. Ilegalni su zbog toga što razgradjuju kulturološki uslovljene načine razmišljanja. ONI VAS OTVARAJU ZA MOGUĆNOST DA JE SVE ŠTO ZNATE, SVE ONO O ČEMU SU VAS UČILI (programirali) POGREŠNO.
Terence McKenna je to rekao još pre 50 ili više godina, a setite se koji su zaključci najnovije studije: "psihodelici pomazu ljudima koji su tesko oboleli od kancera (depresije)... ...mi mislimo da je to zbog toga sto psihodelici mogu da promene ukorenjene načine razmišljanja, nešto što ljudi inače ne bi bili u stanju sami da postignu"
Po svemu sudeći McKenna je bio potpuno u pravu
------------------------------------------
Da li ste ikada razmišljali o programima koji su duboko utisnuti u vas um - religija, nacija, patriotizam,... ?
Ne, ja sada nikako ne mogu sa vama da pričam o tome, ne bismo se uopšte razumeli, ali eto možemo da pričamo o Mogliju.
Sećate li se Knjige O Dzungli - priča o dečaku koga su odgajili orangutani i u ovu civilizaciju je kročio već kao zrela osoba. U njegovom umu nije postojala nikakva pretstava o religiji, o pripadnosti nekoj naciji i sl. Sve ljude oko sebe je gledao na potpuno isti način.
Ukoliko bi se sada ovde medju nama pojavio samo jedan takav Mogli, to uopšte ne bi bio problem, ali samo pokušajte da zamislite šta bi se dogodilo ako bi se medju nama pojavilo na hiljade i hiljade Moglija i hiljade i hiljade Moglica, šta bi se onda desilo ?
Kako bi reagovali svi oni koji nam trenutno kroje sudbine? Bili bi u šoku i to velikom. U startu verovatno ne bi znali šta da rade, a onda pretpostavljam da bi uradili sledeće - Za neko instant nametanje nacionalnog osećaja i ne bi imali vremena. Pretpostavljam da bi one sa smedjim očima gledali da ubede kako plavooki za njih pretstavljaju ozbiljnu pretnju i da pod hitno moraju da preduzmu neke mere kako bi se zaštitili. Normalno, odmah bi im ponudili i oružje. Plavooke ne bi uopšte morali mnogo da ubedjuju da preduzmu slične mere, vec bi i sami videli da se smedjooki naoružavaju. Oružje je tu, strah je tu i sada je potrebna još samo jedna varnica pa da smedjooki i plavooki krenu da se mlate izmedju sebe.
Zvuči li vam ovo poznato ?
Znači, ukoliko bi psihodelici bili legalizovani, postoji velika mogućnost da bi imali velki br Moglija i Moglica, a vlastima se to nikako ne bi svidelo . Vlast u rukama vec ima sjajna sredstva za manipulaciju - duboko ugradjene programe religijske i nacionalne pripadnosti. Ako bi se sada najednom pojavile jedinke koje nemaju ugradjene te programe u glavi, to bi im onda predstavljalo baš, baš veliki problem.
MOJE ISKUSTVO SA PSIHODELICIMA
Verovatno da vam nakon svega sto ste pročitali delujem kao Mogli, kao neko ko je upravo došao iz džungle. Pretpostavljate i da sam imao neka iskustva sa psihodelicima. Tu ste u pravu.
2015te nakon što sam čitao o studiji odradjenoj na J H univerzitetu (sa ljudima obolelim od kancera) i sam sam se odlučio da uzmem magične pečurke u svojoj pedesetpetoj godini života. Možete da pretpostavite i zbog čega sam se za to odlučio
9,5 meseci nakon toga ponovo sam uzeo pečurke i to na potpuno isti način kako je odradjeno u pomenutoj studiji. 7 meseci nakon toga bio sam i na Ayahuaska ceremoniji (septembar 2016) i to su sva moja iskustva sa psihodelicima. Od pečurki i Ayahuaske sam dobio sve informacije koje su mi bile potrebne i spustio sam slušalicu. Uopsšte ne kažem da više nikada neću da posegnem za takvim iskustvom, ali samo ako budem imao neku veliku nedoumicu, odnosno potrebu za nekom informacijom.
Ako vas to zanima, možete da pročitate o mojim iskustvima i svim porukama koje sam dobio od Ayahuaske i pečuraka: magicne pecurke ; Ayahuaska
Bill Hicks
JUST A RIDE - ovo kada sam prvi put čuo, samo sam zanemeo. I prvo što sam pomislio bilo je - pa jbt kako je moguće da od jednog običnog komičara možes da čujes toliku mudrost koja je izgovorena u samo par rečenica. Kasnije kada sam saznao da je Hicks i sam imao iskustva sa psihodelicima, odmah mi je bilo jasno odakle je pokupio svu tu mudrost.
Ali glavna stvar i suština je u tome da vam psihodelici uopšte nisu ni potrebni... ... ukoliko uspete stvarnost da sagledate iz malo šire perspektive. Meditacija je sjajna stvar - pokušajte da sagledate sve programe koje vam je ova civilizacija uklesala duboko u um. Osvestite i to da su svi ti programi savrseno sredstvo za manipulaciju. Ne dozvolite da vam iko preko tih programa u srce usadi mrznju i strah, jer kako to Bill Hicks kaže - sve se na kraju svodi na izbor izmedju ljubavi i straha.
"Gledajući očima straha, ti ćes poželeti da staviš jače katance na vrata, da kupiš oružje i odvojiš se od ostatka sveta. Nasuprot tome, gledajući očima ljubavi, VIDEĆEŠ SVE NAS KAO JEDNO !"
Mnogo toga je rekao u samo par minuta:
Ovo je samo vožnja ! "Hey, don't worry, don't be afraid, ever, because this is just a ride" (Hej, nemoj da brineš i nemoj nikada da se plašiš, jer ovo je samo vožnja"
Treba da si svesna/svestan da iza svega ovoga što vidimo oko sebe i što ocenjujemo kao "dobro" i "loše", iza svega stoji neki inteligentan um koji sve to baš tako režira. . Sve "dobro" i sve "loše" nam je iz nekog razloga potrebno u ovoj školi kroz koju prolazimo i zato je u nekoj konačnici zapravo sve dobro. To je jako važno da shvatite, zato sam ja i raširio onu Rumijevu misao preko mog FB zida
Нема коментара:
Постави коментар