Pre neka 4 meseca dobio sam informaciju da će se u Septembru u Beogradu održati Ayahuaska ceremonija. Čuo sam ranije za Novi Sad, ali ovo je prvi put da čujem da se tako nešto održava u Beogradu.
Vremenski razmak izmedju poslednjeg iskustva sa pečurkama i ovog bi bio samo 7 meseci, ali ovo mi je zvučalo kao prilika koja se ne propušta, a uz to sam imao i pitanje za Ayahuasku.
To prethodno iskustvo sa pečurkama mi je dalo potrebno samopouzdanje i ceremoniju sam čekao opušten i mentalno potpuno spreman. Postojala je samo, da kažem tako - zebnja oko jedne stvari - da li ću dobiti dovoljnu količinu napitka ?
Na umu su mi bile neke stvari - tri neuspela pokušaja uvodjenja u hipnotičku regresiju ( 3 različita hipnotizera u razmaku od 10 godina), sećanje iz mladosti na dogadjaj kada sam u nekom društvu pušio hašiš (koji nije imao apsolutno nikakav uticaj na moju svest) i poslednje iskustvo sa pečurkama gde sam tek sa 6g (trostruka doza) doživeo mistično iskustvo.
Svestan da mi moj racionalan analiticki um moze napraviti blokadu bojao sam se da ce mi kao nekom ko prvi put učestvuje na ceremoniji dati nedovoljnu kolicinu napitka.
Citajuci o ceremonijama koje se odvijaju u Juznoj Americi video sam da tamo nakon ispijanja, posle izvesnog vremena shaman ponudi dodatnu kolicinu onima koji osecaju potrebu za tim. Nisam bio siguran da ce to tako biti i ovde.
Nakon 7 dana priprema, posta i apstinencije stigao je i taj Septembarski dan.
Okupili smo se oko 18 h u dvoristu velike kuće u kojoj je ceremonija trebala da pocne oko 20:30
Ceremoniju vodi zena iz Slovenije (sa pomocnicima), koju cu zbog njenog iskustva koje je stekla u Juznoj Americi i sposobnosti, ubuduce zvati Shaman.
U 20:30 svi smo sedeli u krugu u prostoriji od nekih 80 kvadrata. Tako je nekako ispalo da sam ja bio prvi sa leve strane do Shamana i njenog pomocnika.
Prvo je krenulo kratko predstavljanje i iznosenje svojih iscekivanja - kakvu informaciju i promenu u zivotu ocekujemo od Ayahuaske. Na ceremoniju dolaze ljudi koji traze samo neke odgovore na duhovnom putu, kao i oni koji zele da rese blokade, da se oslobode zavisnosti ili da izlece bolesti.
Odgovor koji ćes dobiti mozda nece biti onaj koji si ocekivao - dobices odgovor koji Ayahuaska misli da ti je potreban.
Nakon toga krece ispijanje sa desna na levo, tako da sam ja bio poslednji. Od trinaestoro ucesnika nas cetvoro smo prvi put na ovakvoj ceremoniji. Pratim sta se desava i vidim da Shaman sve koji vec imaju iskustva pita da li zele jacu ili slabiju dozu, dok onima koji su prvi put sam odredjuje kolicinu.
Bez obzira na to, kada je dosao moj red zamolio sam da mi da jaču dozu.
Blago se nasmejala i rekla - "Ne treba žuriti".
Dok ispijam svoju dozu na umu mi je pitanje na koje zelim da dobijem odgovor. Pitanje je vezano za nesto sto me duze vreme muci, a u vezi odnosa izmedju moja dva sina, konkretno netrpeljivost koju stariji sin oseca prema mladjem. Zanima me sta je uzrok i da li bi ja mogao da uradim nesto u vezi sa tim.
Odlazim na svoje mesto i lezem na prostirku i vrecu.
Gasi se svetlo i potpuni je mrak posto su i prozori prekriveni platnom.
Prolazi vreme i vec cujem pocetne reakcije kod nekih ucesnika. Ukus Ayahuaske je, po svedocenju mnogih, nesto najgore sto su okusili u zivotu i povracanje je uobicajena reakcija.
Saman peva Ikaro pesme. Glas joj je bozanstven. Nakon vise od sat vremena pali priguseno svetlo i nekoliko ucesnika dolazi po drugu dozu. To sam cekao. Prilazim i kazem - dajte mi jaku dozu. Bez reci mi sipa casu do vrha i daje mi da ispijem. Odlazim i sedam na svoje mesto (nisam hteo da legnem plaseci se da ne zaspim).
Vreme prolazi, u mom umu se nista ne desava. Nakon nekih pola sata jedna devojka prilazi po verovatno drugu dozu. Koristim priliku, prilazim kazem - apsolutno nista mi se ne desava - i trazim trecu dozu.
Shaman sipa i govori mi da mi um pravi blokadu i da mogu da popijem i litar, ali dzaba zbog te blokade. Morao bi da probam da udjem u meditaciju i otpustim um.
Klimam glavom, ali sve-jedno uzimam i ispijam trecu casu 
Sedam na svoje mesto i slusam kako Ayahuaska "radi" kod ostalih ucesnika. Cuje se plac, jecaji, prigusen smeh. Ja 100% trezan.
Nakon kraceg vremena osetim nagon za povracanjem, ali um munjevito reaguje - povracanje ne dolazi u obzir !!! Dosao si ovde po informaciju i ima da iskoristis i poslednji molekul DMT-a, ne smes da povratis !! Nagon prolazi kao rukom odnesen.
U jednom trenutku primetim kako mi se približava jako priguseno crveno svetlo. Prva pomisao je da je to deo ceremonije i da je sigurno u pitanju neko od pomocnika. Medjutim svetlo dugo stoji tacno ispred mene. Razmisljam - da je deo ceremonije pomocnik se sigurno ne bi toliko zadrzao, vec bi produzio dalje u krug.
Dakle to je to, tebe sam čekao. Zurim u svetlo, čekam da se mozda pretvori u oko i govorim u sebi - zbog tebe sam dosao, uopste mi nije vazno da li si dobar ili zao duh, daj da čujem sta imas da mi kazes ?
Medjutim svetlo odlazi dalje. Moša . Ipak je bio pomoćnik.
. Ipak je bio pomoćnik.
Nakon nekog vremena počinje i kod mene da radi. Mogu da legnem, sada sigurno nema spavanja.
Krenulo je od nekih šarenih plasticnih oblika, likova. Zatim prekrasni fraktali. Posmatram ispocetka zadivljen, ali onda opet um uskače sa svojom pričom - Nisi došao ovde da se drogiraš i uzivaš u lepoti !! Dosao si po informaciju. Zajebi te fraktale !
I tako par puta. A onda u jednom trenutku neki glas, kao neki posmatrač iznad uma mi kaze - Ućutkaj taj um, to što vidiš, ti fraktali, to je tajna univerzuma. Samo posmatraj i dobićes informaciju.
Krecu razmišljanja o Bogu. Posmatrajući lepotu razmišljam kako sve sto postoji je Bog koji se igra sa samim sobom. I ova svest je svest boga.
Razmišljanja se krecu u raznim pravcima. Setim se jedne misli koja mi je pala na pamet tog jutra.
Ujutru sam otišao u prirodu da trčim. Želeo sam naime baš da vidim da li mogu da istrcim 6 km nakon 7 dana veganske ishrane. Negde u sred trčanja odjednom shvatim da ja uglavnom gledam u zemlju dok trcim. Verovatno zbog toga sto sam jednom tu zbog neke rupe uganuo nogu i pao. Medjutim u tom trenutku sam se zapitao - Zbog čega gledaš dole ispred sebe u crnu zemlju (trcim zemljanim kolskim putem), digni glavu, pogledaj u daljinu i u širinu, upijaj energiju iz prirode i to ce ti dati snagu za trcanje.
Dakle setim se te misli, a nesto mi kaze - To sto si jutros pomislio u vezi trcanja, to ti vazi i za život. Ne gledaj dole u sve te crne informacije - krize, ratovi, chem trailsi,... Pomeri paznju i fokus, pogledaj u daljinu i u širinu i to ce ti dati energiju da ides kroz zivot. I ako prosiris fokus i naucis da prepoznajes i protumacis znakove kao sto je bio taj od jutros, Ayahuaska ti nece ni biti potrebna.
Misli se krecu dalje u raznim pravcima. Pomislim na dalju rodjaku, koju sam prvi i jedini put video pre dve godine kada je imala vec 18 godina. Pre par dana sam cuo da je bolesna. Odjednom vizija razgranatog porodicnog stabla, kojeg vidim kao fraktal i bi mi jasno da smo ja i ta mlada rodjaka, bez obzira koliko daleko bili na tom stablu, deo istog fraktala. Pomislim da moram obavezno da je posetim narednih dana.
Vise puta dok sam posmatrao fraktale pitao sam se gde je odgovor na moje konkretno pitanje i da li cu ga dobiti ? U jednom trenutku dolazi trenutak istine. Iznenada.
Kada sam postavljao to pitanje na početku ceremonije, postavljao sam ga iz perspektive posmatrača, nekoga ko prica o problemu sa kojim nema bas nikakve veze.
Normalno da sam sebi 1000 puta postavio pitanje - da li sam ja mozda odgovoran ? Razmisljao sam, ali nisam mogao da vidim bas nikakvu gresku u onome sto sam činio. Svojoj deci sam pruzao ljubav i primer i to je to,.. ..od mene vise ne moze.
Sin mi je par puta u svojoj dvadesetpetoj rekao da se oseca staro i ponekad depresivno. Sada vec u dvadesetšestoj, bez posla, pa i profesije kojom bi se bavio, sa snom o odlasku u SAD, koji nekako izgleda sve dalje i dalje i ko zna šta još.
A sta sam ja radio ? Pricao kako su godine samo cifra i da covek moze da zivi zivot punim plucima i u sestoj, sedmoj, osmoj,.. deceniji i gledao da mu pokazem to na svom primeru. Foto albumi i price prikazuju lagan i opusten zivot pun uzivanja pocev od rane mladosti, pa na dalje kroz ceo zivot. Idealan zivot "idealnog" tate.
I onda u ceremoniji mi sve to najednom projuri kroz glavu. To da detetu nije ptreban idealan, vec iskren roditelj otvorenog srca. I to da ja nikada nisam sa svojim detetom razgovarao o krizama kroz koje sam i sam prolazio i da sam u dvadesetoj godini isao na grupne terapije.
I da mladoj osobi koja je u tom dobu na nekom, odnosno na mnogo raskršća takva slika moze pre da predstavlja opterecenje, no podsticaj. A to, možda i potsvesno opterecenje, moze da proizvede negativnu emociju koju nemajuci racionalnog osnova da usmeri prema onom ko ju je uzrokovao, moze da usmeri na neku drugu stranu.
Bože kako mi je žao, o kako mi je žao !! Zbog mog slepila i zbog patnje koje sam prouzrokovao mojoj porodici. Suze i jecaji.
U tom trenutku na um mi dodje jedna rec - Ho'oponopono, nesto o čemu sam čitao jos pre desetak godina.
Ho'oponopono je Havajska tehnika koja obuhvata dve stvari:
1. prihvatanje odgovornosti za sve sto se dešava oko nas
2. Čišćenje uz pomoć četri izjave: Žao mi je; Hvala ti; Volim te; Oprosti mi molim te.
Močne reci koje treba ponavljati stalno kao molitvu, mantru. Kako mi je to najednom dobilo smisao.
Lepo kažu da Ayahuaska pruža informaciju koja ti je u tom trenutku potrebna.
Roditelj sam skoro 27 g i svo vreme zivim sa nekom slikom (ruzicastom) o tome kakav sam roditelj, ubedjen da je ta slika objektivna. Kakva greska ! Jedino, ali jedino deca mogu da daju ocenu o tome kakav je roditelj i to im se pravo mora jasno, nedvosmisleno i bezuslovno dati.
Bez obzira na nacin razmisljanja i razloge, njihova ocena je jedino validna. Sam bog zna da deca "idealnih" roditelja (za koje ceo svet misli da su idealni osim njih) nose najvece breme i da je njihova patnja veca od patnje dece, da kažem loših roditelja.
Decu treba potsticti da taj sud iznesu. Da bi izneli moraju da otvore srce, a da bi to uradili moramo mi prvo da otvorimo svoje.
Vec je pocelo da svice kada sam zaspao na kratko.
Oko 9 sharing - iznosenje licnih iskustava, a zatim oprostajna rec shamana - poruka da nam je sada preostalo da uvide do kojih smo dosli pretočimo i integrišemo u svakodnevni život, što je treći i najvažniji deo celog procesa.
DMT
DMT molekul se nalazi u prirodi izmedju ostalog i u nasem organizmu - u hipofizi. Odatle se izluci samo u izuzetno retkim situacijama kao sto je bliska susret sa smrcu i tada se u delicu sekunde prosiri svest, vidi ceo zivot i sve sagleda jasno kao na dlanu.
Dobar primer za delovanje DMT-a je ovaj citat koji se vrti na netu:
"Istog trenutka shvatio sam da je sve u zivotu za sta sam mislio da je neresivo, potpuno resivo. Sve osim ovog skoka." Ken Baldwin (preziveo nakon pokusaja samoubistva sa Golden Gate mosta).
Znaci ne skacite sa mosta, ima bezbednijih metoda da se dodje do spoznaje :)
I sad se logicno namece pitanje - ako je to nesto sto se vec nalazi u nasem organizmu i ako jedna sesija moze da zameni 10 godina psihoanalize, zbog cega je zabranjeno i zasto se ne koristi za opstu dobrobit ?
Odgovor na to pitanje znamo, ali malo sta cinimo na tome da se nesto promeni. Izmedju ostalog i zbog toga pisem javno o ovoj temi.
Ayahuaska / pecurke, odnosno DMT / psilocibin
Nekako mi se nameće da uporedim moje drugo iskustvo sa pečurkama (doza od 6g) i ovo sa Ayahuaskom ( 3+ doza, posto je druga casa bila puna do vrha)
Ono sto je bilo potpuno isto, to su vizije fraktala. Sa pečurkama je iskustvo bilo mnogo dublje. Imam utisak da sam stigao do onog jezgra o kojem je pričao Nikola Tesla, ali tu svekoliku spoznaju je nemoguće poneti nazad sa sobom. Jedina stvar koju sam potpuno jasno sačuvao bilo je to mistično iskustvo odvajanja od ega i spajanje sa božanskim.
Ona razmišljanja o bogu pod dejstvom Ayahuaske su imam utisak bila upravo to , razmišljanja na nivou uma.
Opet, s druge strane, pod dejstvom Ayahuaske iskustvo je, da kažem puno svesnije. U stanju ste da svesno odradjujete zadatke i ono što otkrijete da sačuvate i prenesete u ovaj nivo svesti. Zbog toga kazu da Ayahuaska i Iboga sa jednom sesijom mogu da zamene 10 godina psihoanalize.
CEREMONIJE
O Ayahuaski ima vec jako puno informacija na netu (osnovne informacije su iznete u video prilogu ispod ovog teksta), pa bi rekao jos samo nesto o ceremonijama. One se mogu dosta razlikovati.
Cuo sam od ljudi da je na ceremonijama na kojima su ucestvovali, pored prisutnog svetla bilo dozvoljeno setanje ucesnika, te da su neki cak i igrali uz muziku.
Na ceremoniji na kojoj sam ja ucestvovao bio je, kao sto sam vec rekao, potpuni mrkli mrak. Ucesnici su ustajali samo radi odlaska do toaleta i tada su mogli da traze pomoc pomocnika, ukoliko se ne snalaze u prostoru.
Shaman je pevala Ikaro pesme, koristila je razne gongove i pustala muziku preko zvucnika. Sve sami nezni umilni zvuci. Nije bilo bubnjeva, ni nikakvih invazivnih tonova.
Ucesnicima je receno da se, koliko je to moguce, potrude da ne ometaju procese ostalih ucesnika u prostoriji. Shaman je u jednom trenutku skrenula paznju gospodinu koji se izuzetno dugo kikotao - to smo normalno saznali tek ujutro na sharingu.
Sve je savrseno organizovano za putovanje unutra i odradjivanje procesa. Ocena za setting - 10+
Нема коментара:
Постави коментар