Ostrvo

  
   Strah polako popušta, briga raste. Korone se manje plašimo ali nas brine šta će biti sa svetskom ekonomijom, šta li nas čeka ?

   Ali ostavimo sada to pitanje o budućnosti I hajde da probamo da zamislimo sledeću situaciju: Kruzer kojim ste plovili doživeo je brodolom. Negde u sred Pacifika nasukao se na ostrvo velične, hajde da kažemo kao pola Tasosa. Vi ste medju par stotina preživelih I znate (nije vazno zbog čega I kako to znate) da ćete do kraja života živeti u toj zajednici, potpuno odsečeni od ostatka sveta. Osnovno pitanje je – kako ćete gledati da uredite život na tom ostrvu ?
  Da li ćete potsticati razvoj ekonomije, proizvodnju I potrošnju, hoćete li juriti I ubijati redom sve životinje na ostrvu ? Nakon prve kolibe koju ste sagradili, hoćete li odmah seći sledeća stabla da napravite još veću kolibu ? Hoćete li život organizovati tako da baš svi odrasli stanovnici tog ostrva budu stalno uposleni u nekoj proizvodnji ?  Ili ćete nakon što ste sagradili svoju kolibicu I uz to možda neki kanu ili malu jedrilicu za vas I vašu porodicu, raditi samo onoliko koliko vam je potrebno da obezbedite namirnice I osnovne potrepštine vodeći računa da svojim aktivnostima ne poremetite ravnotežu na ostrvu ? 

  Pri tom – život bi vam bio usporen i opušten, od prilike kao u proteklih par nedelja.  

---------------------------------------------------------------------------------------

  Gledate sci-fi film o nekoj naprednoj civilizaciji sa udaljene planete. Civilizacija je veoma razvijena, daleko više od ove naše ali je život organizovan tako da baš svaka jedinka mora non stop nesto da radi do poslednjeg dana svog života. U jednom trenutku oni ipak odluče da uzmu day off I zbog te odluke ceo sistem ode u pi*** lepu materinu.
  Iz pozicije gledaoca tako nešto bi vam izgledalo smešno i tako reci suludo

-------------------------------------------------------------------------------------------- 

 
 A sada pomislite ako bi pak u ovom trenutku na nasu planetu zaista došao vanzemaljac iz neke veoma napredne civilizacije, šta bi video i kakvu bi predstavu mogao da ima o nama ? Pogledajte na tren ovu civilizaciju iz njegove perspektive:

 On pogleda malo unazad i vidi najinteligentnije jedinke kako svojim ponašanjem upropaštavaju svoje malo ostrvo u ovom univerzumu. Sticajem nekih okolnosti te jedinke uzmu 100 day off odmor i tokom tog odmora jasno vide kako je planeta naprosto živnula od kako su usporili svoje sulude aktivnosti.  Uskoro ističe 100 day off period, a oni umesto da izvuku iz cele te priče neki pozitivan zakljucak, poruku koja im se sama nameće, oni padaju u depresiju zbog toga što neće moći dovoljno brzo ponovo da zalaufaju svoju suludu mašinu i plaše se da će zbog toga gladovati.
  Pri tom !!! – nisu doživeli novi potop biblijskih razmera, niti ih je zveknuo i razvalio džinovski meteor iz nebeskih visina. Oni imaju baš svu netaknutu tehnologiju koju su imali i pre tog odmora, a samo ostrvo je sada čak još i u boljem stanju ! Po nekoj logici moglo bi se reći da su sada još i u boljoj poziciji - planeta im je živnula, a oni imaju priliku da iz svega ovoga izvuku neke za njih korisne zakljucke.
  

 Da su ranije usvojili i primenili UBI (unconditional basic income) koncept ili neko još inteligentnije rešenje, sada bi i dalje kulirali i samo se po potrebi uključivali u neki vid proizvodnje/delatnosti.

 Da bi došli do tog inteligentnog rešenja oni bi kao prvo trebali da podignu pogled sa displeja svojih uredjaja i raznoraznih gadzeta koji su im izgleda dati samo da bi im isklučili zdrav razum. Ukoliko ga uključe i počnu malo da razmišljaju, sigurno će doći do pravog resenja.

  Apsolutno je jasno kao beli dan da bi primena UBI ili nekog još inteligentnijeg koncepta bila blagotvorna i za same jedinke i za planetu. Sam UBI je čak bio i na referendumu u Švajcarskoj. Velikom većinom glasova je odbijen. Umesto da razmišljaju o nekom još boljem rešenju oni samo traže mane ponudjenoj ideji. Drže se mišljenja koje je nametnuo ovaj bolestan sistem da svako mora radom da opravda svoje pravo na postojanje (bas kao u onom sci-fi filmu)

    Ne sećam se sada tacno ko je to rekao, Orwell ili Aldous Huksley : Najveće dostignuće sistema će biti to što će svoje podanike uspeti da ubedi da je normalno ono sto je u suštini potpuno abnormalno. Izgleda da je podanicima potrebno prvo jedno ozbiljno dekondicioniranje. 

 ------------------------------------------------------------------------------------------

   "But it doesn't matter, because it's just a ride" :)  B. Hicks

  Dakle u suštini, sama radnja ovog V R filma koji gledamo i u kome učestvujemo i nije presudno važna. Kada smo već tu, logično je i da se uključimo u radnju. Ukoliko pak dešavanja postanu za nas, što bi rekli - overwhelming, treba da obratimo pažnju prvenstveno na dve stvari:

   1 Da imamo stalnu svest da je radnju V R filma u kome učestvujemo zaista kreirao inteligentan um (oni religiozni će ga nazvati - Bog)

   2 U trenutku kada sama radnja počinje da biva opterećujuća, fokus sa spoljnih dešavanja treba prebaciti na ono unutar nas, na našu unutrašnju energiju pošto jedino nad tim možemo da imamo  moć.

   Na početku teksta sam spomenuo strah i brigu. To je ono što se nalazi unutar nas i nad čim mozemo da imamo 100% kontrolu.

  Znači ma šta se dešavalo uopšte nema potrebe za strahom i brigom. Umesto toga  razmišljajte o entuzijazmu, kako ćete ga u postojećim uslovima podići kod sebe i svojih bližnjih. Što su teži uslovi to je veći izazov. Setite se samo filma "La vita è bella".

   A život na našem ostrvu zaista može da bude lep ukoliko se malo potrudimo. Zavisi samo od nas. Za početak, pokušajte to i da zamislite 😊