Pre nedelju dana doživeo sam stresnu situaciju prilikom isplovljavanja iz marine. Nakon toga aktivirao sam nešto što sam odradio na brodu mimo plana pa sad reših da opišem tu I jos neke izmene koje sam odradio tokom I nakon završetka gradnje
Da krenemo od pomenutog dogadjaja - Prilikom izlaska iz marine prebacivši komandu za hod unazad, brod se umesto uobičajenih 20 - 30 zaneo na stranu preko 60° i krenuo pravo na Gocin brod. Ništa strašno, obzirom da sam se kretao polako treba samo da skroz smotam kormilo, dam mu fast forward i ispravim brod. Jest šipak. Brod je počeo da reaguje sa zakašnjenjem od nekih 10 sekundi, mal falilo da kresnem Gocu :)
Odmah mi je bilo jasno da se nešto namotalo oko propelera. Izvučem se nekako iz marine, otplovim tamo gde nikome neću smetati i krenem napred - nazad, napred - nazad, xxx puta. Stvari su se za nijansu popravile ali bilo je jasno, ma šta da se nakačilo da neću moći tako lako da ga se otresem.
Preostale su mi dve mogućnosti.
Prva je da se zaroni do propelera. Dunav je još ladnjikav ali i to ne bi bio problem pošto na brodu imam ronilačko odelo predvidjeno za dosta niže temperature. Problem je to što je meni nakon kobnog pada sa bicikla pre dve godine i operacije uva, ronjenje najstrožije zabranjeno do kraja života :(
Sledeća opcija je da 14 godina nakon što sam spustio brod, prvi put iskoristim otvor za pristup propeleru iz krmene kabine.
Dok je brod još bio u gradnji jedan poznanik mi je ispričao koliko se namučio u Grčkoj nakon što mu je propeler zahvatio i smotao bas podugacak najlonski kanap. Smotao ga i kako kaže, stopio u jednu veliku grudvu. Čovek se skoro ceo dan mučio, ali pošto je video da ne može da se izbori sa tim, na kraju je angažovao profesionalnog ronioca.
Ja tada prelomih da uradim nešto što je moglo da se vidi samo na daleko ozbiljnijim plovilima.
Problem mi je bio to što se u tom delu iznad propelera nalazi krmeni ležaj koji je par cm ispod vodne linije. Pošto nisam hteo da dižem lezaj za 10+ cm nahvatam ti ja opet, koga drugog nego Nešu :) , da mi od fiberglasa napravi ovu, da kažem posudu koja se podiže nakon što se ležaj pomeri.
Sa vagres crevom videh da je vodna linija nekih 4 - 5 cm ispod ivice posude. Čovek bi rekao - sasvim dovoljno, ali.. .. ovde oko hotela Jugoslavija, iako je glisiranje najstrože zabranjeno, ima dosta ludaka / egomanijaka, kojima bas to predstavlja najveće zadovoljstvo. Jer bože moj, ko bi uopšte mogao da ih vidi ako bi to radili tamo gde je dozvoljeno.
Talasi koje stvaraju bi verovatno doprineli da se voda na momente malo preliva preko posude. Ništa opasno, mogao bih recimo da uzmem široku traku linoleuma, obmotam je I oblepim oko I iznad ove plastične posude I tako dobijem dodatnih 10 - 15 cm.
Better safe than sorry - obzirom da se u tu akciju upustam po prvi put, a bio sam I sam na brodu, odlučim da taj prvi put preduzmem dodatne sigurnosne mere. Rešim da krmeni deo olakšam, a pramčani maksimalno opteretim kako bih dodatno spustio vodnu liniju iznad propelera .
Kao što možete da vidite - 60 m lanca iz sidrenog bunara sam izvukao i prebacio preko sidra, a u isti sam ubacio rezervni lanac, sidro, dosta alata i jos što šta. Na pramac sam izneo bicikle, kajak, kanape i vreću za vodu od 300 l koju sam pak nabavio za neku specilalnu priliku druge vrste (o tom malo kasnije).
Vodnu liniju sam kod propelera spustio za dodatnih 10 cm, tako da akcija može da počne - vrata mogu da se otvore :)
Obzirom da nemam dozvolu, odmah mi je sinulo da bi odavde opušteno mogao i da pecam,.. ...mozda ipak kupim jednu udičicu I parče najlona :) .
Sinulo mi je i da odradim još jedan poklopac od prozirnog pleksija, pa kada odem na more da mogu da posmatram ribice sa krmenog ležaja :)
Ovoga puta sam i bez udice uspeo nešto da upecam
Dakle bilo je baš onako kako sam i pretpostavio - povelika kesa obmotana oko propelera. U startu je sigurno bila još veća ali su se neki delovi otkinuli nakon onih uzastopnih napred - nazad pokušaja.
Dole se vidi ovaj deo na poklopcu koji mi je Neša napravio od fiberglasa i koji se tačno poravna sa linijom dna kada se poklopac spusti.
Otvori na koritu - postavljanje davača za dubinomer i brzinomer
Baš ti otvori ispod vodne linije mi nikako nisu davali mira - napraviš čelicni brod, potpuno vodo nepropustan, a onda na dnu izbušiš rupe koje zatvoriš plastikom koja u nekim ekstremnim situacijama može da se otkine I ćiao - brod ode na dno.
Čitao sam o takvim slučajevima, kada je recimo čovek jedrilicom naišao na plutajuci kontejner koji mu je obrijao davač za log, voda kranula da navire u nenormalnim količinama, prevelikim za kaljuznu pumpu, on se nije uspeo snaći I brod ode na dno. Sve I da se snadješ, da imaš spremne čepove, dok vidiš šta se desilo, pronadješ otvor kroz koji navire voda I nabiješ čep, imaćeš popriličnu količinu vode u kabini.
I ovde važi pravilo - better safe than sorry. Vodjen tim rezonom odlučim da potpuno zaštitim rupu predvidjenu za log davac (prečnika 40mm). Prohromsku cev sa flanšnom za poklopac, zavario sam oko davača punim varom. Sa strane je samo izbušena jedna rupa za kabl, ali I to je zaliveno silikonom, tako da, ako se ta rupa I potpuno otvori, u brod neće uci ni kap vode.
_______________________________________
Davač za dubinomer na čeličnom brodu je posebna priča. Na plasticnim I drvenim moze da se postavi u ulju u unutrasnjosti broda I da očitava podatke bez greske. Kažu da ima davača koji mogu da rade tako I na čeličnim brodovima ali ja sam hteo da idem na sigurno.
Metalostrugar mi je od punog prohrom profila napravio, da kažem čašu u koju staje spoljni deo davača. To je navareno na korito, isečeno I obrušeno da bude u ravni sa pločom na koju je navareno. Taj deo se vidi malo ispod ove ispolirane čaše koju sam napravio od prohrom cevi I koja služi da zaštiti unutrasnji deo davača. Metalostrugar je narezao navoj kratkog koraka na njegovom delu, a potom urezao na mom.
Kada je ubačen davač, ostatak spoljne šupljine je naliven sa Sikom.
Frižider
E, oko frižidera sam imao baš velike nedoumice, gde da ga postavim? Po planu je predvidjeno da zauzme deo kuhinjskog prostora. Frižider malo ozbiljnije zapremine sa dobrom izolacijom bi okupirao popriličan deo kuhinje, što mi se ni malo nije svidjalo. U startu, dok ne nadjem pravo rešenje, ubacio sam u salon frižiderče koje je imalo zapreminu (20l). Zapremina je bila mala ali je zato potrošnja struje bila velika :)
Pravo rešenje je kompresorski frižider na pravom mestu, I ja ti na kraju resim da ga postavim u pramčanu kabinu.
Ovaj deo gde sada stoji frižider je po planu bio prazan prostor. Znači minus je to što je sada skučeno, ali taj minus je po meni zanemarljiv naspram onog što sam dobio.
Nakon što sam postavio poliuretansku izolaciju debljine 9cm na scenu stupa majstor Neša I odradjuje svoj deo posla - plastificira frižider unutra, spolja I pravi poklopac. Izolacija na poklopcu je nešto tanja, ali odozgo svakako dolazi I jastuk, što predstavlja dodatnu izolaciju.
Zapremina frižidera je oko 75l, što za čamac I nije tako lose, a potrošnja struje je stvarno smešna - kako sam proračunao, oko 12 Ah na 24h
Pade mi na pamet, prvom prilikom kada na leto budem na brodu, da preko dana podesim hladjenje na maksimum i čim zadje sunce da potpuno isključim kompresor I ujutru vidim kolika će biti temperatura u frižideru. Obzirom da je izolacija odlična siguran sam da bi frižider mogao I tako da se koristi i iz akumulatora u danu ne izvuče ni 1 Ah (solarne ploče su više nego dovoljne da obezbede potrebnu energiju)
Kompresor sam stavio u ovaj prostor pored ležaja
SIDRENI BUNAR, VITLO, PRAMCANI ROLER I KOSNIK
Prostor u sidrenom bunaru sam već tokom gradnje povećao tako što sam dno koje je prema planu bilo tako reći horizontalno, spustio pod strmijim uglom.
Na dnu bunara na samom pramcu sam probužio rupu, umetnuo i zavario parče prohromske cevi. Mnogi samo izbuše rupe sa strane za odliv, ali onda im posle od slivanja ostaje ružan trag od prljavštine I eventualno zardjalog lanca
Vitlo sam prvo postavio ispred poklopca, kako se to uglavnom radi. Onda sam video da bi mnogo bolje bilo ukoliko bi ga pomerio malo unazad, te da mi lanac pada ka najnižem delu bunara.
To sam ovako odradio
Nakon što sam pomerio vitlo, opet sam uposlio Nešu da mi napravi odgovarajući poklopac. Ovaj i veliki poklopac u kokpitu odradio je sa airex-om u sendviču. Od fiberglasa mi je napravio i dva manja poklopca na krmi. U starijim planovima, koliko se sećam, za te stvari je uglavnom predvidjeno drvo/šper, ali ja sam gledao gde god je to moguce da se odradi od fiberglasa.
BOW ROLLER; BOWSPRIT
Roler za glavno sidro sam ovako odradio iz dva razloga.
Prvi je - da bi sidro izbacio malo više ispred pramca I udaljio od vitla koje je u startu bilo napred postavljeno.
Drugi razlog je, što se sidro kada dodje do rolera, daleko lakše prelomi u ovoj kombinaciji sa 2 rolera I uglovima od 135 stepeni, no sa jednim rolerom, gde se "lomi" pod 90°.
Vitlo od 1000 W će se sa tim izboriti bez problema, ali ako ne daj bože ono otkaže, onda će mi moja ledja I ruke biti zahvalni zbog ovog poteza :)
Bowsprit / kosnik
Kosnik (koji koristim za genaker) sam napravio od inox cevi. Lako se kači na pomoćni roler, a stezalice bočnih sajli se isto lako nakače na stubiće rubne cevi. Stoji stalno uspravljen uz pramčanu ogradu I kada zatreba u sekundi se zategne dole sa dynema kanapom.
Crni tank
U vreme kada sam se spremao da krenem u samogradnju propisi nisu bili tako strogi i tank za otpadnu vodu nije bio norma. Ja sam se više zbog sebe odlučio da to uradim. Znate ono kada se usidrite u nekoj rajskoj uvali, bućnete se pored ladje, a onda neki član posade udje u WC i malo promeni boju mora baš tu gde se nalazite :)
Waist tank može da se postavi na dva načina - ispod ili iznad vodne linije. Ukoliko je ispod, morate da imate I pumpu za pražnjenje. Ja sam se odlučio za drugu, jednostavniju varijantu i odlučio da ga postavim na pregradu u prostoru predvidjenom za odlaganje mokrih stvari, odmah pored WC šolje.
Kada sam to rešio ostalo je samo da napravim tank takvog oblika da idealno može da se iskoristi taj prostor. Krećem u akciju pravljenja modela koga će Neša kasnije da iskoristi za pravljenje originala od fiberglasa.
Za tu svrhu stiropor se nametnuo kao idealno rešenje. Spajam 4 table stiropora debljine 5 cm (posto sam rešio da debljina tanka bude 20 cm). Zatim isecam stiropor tako da tačno naleže uz bok broda I u donjem delu ukrajam idealan ugao na mestu gde će biti postavljen ventil.
Nakon što sam ošmirglao ivice i uglove, širokom lepljivom trakom oblepljujem ceo model kako bi Neša mogao direktno na njemu da krene sa izradom originala. Kada je to odradio, preseca ga na pola, izbacuje stiropor, ubacuje i laminira prohromske cevi i hvatišta koje sam pripremio. Potom ga ponovo spaja i zatvara i hey presto - tank može da se montira i puni :) .
Ovde na reci ispusni ventil mi je stalno otvoren, a na moru (jednoga dana :) ) će se zatvarati u marini i na sidrištu. Kada se isplovi, ventil se samo otvori i dragoceni sadržaj se slobodnim padom sam izlije u more :)
Pred odlazak na more ću zbog propisa morati da odradim još neke izmene da bi tank mogao da se prazni i u marini uz pomoc pumpe. Zapremina ovog tanka je 60 l
Nav sto
Izmene u vezi navigacionog stola su, bar ja to tako mislim, bile pun pogodak.
Ovako izgleda na mojoj ladji
Prema planu predvidjen je dosta niži, sedeci sto sa stoličicom. Ispod gornje table ima jedan deo za držanje karata, sa leve I desne strane po planu su fioke ili komore, već po želji a središnji deo je ostavljen prazan (prostor za noge), znači potpuno neiskorišćen.
Ja sam se odlučio za stajaći nav sto, te sam ga solidno podigao i to u delu gde je bok najširi i još malko pomerio ka osi broda i dobio enormno veću korisnu zapreminu. Ispod dela predvidjenog za karte držim 6 velikih kutija sa alatom, rezervnim delovima i još kojekakvom brodskom opremom i pored toga još dosta koferčića i kutijica sa šrafovima i kojekakvim sitnicama.
Na gornju površinu sam nalepio nautičku kartu istočnog Mediterana I preko toga prelio epoksidnom smolom I to prilično izdašno, tako da je nakon toliko godina već malko požutio.
Kada se radi na njemu, izvuče se jos malo napolje I dobije veća površina.
Inače na dosta otvora, baš po savetu Annie Hill, nisam postavljao vrata, nego samo zavese. Ukoliko može bez vrata, onda je ušteda na vremenu, novcu I što je dosta bitno - na težini broda, itekako vredna razmatranja. Medjutim kada ženi to godinama bode oči, onda nakon izvesnog vremena ipak rešiš da postaviš i tu vrata, otud su trenutno poskidane i zavese :)
Sina za genovu, Rubna cev, ograda, bitve...
Kada je palubna oprema u pitanju, tu sam se potrudio da zavarim sve što je bilo moguce zavariti, sve po principu - fit and forget.
Nema ništa gore od spoznaje da ti je paluba "procurela" na rupi kroz koju je pričvršćen neki od pomenutih delova opreme, te da moraš da skidaš oplatu I izolaciju kako bi sanirao "curak" :)
Ukoliko je zavareno, eventualno se ponekad javi nagoveštaj korozije što brzo I lako rešiš sa brusnom četkom I malo farbe, a o prodoru vode u kabinu ne može da bude ni reči.
Fabričke šine za djenovu su 2 X 3m= 6m. Na svakih 5 cm ide sraf, znaci ukupno 122, a to je 122 rupe kroz palubu. Ja sam ih napravio od prohrom flaha I zavario na palubu.
Oko rubne cevi sam se dosta premišljao. Na čeličnim brodovima ljudi najčešće samo dodaju flah na kome izbuše rupe za oticanje vode. U startu to deluje kao najlogičnije, najlakše i najjeftinije rešenje, ali kasnije imaš muku sa održavanjem, ružne tragove na bokovima od korozije i sl. Zbog toga sam odlučio da postavim prohromsku cev, onako kao što se može videti na Etap brodovima.
Prohromska cev štiti ivicu broda od udara, zgodna je za kačenje bokobrana, koturača za gennaker i kao rukohvat ya penjanje ili spištanje niy bok ili dok puziš po palubi tokom nevremena :)
Minus je to što sitne stvari mogu ispod cevi da odu u vodu. Na samom početku je Vukovoj drugarici telefon sa prednje palube otišao u Dunav. Nakon toga sve goste upozoravamo da pripaze na svoje sitne stvari. Stavljanje, recimo neke gurtne od stubica do stubica bi eliminisalo I taj problem, ali obzirom da o tome vodimo računa, to jos nisam uradio.
Na kraju odgovor na pitanje - otkud ona velika vreća za vodu na brodu ? (vidi se gore na fotografiji pramca)
Pre par godina drugar mi je poslao snimak sa Y T na kom se vidi kako je čovek nakačio veliku vreću sa vodom (verovatno na podigac genove), zaneo brod I uz pomoć vreće nakrivio sasvim dovoljno da može da se provuče ispod mosta.
Visina mog jarbola je 16 m iznad vode, a klirens ispod Pančevačkog mosta po srednjem vodostaju je 13 m. Kada sam kupio vreću na vojnom otpadu mislio sam da joj je zapremina 200 l (mozda sam tada dobio pogrešnu informaciju). Potom sam zaključio da mi 200 kg opterećenja ne bi bilo dosta da bi se brod dovoljno nakrivio.
Sada sam tek video da je zapremina vrece celih 300l, tako da ću verovatno odraditi jedan eksperiment. Proračunaću na kojoj visini bi vreća trebala da bude postavljena pa da dodirne vodu kada se brod nakrivi pod 40° (računam da bi mi ugao od 45° bio sasvim dovoljan da se provučem ispod mosta)
Prvo ću svakako da izložim ideju ljudima iz Seldena, pa ako oni aminuju, potopiću sa strane bilge pumpu, napuniti vreću I videti šta će da se desi :) . Baš bi bilo lepo kada bi mogao sa jarbolom da odem do Djerdapa (prošli put kada sam išao bio je položen na palubi).
To bi bilo to .. .. za sada :)
Ukoliko neko ima profil na fejsu može da pogleda fotografije prebacivanja broda preko kuće: https://www.facebook.com/zorica.stojsavljevic/media_set?set=a.171336626259738&type=3
Evo da vam ostavim i majstor Nešin br ukoliko nekome ustreba :) - 064 138 82 84
