Već u naslovu sam želeo da skrenem pažnju na jedan bitan aspekt - u pričama o zdravlju često nedostaju ključni podaci, ili se (sto je još gore) pridaje veliki značaj manje bitnim stvarima, dok ono što je suštinski važno često ostaje neizrečeno.
Hajde da započnemo priču s onim što ja smatram najvažnijim. Dve stvari na koje treba posebno obratiti pažnju su 1- um i 2- testosteron.
UM
"Za onoga ko je ovladao umom, um će biti najbolji prijatelj, ali za onoga ko to nije učinio, um će ostati najveći neprijatelj." - Bhagavad Gita
Kada kazem um, jasno je da mislim na kontrolu uma , i, verovali ili ne, u tome vaša inteligencija i životne okolnosti uopšte nisu mnogo bitni.
U prethodnim tekstovima sam već spomenuo Alistera Campbela i Viktor Frankla nekoliko puta.
S jedne strane, imamo natprosečno inteligentnog čoveka koji je postigao izvanredne uspehe u svim sferama života, bez ikakvih trauma i racionalnih razloga za depresiju (koju leči već decenijama). S druge strane, imamo čoveka koji je prošao kroz 3,5 godine pakla u Aušvicu, jednom od najvećih ljudskih iskušenja u istoriji civilizacije, a bez ozbiljnijih mentalnih problema.
Viktor Frankl je odmah po izlasku iz koncentracionog logora za samo 7 dana napisao knjigu - "Čovekova Potraga Za Svrhom."
Ako inteligencija i životne okolnosti nisu ključne, šta onda određuje kontrolu uma, ili, s druge strane, šta nas koči u tome?
Oglav
Oglav je deo konjske opreme koji se postavlja konju na glavu, ograničavajući mu vid da vidi samo uski deo puta ispred sebe.
Većina ljudi u ovoj civilizaciji nosi svoj nevidljivi oglav.
Kako možete prepoznati da li neko nosi oglav ili ne?
Najpouzdanije se to može videti kroz količinu nezadovoljstva s postojećom stvarnošću.
Što je pogled na stvarnost uži, ona izgleda tamnija. Kod ostalih ljudi ti ces videti samo ono sto ocenjujes kao negativno, jesces se zbog toga sto je Vucic ponovo prosao na izborima, ma gde god da pogledas videces ludilo u ljudskom ponasanju i ko zna sta sve jos. Rekao bih da većina stanovnika ove planete spada u tu grupu.
S druge strane, kada bismo skinuli taj nevidljivi oglav, stvarnost bi se prikazala u potpuno drugačijem svetlu. Iz te nove, šire perspektive, ono što trenutno vidimo kao loše dobilo bi neki smisao.
Max Planck, dobitnik Nobelove nagrade iz fizike, pri kraju svog života je rekao da iza svega ovoga što se dešava stoji neki svestan, inteligentan um. To bi trebalo biti polazište za proširivanje percepcije stvarnosti - svest da je sve ovo deo režije i da sve što se dešava ima svoju određenu svrhu.
Kada čitate knjigu ili gledate pozorišnu predstavu, susrećete se s dobrim i lošim likovima i događajima. Sve što je loše ima svoju funkciju i važnost za samu radnju.
Ako biste izlaskom iz pozorišta upali u depresiju zbog toga što se radnja odvija tako kako se odvija, ljudi bi pomislili da ste "zreli za Lazu."
I sada, ako bi krenuli od toga da je ona premisa koju je izrekao Max Planck tacna, onda bi bez ikakve sumnje za sve one koji non stop samo kukaju zbog toga sto su nezadovoljni postojecom rezijom/stvarnoscu, mogli komotno da kazemo da su zreli za Lazu :) .
U ovoj VR terapiji (život nekako vidim kao VR terapiju), naš osnovni zadatak nije da kukamo zbog toga kako je predstava režirana, već da radimo na razumevanju razloga zašto je tako režirana. Predstava u VR terapiji režirana je da izazove određenu reakciju u nama, a mi imamo moć nad tom reakcijom.
Unutar terapije zelimo da poboljsamo i neke spoljne stvari, ali to je nesto sto je potpuno sekundarno. Primarno je da radis na svojoj unutarnjoj energiji/emocijama i onoga trenutka kada tu dodje do promene, do promene ce doci i u predstavi koja je deo VR terapije.
Skidanje oglava
U ovoj "razvijenoj" civilizaciji samo prosirenje percepcije predstavlja poseban izazov. Nase drustvo se trudi da ti pogled jos vise suzi i da te sto vise drzi u tami.
U temi - DEPRESIJA - GDE LEŽI KOREN I IMA LI LEKA ? sam pisao o tome da u nekim izolovanim "zaostalim" ljudskim zajednicama rec depresija uopste nije ni postojala. U našoj "naprednoj" civilizaciji, suočavanje s takvim problemima i traženje pomoći često znači da ćeš dobiti recept za pilule koje samo ublažavaju simptome i koje ćeš možda morati piti do kraja života.
Verovatnoca da ti neko makar bar spomene studije odradjene na John Hopkins univerzitetu u vezi korišcenja psilocibina u lečenju od teških oblika depresije je takoreci ravna nuli.
Covek stoga mora sam da skuplja informacije i nacine na koji bi mogao da bar malo razmakne ovaj oglav koji nosi. Za pocetak moze malo da istrazi o hipnotickoj regresiji u prosle zivote i u zivot izmedju dva zivota i o studijama koje su radjene sa koriscenjem entheogena sa pacijentima obolelim od kancera (link) ili onih koji su leceni od tezih oblika depresije (link)
TESTOSTERON
Sada prelazimo na drugi deo priče - telesno zdravlje. Na pocetku ću se fokusirati na jednu popularnu temu - telesna masa, kako skinuti kilograme i održavati željenu kilažu.
Upravo u toj priči možda najjasnije dolazi do izražaja velika zabluda u fokusiranju pažnje na nešto manje važno (hrana), dok ono što je zapravo najvažnije (hormoni) gotovo da se uopste ni ne spominje.
Ako u nekom razgovoru pomenete ljude koji mogu da jedu šta god požele a da se pri tom ne ugoje, veliki "stručnjaci" obično samo kratko kažu - to je zbog njihovog metabolizma i tu se priča završava.
Međutim, niko se ne upušta u istraživanje razloga zašto je njihov metabolizam takav i šta drugi ljudi mogu preduzeti kako bi postigli slične rezultate.
Već duže vreme ukazujem na to da je visok nivo testosterona (unutar granica!) stotinu puta važniji od toga šta jedete i koliko jedete. Sada, u decembru, pružila nam se prilika da tu svoju hipotezu stavimo na ozbiljan test.
Otišli smo u Hurgadu na 7 dana s all-inclusive uslugom (ceo aranžman je bio 3 puta jeftiniji od samo prenoćišta u hotelu sa 4* na Kopaoniku). Naš zadatak (bio sam sa suprugom) bio je da unesemo daleko veću količinu hrane od uobicajenog.
U hotelu smo imali 3 obroka (sa izobiljem slatkiša :) ) i u okviru jednog obroka sam više puta uneo istu, ako ne i veću, količinu hrane nego što inače pojedem kod kuće za ceo dan (kod kuće obično imam dva obroka tokom dana).
Prvo jutro nakon povratka stao sam na vagu i odmah potom otišao u laboratoriju.
Laboratorijski rezultati su sledeći (u zagradi su referentne vrednosti):
Glukoza: 4.09 (4 - 6.4)
Holesterol: 4.86 (3.9 - 5.2)
Testosteron: 21 (6.68 - 25.7 nmol/L)
Vaga je pokazala da sam se za tih 7 dana ugojio čitavih 100 grama.
Zorica nije išla u laboratoriju, ali joj je vaga pokazala razliku od možda 200 - 300 grama. Osim jutarnjeg trčanja, tokom dana je imala sve aktivnosti isto koje i ja.
Cela ova priča se odnosi kako na muškarce, tako i na žene, a sada dolazimo do sledećeg važnog pitanja:
Kako povecati nivo testosterona?
Odgovor na to pitanje je jasan - aktivnošću.
Znate da ja već decenijama trčim, pa zašto onda nisam na samom početku priče rekao da je jedna od najvažnijih stvari za zdravlje upravo trčanje? Zato što bi to bila dezinformacija i čisto dovođenje u zabludu.
Iz takve tvrdnje bi čovek po logici stvari trebao izvući zaključak - što više trčim, to ću biti zdraviji.
Da li je zaista tako?
Da li maratonci imaju najjači imunološki sistem? U to baš nisam siguran. Prva žrtva kovida u Italiji, ako se sećate, bio je upravo maratonac.
Čačkajući malo po internetu o trčanju i testosteronu, izvukao sam podatak da trčanjem na duge staze testosteron opada.
Koje su onda aktivnosti dobre za podizanje testosterona?
Ukupno tri:
1. umeren kardio (trcanje, bicikl, plivanje,...)
2. vežbe snage (isto umereno)
3. za treću znate već sami koja aktivnost podiže nivo testosterona, da ne pričam sada I o tome, ali u svakom slučaju to je nešto veoma važno i to podjednako i za muškarce i za žene.
Uticaj testosterona na celokupno zdravlje
Gore je bilo reči samo o telesnoj težini, a od svih hormona, testosteron ima najviše uticaja na naše celokupno zdravlje. Pored regulacije mišićne mase i snage, pomaže kod rasta i jačanja kostiju, poboljšava raspoloženje i kognitivne funkcije. Njegovo lučenje je usko povezano sa kardiovaskularnim sistemom, srcem i prostatom. Takođe, pojačava imuni sistem, smanjuje rizik od srčanog udara i moždanog udara, sprečava razvoj osteoporoze i dijabetesa, čime igra ključnu ulogu u očuvanju opšteg zdravlja.
Na samom kraju, evo mog slučaja - godine, kilaža, aktivnost, nivo testosterona:
U 63. godini imam istu težinu kao i sa 20 godina. Što se ishrane tiče, ne samo da ne vodim računa, već slobodno mogu reći da se hranim izuzetno nezdravo. Burek u pekari je redovan obrok, a slatkiše unosim u nenormalnim količinama.
Trčim 3 puta nedeljno, 2 puta po 6 km i jednom 9 km. Čisto promene radi, jednom godišnje se prijavim i istrčim polumaraton. Nakon svakog trčanja odradim 3 serije zgibova, a ostalim danima radim malo sklekove, čučnjeve, trbušnjake i slično.
Poslednjih, valjda 6 godina, proveravam nivo testosterona zajedno s krvnom slikom, i do sada se uvek kretao oko 20 (na skali od 6.68 - 25.7 nmol/L).
Krvna slika i pritisak su u redu, i pu, pu, pu, meni bar nije poznato da imam bilo kakav zdravstveni problem.
Potpuno sam ubeđen da je za takvo stanje stvari najpresudniji faktor upravo nivo hormona.
Нема коментара:
Постави коментар