Uticaj Programiranih Uverenja na Nase Zivote

U ovoj civilizaciji, deca od najranijeg uzrasta usvajaju određene obrasce mišljenja i vrednosti koje kasnije prenose svojoj deci. Ovi obrasci često služe kao savršeno oruđe manipulacije za političare psihopate, što vodi beskonačnom sukobu među ljudima kroz istoriju.
Vrlo lako možete naslutiti na koje konkretne obrasce mislim.

U romanu „Nož“ Vuka Draškovića, glavni junak Alija saznaje da je kao beba preimenovan i preobraćen u muslimansku veru nakon što su mu roditelji, Srbi pravoslavci, poginuli tokom Drugog svetskog rata.
Ova ideja, koja prožima ceo roman, uvek mi je delovala duboko intrigantno i verujem da može pomoći da jasnije sagledamo određene aspekte našeg identiteta i da sebi postavimo ključna pitanja.

Jednostavno je: svaki čovek treba samo da bude iskren prema sebi. Razmislite o tome kako biste se osećali da saznate da ste, na primer, Srbin koji je u stvari 100% čistokrvni Albanac, muslimanske ili katoličke veroispovesti, svejedno.
Prvo pitanje koje treba sebi postaviti je: Koliko bi vas ta spoznaja potresla? Drugo i važnije pitanje je: Da li biste nastavili da svojim potomcima prenosite iste vrednosti i priče koje ste do sada prenosili?

Ako saznanje o vašem pravom identitetu ne bi promenilo ništa u onome što govorite i učite svoju decu, onda se ova priča možda ne odnosi na vas.
Međutim, ako bi to saznanje izazvalo promenu, možda bi trebalo da preispitate mnoge stvari koje ste čuli od roditelja, medija ili čak škole, koja je često pod uticajem političkih interesa.
Postavljanje ovih pitanja posebno je važno u vremenima turbulencije, kao što su bila nacistička Nemačka ili tragične devedesete u Jugoslaviji. Upravo tada, zdrav razum treba da prevaziđe unapred usađene obrasce mišljenja i vrednosti.

PS Iako su svi moji preci bili Srbi, ja se izjašnjavam kao Jugosloven, upravo iz razloga o kojima govori Krishnamurti.

Iskustvo nakon predjenih 160 000 km Toyota hibridom

Cetvrtu godinu vozim Corollu, a tek nedavno sam cuo za jednu interesantnu stvar u vezi garantnog roka
Naime cuo sam da u prvih 200 000km, iako neko vreme nisi isao u ovlasceni servis mozes bilo kada da nastavis redovno servisiranje u Toyoti i ponovo ces biti pokriven garancijom. Kada se pojavis u servisu, prvo ti pregledaju auto, odrade sve sto treba i garancija ce poceti da vazi nakon sto prodje mesec dana ili nakon sto predjes vise od 1000 km.

Ja sam u ovlasceni servis prestao da idam kada sam presao nesto vise od 100 000km i u trenutku kada sam na satu imao vec 155 000 km, resio sam licno da proverim da li je to tacno.
Odradio sam servis, dobio Toyota Relax knjizicu i obzirom da je proslo vise od mesec dana i da sam presao vise od 1000km, ponovo sam pokriven garancijim, a ukoliko u ovlasceni odem jos dva puta, bicu pokriven sve do 200 000 km.

Sada se sami malo zamislite o tome koliko bi morali da budete sigurni u kvalitet proizvoda koji prodajete da bi se uopste usudili da odobrite takve uslove za garanciju, pogotovo sto sada na sve strane slusamo price o raznoraznim problemima koje imaju ljudi koji su pokupovali nove automobile.

To je sto se tice kvaliteta i pouzdanosti i to je nesto sto se od Toyote u neku ruku i ocekuje.
Isto vazi i za smesno malu potrosnju Toyotinih hibrida (o tome sam na blogu pisao vec vise puta ). Mala potrosnja je nesto sto se podrazumeva i na sta mi koji vozimo hibride gledamo kao na nesto sasvim normalno, isto kao sto prihvate i oguglaju na veliku potrosnju oni kojima auto trosi 9 - 10 litara.
Na te stvari covek ogugla, medjutim pravi okidaci stresa su zapravo svi oni ocekivani i neocekivani periodicni troskovi.
Iako vam velika potrosnja mozda isteruje vecu lovu iz dzepa, ovo drugo sigurno izaziva veci stres

E to je ono cega na hibridu takoreci da uopste ni nema, i upravo je to ono sto nas koji ih vozimo, kako vreme odmice, sve vise i vise ushicuje, pu, pu, pu :) . Osim troskova za motorno ulje, filtere i jos nekih par sitnica, drugih troskova kao da nemate, ili ih zaista uopste ni nemate.

Na mom prethodnom autu (Opel Astra CNG) nisam imao vecih kvarova, a voznja na metan je isto prilicno jeftina, ali,.. sve jedno sam se bas puno druzio sa mehanicarem koji mi je odrzavao auto :)
Verovatno zbog preteskih CNG rezervoara, set kvacila sam menjao 3 puta, uz to gomilu kocionih plocica i diskova, veliki servis na svakih 60 000km, svecice su mi izdrzale maksimalno tih 60 000 (uglavnom manje).

Kod hibrida sa druge strane, obzirom da u gradskoj voznji najvise ide na struju, motor dosta manje radi (u ujednacenom rezimu), isto kao i kocnice. Na njemu se sve manje haba, te su intervencije kojih ima dosta redje.

Od svega gore navedenog, ja sam evo za nesto vise od 3 godine imao samo zamenu svecica na 135 000km, a prednje plocice ce doci za zamenu tamo negde u sedmoj godini. Alternator, anlaser, kvacilo, DPF, ad blue, kaisevi, spaneri (veliki servis), plivajuci zamajac uopste ni ne postoje, eCVT automatski menjac postoji, ali kao da ni ne postoji, jer na njemu valda bas nikada nije zabelezen nikakav kvar osim spoljnog mehanickog ostecenja. Sada samo pomislite ili se prisetite akcija koji ste imali sa bar nekim od navedenih stvari pa ce vam odmah biti jasno koji je blagoslov kada o tome uopste ne morate da razmisljate.

Neko ce odmah da spomene hibridnu bateruju. Za moj auto ona sada kosta oko 2600 € i ukoliko povedete racuna da se ne pregreva, trebalo bi da potraje od 400 do 600 000km. Saberite sve ustede i koristi koje ste imali sa hibridom do tada i videcete da je taj trosak i akcija oko zamene iste, nesto sasvim zanemarljivo.

Na kraju samo jos da spomenem najnovije istrazivanje Consumer Reportsa u kome se kaze: "Toyota i Lexus su dominirali listom modela koji se preporučuju, zauzevši 16 od 36 mesta na listi. Najnovija generacija Corolle je hvaljena kao ‘jedna od najboljih vrednosti polovnih automobila‘"

Secanje na Sanju Vujisic

Sanja je moja drugarica iz osnovne škole. Interesantna je stvar to da je u prva četri razreda takoreci uopšte nisam ni primecivao. Znate ono, dečaci se igraju samo sa dečacima, devojčice sa devojčicama.
Tek smo u petom počeli malo da se družimo, a u šestom smo vec sedeli u istoj klupi.
I to je bilo to.
Na samom početku sedmog razreda ja sam se preselio na Novi Beograd.

Bilo je to tačno pre 50 godina.

Preseliti se tada sa Vračara na Novi Beograd, uopšte nije bilo isto kao kada bi se sada preselili iz Beograda u neki grad, recimo na Novom Zelandu.
Mi u stanu na Novom Beogradu tada nismo imali čak ni telefon, uveli smo ga tek nakon nekoliko godina.
Sada, ljudi kad odu na svemirsku stanicu imaju i dalje kontakt sa svojima. Prelazak sa Vračara na Novi Beograd je onda značio prekid veza, kao da ste otišli na pusto ostrvo ili ste se zavukli u pecinu na Himalajima.

Pre nekih desetak godina sretnem Saleta, druga koji je išao sa nama u razred i koji je ostao u starom kraju.

To je bio prvi susret posle 40 godina. U razgovoru ga pitam za staro društvo, normalno i za Sanju.
Reče mi da je Sanja posle fakulteta odmah otišla u Italiju i živela tamo neko vreme. Vratila se u Beograd i sada radi kao sportski novinar.
TV jako malo gledam, emisije o sportu baš nikada, tako da je mnogo veca šansa da Sanju slučajno sretnem na ulici nego da je vidim na TV ekranu

I tako prodjoše silne godine u nizu, a meni juče, ne znam stvarno zašto, dodje Sanja,.... onako u mislima.
Pade mi na pamet da je potražim preko gugla. Znam da je mala verovatnoca da je tako pronadjem, verovatno nosi drugo prezime, ali opet - ništa me ne košta.

Ukucam - Sanja Vujisic novinarka i,.... pop, pojaviše mi se Sanjine fotografije i više članaka u nizu.

Čoveče, pa da li je moguce, Sanja je izgleda zadržala devojačko prezime ili možda nikada nije ni bila udata.

Sa fotografija sam je odmah prepoznao po onom po čemu je najviše pamtim,... još uvek i to nakon pola veka - po osmehu.
To je bio osmeh koji mi je ostao urezan duboko u secanje, onaj široki osmeh koji je stalno bio na njenom licu.

Kliknem i otvorim jedan članak.
Prva rečenica tu, kao i u svim ostalim tekstovima ide ovako: Dugogodišnja novinarka Sportske redakcije RTS-a Sanja Vujisić preminula je danas u Beogradu u 56. godini posle duge i teške bolesti.

Auh,... ...auh,... ...auh,..

Vreme je ništa. Vreme stvarno nije ništa. To me je tako drmnulo, kao da smo zajedno bili pre samo 5 dana, a ne pre pola veka i kao da se to Sanji desilo u tom trenutku, a ne pre 6 godina.

Sanja je zapravo i sada još uvek živa, u mislima svih nas koji smo imali tu srecu da nam se bar jedanim delom putevi spoje.

I ja tačno znam da ce Sanja biti medju svim onim dragim ljudima koji ce me dočekati kolko vec sutra,... u sabirnom centru :)

Mogli sa Golije

Kažu da je planina Golija puna iznenađenja i skrivenih lepota. Lovci iz Novog Pazara su tamo već iskusili i jedno i drugo. Ipak, najveće iznenađenje koje su doživeli bilo je kada su na Goliji pronašli dečaka, starog možda 5-6 godina, koji je tamo živeo i koga su odgojile divlje životinje.
Dečaka su odveli u Novi Pazar i odmah su mu dali ime - Mogli.

Mogli je izgleda bio veoma inteligentan. Naučili su ga da govori i on se vrlo brzo priključio svojim vršnjacima.

Međutim, među svima njima, jedino bi za Moglija mogli da kazemo da je imao realniju predstavu o stvarnosti; sva ostala deca su živela u nekom svetu negativnih iluzija. Neko ih je tu uvukao i drži ih sa određenim razlogom.
Kako ih je uvukao? Tako što im je u svest usadio program da nisu isti, niti će ikada biti kao druga deca koja pripadaju drugoj naciji ili religiji.

I Moglijeva mama je možda bila Srpkinja, možda Albanka, Muslimanka, Crnogorka, ...; on to nije znao, a nije ni imao nikakve predstave o tome. Nije bio zadojen i bio je potpuno čist. Svu decu oko sebe, a bilo je tu Srba, Muslimana, Albanaca, Roma, ... on je gledao potpuno isto.


Pozitivni Egoizam


Andrej Kurpatov je dosta pisao o tome, kako ga je on nazvao - pozitivnom egoizmu. Ako se na egoizam ne gleda iz ugla morala, već sa stanovišta zdravog razuma, potpuno je jasno da čoveku nikako ne može biti dobro ako je ljudima oko njega loše. Normalan čovek može biti srećan samo u okruženju srećnih ljudi i stoga pravi egoizam podrazumeva želju da pomognemo i svima drugima oko sebe da budu srećni.

Sada dolazi onaj interesantniji deo. Kurpatov je pisao da su naučnici primetili interesantne stvari u ponašanju životinja koje žive u čoporu. Čak i životinja oseća da mu se, da tako kažem, isplati da prema ostalim članovima čopora bude dobar, jer će onda i oni biti dobri prema njemu. S druge strane, jači član čopora instinktivno doživljava pozitivne emocije dok gleda slabijeg kako od njega nešto traži.
On inace nikada sa drugima ne bi podelio svoju hranu. Na to može da ga natera samo zadovoljstvo izazvano ponašanjem onoga koji nešto traži. Znači, ovaj refleks je jači od refleksa gladi, a i od refleksa vlasništva!

Dakle sve to je nešto što je Mogli doneo sa sobom iz sredine u kojoj je do tada rastao, svest da treba biti dobar prema svim drugim članovima čopora.
To je nešto što je cak i kod životinja u čoporu urođeno.

A kako stvari stoje sa čovekom (inteligentnim bićem) u ovom trenutku na ovoj planeti?

Plovite na kruzeru na kom ima još 1000 ljudi sa svih strana ove planete. Kruzer doživi brodolom i svi vi se nađete zajedno na pustom ostrvu. Kako će se ljudi organizovati?
Hoćete li se ponašati isto onako kako se ponašaju životinje u čoporu ili će odmah međusobno krenuti da se kolju Palestinci i Jevreji, Srbi i Albanci, katolici i protestanti, šiti i suniti,...

Ako imate makar i trunkicu mudrosti, ponašaćete se isto onako kako bi se Mogli ponašao.

E pa ova planeta na kojoj zivimo je jedno baš takvo ostrvo.



Ima li izlaza iz ove ludnice?


Tamo negde pocetkom devedesetih iz ortopedskog zavoda Rudo sam povezao devetnaestogodisnjeg mladica, koji je inace iz Skoplja. Decko je otisao na odsluzenje vojnog roka u JNA bas u vreme kada su se vodili sukobi u Hrvatskoj.
Mladic iz Makedonije je na ratistu ostao bez obe noge i to u sukobu izmedju Srba i Hrvata. Zvuci tragicno, ali nista manje tragicna nije sudbina i svih ostalih mladica koji su prosli kroz taj poakao, sa laksim ili tezim posledicama.
To je nesto sto se desavalo jos pre tri decenije, a da li se bilo sta promenilo od tada?

Nista, bas nista i dalje smo u istoj ludnici. Mi sada Palestinskoj deci govorimo da je samo mrtav Izraelac dobar Izraelac i Izraelskoj deci, da je samo mrtav Palestinac dobar Palestinac.

I to nije nešto što se dešava samo u Izraelu.
Nekome tamo je ocigledno u interesu da od nase dece stvori "velike patriote" i vojnike koji će sutra bez oklevanja uzeti puške u ruke i krenuti u borbu protiv onih s druge strane,.... a mi im svesrdno u tome pomazemo. Svoju decu punimo sa mrznjom i otrovom i tako ih spremamo za klanicu.
I šta onda tu mi možemo da uradimo?

Da li mozda da im sve izbrišemo iz uma i pretvorimo ih u Moglije i Moglice i da mozda ne znaju ništa od onoga što su nam recimo radili ovi i oni tokom istorije?

Ne, baš i trebaju sve to da znaju, ali pre svega treba da ih naučimo da moraju da budu ljudi. I onda prvo da im kažemo šta su to mozda bas njihovi preci radili drugima (iako o tome i sami malo znamo, kao sto i ostali malo znaju sta su njihovi radili). Ako ne želiš da tvoje dete bude puno otrova i mržnje i ako na to gledamo sa stanovišta zdravog razuma, valda je to ono sto bi prvo trebali da cuju. Da li to ima logike? Razmislite malo o tome.

I gde dete tako nešto može da čuje? Na jednom jedinom mestu - u porodici koja je sada možda jedina preostala zdrava oaza. Preko medija i u školi je to nemoguće. Od onih koji su stavili šapu na medije i obrazovanje, te stvari sigurno neće čuti. Njima baš trebaju deca koja su puna otrova i mržnje, jer takvi predstavljaju daleko zgodniji materijal za manipulaciju.

Znaci sudbina cele ove civilizacije sada lezi na porodici. Mozemo da pocnemo svi redom izmedju sebe da se koljemo ili da prizovemo zdrav razum, pocnemo sami sebi da postavljamo neka pitanja i kada dodjemo do odgovora, onda svoju decu da povedemo na pravi put.

Ljudi

Dočekasmo novu godinu kod Vuka I Mine u Dubaiju.
Vuk je doduše bio u Meksiku, Mina je skoknula do Beograda, a Zorica i ja se uputismo na doček nove godine ispred Burj Khalife.

Sam vatromet u ponoć na tom mestu je nešto zaista spektakularno, a za mene je najfascinantnije bilo to što sam 31 decembra u ponoć bio u gilipterci na +26 C 🙂

Međutim, za Zoricu i mene najjači utisak ne samo sa dočeka, nego sa celog ovog putovanja će definitivno biti upoznavanje ovog mladog bračnog para iz Pakistana.
Jaser živi u Dubaiju vec valjda 15 godina. Kada je došao nije znao ni jednu reč na Engleskom i oko 10 godina je radio kao vozač. Sada ima svoju firmu, uređuje štandove firmama za expo. Rija radi neki dizajnerski posao od kuće.

Venčali su se pre 3 godine, a inače su i u nekoj rodbinskoj vezi. U Pakistanu samo donekle imaš mogućnost izbora bračnog druga, ali u krajnjoj odluci glavnu reč imaju njegovi i njeni roditelji. Sasvim slučajno smo se sreli tu ispred Khalife i upoznali nekoliko sati pre ponoći. Gornja fotografija je snimljena možda pola sata pre ponoći, kada je taj pločnik već bio pretrpan sa ljudima.

U jednom trenutku su nas pitali kako smo došli I kako se vracamo nazad do stana. Kroz tu gužvu nisam hteo da dolazim Vukovim autom pa smo došli metroom. Nazad ćemo isto metroom ili taksijem.
Riya je prenela da će nas povesti kolima, a Jaser je nešto kasnije dodao da će nas prethodno odvesti na večeru u jedan Pakistanski nacionalni restoran.
Rekoh - OK, ali pod uslovom da ja platim račun, na šta se on samo nasmešio

Pričali smo o životu u Dubaiju, o Pakistanu, Bogu, Rumiju,...
Kada je konobar na kraju došao, izvadio sam karticu, ali je on skočio sa stolice, nije hteo to da dopusti i platio je račun. Odatle su nas odvezli do stana iako nije bilo potrebe za tim.

I sada razmišljam - od svih stvari koje dobijamo od putovanja, upoznavanje ljudi je možda čak i najvažnije.
Sa prethodnih putovanja do Dubaija, Egipta i najviše po Turskoj, nosimo izuzetno pozitivno mišljenje o svim Muslimanima koje smo tada sretali.

Ali ne radi se samo o Muslimanima. Pored ovog para, sada smo kod Vuka upoznali I gospodina Irosh Chanaku iz Sri Lanke. Gospodin Irosh je Budista. Isto kao i sa Jaserom, krenuli smo u konverzaciju kao da se znamo vec godinama.

Primetio sam da priča o Rumiju uvek može da bude neki zajednički imenitelj u uspostavljanju kontakta, bilo da pričate sa nekim sa istoka (Budistom, Muslimanom, Jevrejom) ili sa zapada, recimo Amerikancem.

Ako na kraju može da se izvuče neka poenta iz cele ove priče, onda bi ona bila da su svi ljudi na ovoj planeti isti. To ne znači da su baš svi dobri, odstupanja svugde ima.
Ali, kod ogromne većine ćete naići na srdačnost i empatiju.

Pa šta onda može da bude osnovni uzrok svih ovih problema kojima svedočimo ?

To sigurno nisu ljudi sa druge strane granice ili drugog kontinenta.

Glavno zlo su upravo ove "naše" psihopate, veliki zaštitnici fuckin nacionalnog ponosa, interesa ili religije i svega drugoga što koriste kao sredstvo za manipulaciju masama. A mi se primamo na sva ta sranja kao mladi majmuni.

"Ako ne budete jako oprezni, mediji će vas naterati da mrzite ljude koji su potlačeni i da obožavate njihove tlačitelje" Malkom X

Zato, ljudi putujte, putujte što više. Za početak je sasvim dovoljno obilaziti sve ove lepote, koje su nam tu ispred nosa u bivšoj Yugi.
Putujte i uspostavljajte kontakte, nemojte da se ustežete da prvi pridjete i uspostavite kontakt sa ljudima sa kojima vas je put spojio

Kako su se pokazali Toyotini hibridi novije generacije

.

Gornji naslov vam verovatno nagovestava pricu o pouzdanosti, ali pouzdanost nije jedini Toyotin adut, ima ih tri:

1 mala potrosnja goriva

2 Izuzetno mali troskovi tokom eksploatacije

3 Velika pouzdanost


Krenucu od pouzdanosti.

Proslo je oko 3 godine od kako smo poceli da kupujemo Toyotine hibride u malo vecem broju. Na satu imamo ozbiljniju kilometrazu te mozemo da kazemo da sada vec imamo neku jasniju predstavu o samom autu. Ja sam doduse tek na 130 000, ali recimo kolega Mica iz Pinka je presao preko 220 000, a automobili gospodina Novice Stojiljkovica iz Nisa (ima ih preko 100) su presli preko 300 000 km.
Ja nisam cuo da je u Beogradu bio i jedan iole ozbiljniji kvar, a gospodin Novica mi je rekao da je samo na nekim promenio amortizere, na nekim homokineticke zglobove i to tek nakon sto su prevalili preko 300 000km.
Kako mi je rekao, za to postoje dva razloga - Prvi je taj sto je na svim tim novim automobilima imao niskoprofilne gume, a drugi - sto ih njegovi vozaci voze bas kao da su tudji (jedan auto voze po dva vozaca). Kasnije sam cuo za jos jedan razlog, a to je da su ulice u Nisu u nesto gorem stanju od ovih u Beogradu.

Eto, toliko o kvarovima pa samim tim i o pouzdanosti.



Troskovi odrzavanja


Za pouzdanost i nisku potrosnju Toyotinih hibrida su svi culi, ali o ovoj drugoj stvari se bas malo zna. Hibridi u tome toliko odstupaju od svih ostalih automobila, pa sam namerno istakao - izuzetno mali troskovi odrzavanja tokom eksploatacije.

Pre no sto krenem u tu pricu, samo da kazem da su neke moje kolege koje su vec imale iskustva sa Toyotom jos pre recimo dve godine kada su preuzeli automobile, rekli da uopste nece ici u ovlascene servise. To mi je u tom trenutku zazvucalo cudno, ali vec sada mi je njihova odluka daleko jasnija.

Hajde da vidimo kolike su troskove oni imali do sada, odnosno koliki troskovi cekaju sve nas koji smo izasli iz garantnog roka.

Ulje i filteri - zamena ulja (Marly 4,2l) i 3 filtera kosta 10 300 dinara. U Kolibriju kazu da Marly ulje u Toyota hibridima moze opusteno da se menja na 20 000km. Zasto? Hibrid na svakoj nizbrdici i prilikom svakog kocenja ne rasipa tu energiju, nego je vraca nazad u bateriju i naknadno koristi za pogon vozila, tako da ce u gradskoj voznji benzinskim motorom preci samo oko 7500 od tih 20 000km! Upravo zbog toga ulje moze da se menja u nesto duzim intervalima. To je ujedno i razlog za a za malu potrosnju goriva i beznacajno malo trosenje kocnica.
Usluga zamene u Kolibriju uopste ne naplacuju.

Svecice se na benzincu menjaju na svakih 90 000km, a na hibridu ih opusteno mozete menjati na 150 000km. Obzirom da cete u gradskoj voznji od toga biti 63% u EV modu, benzinskim motorom cete od toga preci samo 55 500km.
Citao sam da su ljudi u SAD svecice na Toyota hibridima menjali na 140 000 milja (225 000km). Cena za svecice bez zamene je negde oko 14000din.

Prednje plocice. Kod mene je debljina prednjih plocica na 125 000km bila skoro 10mm, sto znaci da bi one teoretski mogle da izdrze i 400 000km, ali hajde da kazemo da ce zamena da padne na nekih 300 000km

Na 300 000 neka crkne i vodena pumpa, mada se ni na jednom Novicinom hibridu to jos nije desilo (na nekim automobilima (Dacia) vodene pumpe se menjaju na svakih 60 000km).

S vremena na vreme ce za zamenu doci i antifriz i kociona tecnost, ali obzirom da se kocnice trose 10 puta manje i to ulje moze da se menja redje nego kod ostalih automobila.

Eto, znaci ti troskovi me cekaju u narednom periodu: 10 300din za ulje i filtere na svakih 20 000km, 14 000 (plus ruke) za svecice na svakih 150 000km, zamena prvog para prednjih plocica na 300 000km (cenu i ne znam, posto mi to pada tek za 4 godine), zadnje plocice ko zna kad. Ide tu i zamena antifriza, s vremena na vreme aditiv za ciscenje dizni, zamena kocionog ulja, ali sve to se menja dosta redje, obzirom da i motor i kocnice rade daleko manje nego na ostalim automobilima.

To je ono sto bi vas cekalo ako uzmete hibrid (nov ili polovan), a sta je ono sto uopste ne biste imali, ili o cemu bas ni najmanje ne bi razmisljali?
Uopste ne bi imali - kaiseve, spanere, rolere, znaci veliki servis,,,, Korpu, lamelu, druk lager,,, turbinu,,, alternator, anlaser,,,, DPF, adblue,,,, plivajuci zamajac,,,, . Menjac imate (automatski eCVT), ali bas kao i da ne postoji, posto za njega nije predvidjen nikakav servis, cak ni zamena ulja !!! Izvanredno je pouzdan, kako sam cuo da nije zabelezen ni jedan jedini kvar na tom menjacu, jedino ga moze onesposobiti neko spoljno ostecenje


POTROSNJA GORIVA

Prosecna potrosnja na godisnjem nivou je kod mene 3,6 l/100km. U periodu od, da kazem maja do oktobra ona je na mesecnom nivou oko 3,4 l/100km (zimi tokom hladnih dana ona je svakako veca). Informacija koju smo dobili od Toyote pre 4 godine, je da je potrosnja u gradu 3,2 l/100km. To sve zavisi od nacina voznje. Moja ocena voznje je 87/100, a vi ako se priblizite cifri - 100 i vasa potrosnja van zimskog perioda ce biti 3,2 ,... ali pod jednim uslovom, a to je da tokom dana pravite malo vecu kilometrazu. U samom startu, dok se motor ne zagreje potrosnja je na svakom autu dosta veca, tako da,... ...ukoliko vi startujete auto, predjete samo par km do posla i popodne sednete ponovo u hladan auto, imacete dva hladna starta, a preci cete malo kilometara. Upravo zbog toga je Toyota ovaj podatak dala samo taksistima, a u salonu ce vam sigurno reci neku vecu cifru.


MANE

Da li je moguce da Toyota hibrid nema ni jednu manu i da je baš u svemu bolji od svih drugih automobila?

Ipak nije. Sa hibridom moze da vam se desi da sednete u auto i da ne mozete da ga startujete i verovatnoca da se tako nesto dogodi je veca nego kod ostalih vozila. To teoretski moze da vam se desi i sa autom koji je star jedva mesec dana.

Sta je razlog za tako nesto? Na hibridu tokom voznje procesor regulise punjenje i velike hibridne baterije i 12V akumulatora. Oni se dopunjuju tek s vremena na vreme i napunjenost se drzi negde izmedju, hajde da kazem 65% i 85%. Na svim ostalim automobilima vam je tokom voznje napon na akumulatoru konstantno 14V i nakon iole duze voznje kada ugasite auto, vas akumulator ce biti 100% pun.
Ni jednoj bateriji / akumulatoru prepunjavanje uopšte ne prija i zahvaljujući upravo tome 12V akumulator na hibridu će da traje znatno duže nego na ostalim automobilima, međutim,....

Sa hibridom vi sada mozete da krenete na Kopaonik, stignete, ugasite auto i vi ste ubedjeni da je akumulator 100% pun. Medjutim, postoji mogucnost da ste auto iskljucili kada je on bio pun samo 65%, bas u trenutku kada je konvertor-invertor trebao da pocne da ga dopunjuje. Ukljucili ste alarm i nakon 7 - 10 dana kada ponovo sednete u auto , ne mozete da startujete hibridni sklop i nadjete se u cudu.

U startu je to za nas bilo pravo iznenadjenje, a i razocarenje, imajuci u vidu Toyotinu poslovicnu pouzdanost. Medjutim, kada znate o cemu se radi i kako treba da reagujete, onda na to vise ne gledate kao na neki problem. To je vec malo duza prica, pa koga interesuje moze da baci pogled na ovaj tekst gde se spominje i taj problem: Toyota hibridi - skriveni problem, moguce resenje i jos neke ideje


Servisi

U vezi redovnih servisa mogu da kazem da ima nekih potpuno nelogicnih stvari. Neke stvari se menjaju mozda bespotrebno cesto, a neke bi pak trebalo menjati cesce. U ovo prvo spadaju svecice i kociono ulje. Vec rekosmo da ce hibrid u gradskoj voznji benzinskim motorom preci samo 37% puta (u mom slucaju) i da motor tako reci nikada ne radi dok auto stoji, pa i pored toga je interval za zamenu svecica potpuno isti za cistog benzinca, hibrid i plug-in hibrid (koji ce benzinskim motorom preci mozda samo 10% od te kilometraze).
Takodje znamo da se kocnice trose 10 puta manje nego na ostalim vozilima, ali se kociono ulje menja na svakih 30 000km (na taksi vozilu je to takoreci dva puta godisnje???)

Sa druge strane za filter vazduha je predvidjeno da se menja tek na svakih 60 000km, a to bi svakako trebalo ciniti cesce, tokom svake zamene ulja


Toyota hibrid kao taksi vozilo

Toyota je prvog Priusa izbacila jos davne 97' godine, a nasi vozaci evo 27 godina nakon toga znaju jako malo o tim vozilima. Za malu potrosnju su svi culi, ali su ubedjeni da su vozila izuzetno komplikovana, pa samim tim podlozna kvarovima i da ce tokom eksploatacije biti skupa za odrzavanje. Iz svega onoga sto je gore napisano valda vam je jasno da je zapravo sve potpuno suprotno od toga.

Interesantna je stvar, da pre 4 godine kada sam poceo da pricom o hibridima (i postao vec malo naporan sa tim :) ), vise kolega mi je reklo - ma sto uopste pricas o tome, nama visi cargo iznad vrata, a ti pricas o nekim malo vaznim stvarima.
Mi mozemo generalno da kazemo da u zivotu ima stvari koje su 100% u nasim rukama i onih drugih na koje se nas uticaj moze meriti u promilima. Sa druge strane, dugo sam na taksiju i dobro znam da u ovom poslu lako moze doci do promena i da se one desavaju u talasima. Poslednja oseka je bila kada je krenula korona, a trenutno plovimo na plimnom talasu. U ovom trenutku na taksiju mozete da vozite i dizel auto koji trosi 10l i ima gomilu stvari koje hibrid uopste nema. U jednom trenutku kada (ne ako, nego kada!) ponovo naidje oseka, ce upravo ta stvar koja je bila 100% u vasim rukama (odluka koji auto uzeti), mozda presudno uticati na to da li cete jos uvek plutati ili cete potonuti.

Vi i samo vi odlucujete da li cete odabrati vozilo koje ima veliku potrosnju, gomilu delova za servisiranje i periodicnu zamenu i koje je mozda nepouzdano pa cete pored velikih novcanih troskova gubiti i silno vreme obilazeci majstore,... ... Ili cete odabrati auto koji malo trosi, kod koga ce redovan servis na 20 000km da vas kosta 90 €, kod koga imate jos i zamenu svecica jednom u 3 godine, zamenu kocionih plocica jednom u 6 godina i s vremena na vreme zamenu kocionog ulja antifriza, itd.

Uz to, pogledajte OCU izvestaj o tome koje su najpouzdanije, a koje su najmanje pouzdane marke automobila na trzistu: Ovo je marka automobila s najviše kvarova u Evropi.

Prema tom izvestaju benzinski hibridi (notmalno Lexus i Toyota :) ) su automobili koji se najmanje kvare.

Sada sami razmislite malo koliko je ta odluka bitna ili nebitna, odnosno da li vam je bitnije ono sto stoji iza 100% ili ono iza par promila.



Ispod se moze videti moja godisnja prosecna potrosnja, EV razdaljina, EV vreme i ocena voznje

Samoprevazilazenje u sedmoj deceniji :)

Negde pocetkom avgusta nas ultramaratonac Predrag Kneževic mi je rekao da ce se 23 septembra u Beogradu trcati Sri Chinmoy self-transcendence ultramaraton. Onda je dodao - trcace se na 24, 12 i 6 sati, mogao bi i ti da se prijavis za trku na 6 sati.

He, samo se nasmejah, a onda pomislih - pre dve godine mi je Zorica isto tako, samo 3 dana pred Beogradski maraton, postavila pitanje "zasto se i ti ne bi prijavio"? Ja se prijavih za polumaraton i istrcah ga. Zatim pomislih - ako sam se tada prijavio za polumaraton i istrcao ga, zasto se sad pa ne bi prijavio za trku na 6 sati ?
Inace nakon tog polumaratona, prosle godine sam istrcao jos jedan, sto znaci da u sezdeset i trecoj godini zivota imam vec solidno trkacko iskustvo :)

Nezgodna stvar je u tome sto nisam imao blage predstave o tome kako bi to uopste moglo da izgleda trcati 6 sati, ni kako bi covek trebao da se pripremi za tako nesto. Izazov mi se ucinio bas interesantnim i ja se prijavih za trku.

Sto se priprema tice, nastavio sam sa trcanjem (dzogiranjem) isto kao i do sada (tokom nedelje dva puta po 6 km, nedeljom 9 km), s tim sto sam pred trku 3 nedelje za redom, umesto 9 km, istrcao 3 ozbiljna polumaratona - dva puta po 3 kruga oko jezera na adi i 3,5 h (27 km) na uscu, na stazi predvidjenoj za ultramaraton.

U trenutku kada mi je Pedja rekao da ce se trka odrzati 23 septembra, prvo sto sam pomislio je bilo - pa to je super, krajem septembra sigurno nece biti vruce, a nadam se da nece biti ni mnogo hladno.

Dan pred trku prognoza kaze sledece - u Beogradu sutra umereno oblacno, temperatura 33 C, sto je mozda i najtopliji 23 Septembar od kada je pocelo merenje. Auuuu, svaki trkac ce vam reci da je bolje trcati i po kisi nego po suncu i visokoj tenperaturi (a i najbolji rezultati na BG maratonu su postignuti po kisnom vremenu). Ali dobro, sad sta je tu je, ovo ce za mene definitivno biti prava trka samoprevazilazenja :)

Dosao je i taj dan. Na startu trke oko mene svi trkaci u crnim/tamnim sorcevima, a ja normalno po takvom vremenu u belom :) (o tome napisah nesto u prici o polumaratonu)

Sam pocetak trke je bio kao iz basne o kornjaci i zecu (pogadjate ko je bio kornjaca :) ). Naime, ja sam kao deo taktike trcanja na 6h, sebi zacrtao da cu u prvom satu podizati puls sasvim, sasvim lagano i to - u prvih 15 min mora biti ispod 100, a kasnije do 115. Nekih 10 minuta nakon pocetka trke ja sam bio nekih par stotina metara iza poslednjeg trkaca u grupi.

Trkaci na ultramaratonu nakon izvesnog vremena ubacuju po malo hodanja. Ja sam sa hodanjem krenuo tek u drugom satu, tako da sam do tada vec prestigao neke ucesnike.
Inace neki od ucesnika nakon izvesnog vremena predju samo na hodanje, a jedan Holandjanin je brze hodao nego sto sam ja trcao/dzogirao. (na ovom ultramaratonu je bilo ucesnika iz valda 13 zemalja)

I kako je to iskustvo za mene izgledalo? Prvi i drugi sat bez ikakvog opterecanja, puls do 120. U trecem satu puls je vec isao do 125 . Od cetvrtog sata pa na dalje se vec javljaju bolovi u misicima i ramenima, a puls se penje do 130 i malo preko toga (pulsmetar mi je inace glavni instrument tokom trke).
Jasna je stvar da su na takvim trkama kondicija i snaga najmanje bitni. Najvaznija je kontrola uma, pa stoga nije ni cudno to sto se na takve trke prijavljuje, da kazem poseban soj ljudi i da je prosecna starost prilicno velika, bilo je malo mladjih trkaca.

Ja sam za tih 6 sati pretrcao 41,401 km, nesto malo manje od punog maratona. Sta zna dete sta je 200 kila :) . Uspeo sam cak da osvojim pehar i medalju za trece mesto u kategoriji trkaca iznad 50 godina. To je za mene bilo jos i najvece iznenadjenje.

Ali ako vam se mozda cini da je veliki uspeh istrcati toliko kilometara u sezdeset i trecoj godini zivota, samo da vam kazem da je Pedja Knezevic stariji od mene, da na takvim jednodnevnim ultramaratonima pretrci preko 170 km, a na NY desetodnevnom maratonu je pretrcao preko 900 kilometara. Cilj mu je da na desetodnevnom ultramaratonu pretrci preko 1000km. 10 dana za redom, svakoga dana preko 100 kilometara. Da li mozete to uopste i da zamislite?

I da ne zaboravim, na ovoj trci su me iz publike bodrili Pedja, moja Zoka, Duca, Aleksandra i Zoran Čubrilo sa svojom lepšom polovinom. Hvala im na tome :) (Pedja je ovoga puta bio u organizaciji i zato nije trcao)

"You are never too old to set another goal or to dream a new dream." C.S. Lewis



.