Uporedimo Libiju i Nigeriju

Uporedimo sta su vlade uradile i kako zive ljudi u Libiji i Nigeriji. Nakon toga mozemo da se zapitamo kome je potrebnija pomoc i sta je medjunarodna zajednica ucinila za jedne i druge.

 Krenimo sa Libijom. Ovo su neke cinjenice koje sam pronasao u mojoj kratkoj pretrazi po Internetu.

Libijci imaju najveci  BNP po glavi stanovnika (14.192 $.)
Primanja na račun nezaposlenosti iznose: 730 $.
Plata jedne medicinske sestre iznosi oko 1.000 $.
Za svako novorođeno dete država porodici plaća 7.000 $. 

300 000 domova je izgradjeno za siromasne

Libija ima najnizi procenat smrtnosti kod dece u celoj Africi
Posle sklapanja prvog braka svaki bračni par dobija 64.000 $ od države za kupovinu stana.
Prilikom otvaranja privatnog biznisa svaki građanin dobija 20.000 $ početnog kapitala od države.
Obrazovanje je u potpunosti besplatno.
Zdravstveno osiguranje za svakog državljanina u potpunosti je besplatno.
Cene hrane su jako niske. Kao odgovor na sve vise cene hrane u svetu, vlada Libije je ukinula sve poreze na hranu.

U libiji manji broj ljudi zivi ispod granice siromastva, nego u Holandiji !
Električna energija za upotrebu u domaćinstvu je besplatna.
Država osigurava kredite za kupovinu stambenih objekata i vozila bez kamate.
Prilikom kupovine automobila svakom građaninu država plaća 50% cene vozila (pripadnicima oružanih snaga 65%).
Cena goriva je minimalna, llitar benzina košta oko 0.14 $

Malo je poznato sta je u Libiji uradjeno po pitanju snabdevanja vodom za pice i navodnjavanje: Uradjena je mreza cevi duzine 2 333 milja, koja doprema vodu sa juga iz 4 velika podzemna rezervoara sa juga zemlje do severnih centara. Projekat koji traje vec 26 godina i kostao je 20 milijardi $ je skoro zavrsen

http://twelfthbough.blogspot.com/2011/03/virtually-unknown-in-west-libyas-water.html

Otkuda Libiji toliko bogatstvo ? Odgovor je – nafta. Libija ima velike rezerve nafte i ne dozvoljava stranim kompanijama da im kradu resurse dok stanovnistvo umire od gladi, kao sto je slucaj u mnogim drugim zemljama.

 Jedna od njih je Nigerija – zemlja kojom prakticno upravlja kompanija Shell

Nigerija takodje poseduje velike prirodne rezerve. Nalazi se na devetom mestu u svetu sa rezervama nafte. Nigerija raspolaze i velikim rezervama prirodnog gasa – tu se nalazi na petom mestu.

Zemlja ima veliki priliv od izvoza nafte, ali tuzna je cinjenica da narod nema nikakve koristi od prirodnog bogatstva njihove zemlje.

  Prema izvestajima 80 % prihoda ide drzavi, 16% pokriva troskove proizvodnje a preostala 4% ide investitorima. Medjutim Svetska Banka je dala procenu da kao rezultat korupcije, da od 80% prihoda koji ide drzavi korist ima manje od 1% stanovnistva !

 70% ljudi u Nigeriji zivi ispod granice siromastva.

 Videli smo da ljudi nemaju nikakve koristi od reursa koji drugi eksploatisu, ali zato s druge strane te iste kompanije (na prvom mestu Shell) su nanele, a i dan danas to rade, ogromnu stetu prirodnoj sredini i zdravlju ljudi.

 Vise od 6 000 izlivanja se dogodi  svake godine. Ogromna prostranstva, koja su ljudi koristili za poljoprivredu  su nepovratno unistena.

 Pored toga problem predstavlja i ilegalna i štetna akcija "gas flaring". To su otvorene vatre koje nastaju pri palenju prirodnog gasa koji se oslobadja kad se nafta vadi iz zemlje.

 Takvom akcijom emituju se velike količine "greenhouse" gasova i upropaštavaju ogromne količine prirodnog gasa.. Gas flaring je jedan od vodecih izvora ugljen dioksida zajedno sa koktelom od jos 250 opasnih otrova, kao sto je benzen, zagadjujuci na taj nacin  zemlju, vazduh i vodu. U oblasti delte uz otrove imamo  i 458 011 kilovata toplotne energije (sagorevanja ima na vise od 100 lokacija) i kisele kise kao posledicu velike kolicine sumfora i azot oksida u vazduhu. Gas flaring u regiji delte prouzrokuje respiratorna oboljenja, slepilo, rak i veliki broj obolenja kod novorodjencadi medju lokalnim stanovnistvom.

 Toksicna jedinjenja su usla u vodene tokove i zemlju ugrozavajuci delatnosti od kojih ljudi zive (poljoprivredu i ribolov) vekovima, a samim tim i njihov opstanak. Ogromna kolicina toplote koja se oslobadja, je sa druge strane totalno izmenila klimu u regionu.

 Jos davne 1969-te predsednik Yakubu Gowan je doneo zakon da 5 godina od registracije naftna kompanija mora da totalno prekine sa ovom stetnom akcijom. Ova odluka je totalno ignorisana od strane naftnih kompanija i one su nastavile to da rade sve do danasnjih dana, placajuci s vremena na vreme simbolicne kazne.

  I onda, u jednom trenutku ljudi su poceli da se bune protiv takve stetne  politike.

 Ken Saro-Wiwa, pisac i TV producent je pokrenuo nenasilnu kampanju protiv ekstremnog  unistavanja zivotne sredine od strane multinacionalne naftne industrije.

  U jeku kampanje Saro-Wiwa je uhapsen i zajedno sa jos 8 aktivista osudjen na smrt vesanjem!!

Mislim da se moze zakljuciti da Nigerijci imaju vladu koja stiti multinacionalne kompanije koje unistavaju njihovi zemlju i njihove zivote ( prosecan zivotni vek u Nigeriji je 48 godine, a u oblasti Delte 44 godine. U Libiji prosecan zivotni vek je 77 godina! )

I na kraju, postavimo sebi par pitanja: Kome je vise potrebna pomoc – Libijcima ili Nigerijcima ?

Mozemo li se sloziti da su ljudi u Nigeriji vise ugrozeni i da im je vise potrebna pomoc ?

 Pa kako onda da ovi „oslobodioci“ koji trenutno „oslobadjaju“ Libijski narod,  nisu oslobodili narod Nigerije od njihove vlasti i pomenutih multinacionalnih naftnih kompanija ?

 Da li su ti „oslobodioci“ iskreni ? Da li mozda imaju vlastiti interes da uniste Libiju ? (a nema vece garancije za unistenje zemlje nego sto je krvavi gradjanski rat! )

I sta mislite – da li su pobunjenici u Libiji zapoceli pobunu bez saglasnosti i inicijative nekoga iz vana ?

I na kraju – da li podsticanje rata i zatim otimanje resursa od slabijih zemalja vama zvuci kao uspostavljanje demokratije i slobode  ??

 Pogledajte ovaj dvominutni video, koji objasnjava kako stvari funkcionisu na ovoj planeti i sta se upravo sada desava u Libiji

Mislim da bi Libija mogla da se uporedi sa bivsom Jugoslavijom. Libija sa svojim plemenima, Jugoslavija sa republikama / narodima i za obe se moze reci da su diktature. Ali za ove diktature se moze reci da su vise-manje bile u korist naroda, sa manje korupcije i vise brige za svoje gradjane od nekog prosecnog demokratskog drustva.

 I jednom srecne** drzave preko noci bivaju bacene u 15-ti vek

** Znam da ne mozemo pricati o sreci kada je rec o drzavi koja je imala politicki zatvor  (Goli Otok). Mozda bi bolje bilo reci – zemlje koje su imale veliki potencijal da budu srecne.

 Goli Otok nije bio jedini problem u bivsoj Jugoslaviji i Libija sigurno ima mnogo vlastitih problema. Ali ono sto hocu da naglasim – rat ce mozda resiti neke od njih, ali ce stvoriti sigurno 1000 drugih.

Ukoliko i vi mislite da je pogresno ovo sto se upravo sada dogadja u Libiji, molim vas ucinite nesto. Razgovarajte sa vasim prijateljima, prikljucite se na Internetu nekoj grupi za zaustavljanje rata u Libiji ili  posetite sledeci miting podrske Libijskom narodu.

Hvala